Pročitaj mi članakU slučaju ukrajinskog poraza, istočnoevropske članice bloka više nikada neće verovati svojim zapadnim komšijama, kažu izvori za "Blumberg", koji navodi da bi tad rascep između istočnog i zapadnog dela bloka postao "nepremostiva rana"
Несугласице око тога како набавити муницију за Украјину „прерастају у дубљи раздор“ у Европској унији, док источноевропске чланице поручују да, ако Кијев изгуби у сукобу против Москве, више никада неће веровати својим западним комшијама, пише „Блумберг“, позивајући се на анонимне званичнике.
Кијев непрестано указује да има мањак војника и муниције и тражи од својих западних присталица још више новца и наоружања, док је ЕУ успела да добави свега трећину од обећаних милион артиљеријских граната за Украјину.
Са друге стране, цитирајући естонске обавештајце, „Блумберг“ наводи да Русија има вишеструку предност што се артиљерије тиче, и да је прошле године повећала производњу на четири милиона граната, у односу на 600.000 из 2022.
Две године након ескалације сукоба, „подршка Украјини изгледа фрагментирано док се иницијатива помера ка снагама Владимира Путина“, признаје „Блумберг“.
Доминантни став у европским дипломатским круговима је да, ако Русија победи, Источна Европа неће опростити земљама Западне Европе, а „цео пројекат европских интеграција од пада Берлинског зида могао би да буде угрожен док тај јаз постаје непремостива рана“, пише амерички медиј.
Владе Западне Европе не разумеју да им у том случају многи на Истоку никада више не би веровали, рекао је један анонимни високи европски званичник.
Неке источноевропске чланице блока сматрају да западне чланице не посежу довољно дубоко у сопствене војне војне залихе, и жале се што Украјини не шаљу оружје попут ватрене моћи дужег домета.
Такође, у случају руске победе, источноевропске чланице блока више неће куповати оружје од Француске, чији је председник Емануел Макрон главна мета гнева ових држава, већ од САД — чак и да Доналд Трамп поново постане председник — Велике Британије, као и скандинавских земаља, каже анонимни званичник.
Огорчење се такође испољава и у оквиру НАТО-а, кажу извори и додају да источноевропске државе траже гаранције како би подржале актуелног фаворита, одлазећег премијера Холандије Марка Рутеа, као новог генералног секретара Алијансе.
Номинација румунског председника Клауса Јоханиса део је шире тежње да се глас региона више чује у НАТО-у и ЕУ, кажу извори.
Сирски: Ситуација на фронту тешка, Руси су бројчано надмоћниhttps://t.co/EDh0sIt75m
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 25, 2024
