(НСПМ)
Протести који су почели у Турској 28. маја не јењавају, напротив они бивају све жешћи и захватају све већи број градова. Протести су почели као протест људи због намере градских власти у Истанбулу да се посече градски парк и да се на његовом месту изгради нови тржни центар. Све је почело када су се присталице покрета „Право на град“ окупиле да спрече багере да почупају дрвеће у градском парку Гези. Недуго затим дошле су и јаке полицијске снаге, што је изазвало још већи гнев грађана. Познати турски глумац, нама познат из серије „Сулејман величанствени“, Халит Ергенц такође је узео учешће у протестима формирајући чак и живи зид према полицији са својом супругом.[1]

Да ли су ове демонстрације борба против уништења парка и да ли оне имају чисто еколошки карактер? Наравно да не, одлука градских власти Истанбула да се посече градски парк и протести који су затим уследили послужили су само као повод или иницијална каписла која је подстакла демонстранте да политизују протесте. Искра која је букнула у Истанбулу захватила је читаву Турску, што је до сада већ однело три људска живота. Сеча парка била је само повод да се пробуди секуларна Турска и да грађани искажу свој протест према ауторитативној власти турског премијера Реџепа Ердогана.

Секуларна Турска се буни и против исламизације земље коју суптилно спроводи Ердоган. Можемо слободно рећи да су ове демонстрације у духу Кемала Ататурка, оснивача секуларне Турске. Пристижући са различитих страна, носећи црвене или беле заставе, демонстранти су заузели трг Таксим, централно место протеста који потресају Турску. Демонстранти траже оставку премијера Реџепа Тајипа Ердогана. „Таксиме, држи се, радници стижу”, узвикивали су окупљени. Најмање 10.000 људи, неки носећи беџеве са ликом оснивача модерне Турске Мустафе Кемала Ататурка, прошетало је престоницом Анкаром носећи турске заставе, јавља новинар АФП. „Ова нација се неће сагињати пред тобом!”, поручили су демонстранти премијеру Ердогану.“[2]

Протести су се проширили и на друге градове у Турској због оштре полицијске реакције према демонстрантима и није било потребно пуно времена да оне добију антивладин карактер. Ови протести су показали да је стање у Турској далеко од тога да буде стабилно. Сеча парка је само послужила као повод да се спроведу свеопшти народни протести против турске владе и њеног премијера. Ово је показало зрелост и одговорност турских грађана који су решили да ствари узму у своје руке. Пуно је незадовољних у Турској ауторитативном владом Ердогана и то су ови протести, који су на жалост резултирали и смртним случајевима, и показали.

Питање је како ће турска влада гледано на неки дужи рок реаговати, али Ердоган је већ почео да оптужује „стране елементе“ да изазивају немире у Турској. „Турска обавештајна служба је упозорила да нови талас протеста у земљи које изазивају страни провокатори може однети животе учесника сукоба. О томе пише данас лист Јени Шафак. Власти тврде да су на последњим снимцима судара са полицијом у групама турских екстремиста виделе и провокаторе странце. „На улицама имамо 750 до 1.000 агената, које плаћају стране обавештајне службе. Међу њима је много странаца. Они су се инфилтрирали међу демонстранте“, пише турска штампа.“[3]

Није сасвим јасно шта турске власти покушавају овим оптужбама и који би то „страни агенти“ могли бити одговорни за подстицање сукоба. Турска обавештајна служба очито има неких информација, али је исто тако могуће да су власти саме измислиле причу о „страним агентима“ који су се као провокатори увукли међу протестанте.

Заменик премијера Турске Булент Аринч извинио се демонстрантима повређеним у сукобима с полицијом и тај чин поздравиле су САД, мада то није умирило незадовољне Турке. Неколико хиљада људи окупило се на тргу Таксим узвикујући пароле против премијера Реџепа Тајипа Ердограна који је јуче критиковао демонстранте назвавши из екстремистима и вандалима. Он се налази у Алжиру у оквиру четвородневне посете северној Африци. „Вандали су овде. Где је Тајип?“, узвикивали су демонстранти. Они оптужују Ердогана, који је три пута узастопно победио на изборима, да спроводи конзервативну исламску реформу у секуларној држави.[4]

Паничне реакције турске власти говоре да су чланови Владе на челу са Ердоганом уплашени за своје позиције. Примена силе увек је последње решење којем се прибегава тек када су друге форме преговора исцрпљене, али примена силе говори у прилог томе да је Турска веома нестабилна. Секуларност турској држави обезбеђује и армија која има веома јак утицај и која не дозвољава да радикални ислам постане битан фактор на политичкој сцени Турске, али и важан фактор који би могао да подрије секуларно друштво.

Ове демонстрације су показале да се секуларна Турска не може тако лако преобразити у исламизирану државу. То је такође знак дубоке поделе у турском друштву. Турска ипак није тако стабилна држава каквом Ердоган жели да је представи свету. Када су у питању свеопшти протести у Турској, они умногоме слабе позицију премијера Ердогана који је изјавио да је “ово протест који су организовали екстремистички елементи и ми нећемо дати ништа онима који иду руку под руку са тероризмом“.[5] Овиме је Ердоган директно оптужио демонстранте за тероризам! Он је одбацио оптужбе да је „почело турско пролеће“ и негирао је да протести имају везе са његовим исламским мерама. Он је изјавио и да ће се „ситуација за неколико дана вратити у нормалу. Сада се смирује и када се вратим са пута проблеми ће бити решени. Републиканска народна странка и остали дисиденти стоје иза ових догађаја“.

Међутим, оптужујући главну опозициону партију у Турској за демонстрације, Ердоган ступа на несигурно тле. Ситуација у Турској се неће тако брзо смирити, како се нада Реџеп Ердоган. Напротив, уколико полиција и даље буде настављала са спровођењем репресивних мера, ситуација ће се само још више заоштрити, што ће значити нове проблеме за Владу и премијера Ердогана. Уколико буде желео да остане на власти, Ердоган ће морати да ублажи своје исламистичке реформе, иначе ће га то скупо коштати. Секуларна Турска је устала на ноге и сасвим сигурно се протести неће смирити све док Влада буде спроводила овакву политику.

Што се тиче међународне позиције Турске, она је овим протестима умногоме ослабљена. Поставља се питање коме иду на руку ови нереди у Турској? Они сигурно не иду на руку САД, иако је амерички државни секретар Џон Кери изразио забринутост због бруталности полиције. „Ми смо забринути због извештаја о прекомерној употреби силе и надамо се да ће бити спроведена темељна истрага о тим инцидентима и да ће полиција показати максималну уздржаност“. С друге стране Руској Федерацији би могли да одговарају немири у Турској јер слабе њену позицију према Сирији.

Уколико Турска полиција буде наставила да се на овај начин обрачунава са демонстрантима, веома је тешко прогнозирати када ће се протести смирити. У сваком случају, немири показују дубоку поделу у турском друштву и једини начин да се они зауставе је да Ердоган повуче такве политичке потезе који ће задовољити секуларну Турску. Уколико он то не буде учинио и уколико буде наставио тврдоглаво да спроводи исламизацију земље, то се сасвим сигурно неће добро окончати по његову власт и по стабилност Турске, која је ипак секуларна, а не радикално исламска земља.

Ознаке: Анархизам, буђење, секуларне, тероризам, Турске