Прочитај ми чланак

Американци одлучили да оставе Европу без гаса

0

САД су постале највећи светски снабдевач течним природним гасом, према „Управи за енергетске информације“ (ЕИА).

Више од 40% извоза отишло је у Европу. Међутим, Вашингтон избегава дугорочне уговоре и јасно ставља до знања партнерима, да трговина може стати у сваком тренутку због раста домаће тражње. Ово би задало веома снажан ударац економији ЕУ.

Унутрашње резерве

До прошле године Европљанима није баш било потребно америчко гориво, али руска енергија је санкционисана, а куповине ЛНГ-а су нагло порасле. Према „ВИГОН.Цонсултинг“ – за 60,6%, до 120,6 милиона тона.

Учешће САД у европском увозу достигло је 42,7%. Катар има 15,3, Алжир и Нигерија по 14,3. Русији је остало нешто више од 13%. „Гас Инфраструцтуре Еуропе“ (ГИЕ) процењује да су складишта у ЕУ сада попуњена 55%.

Американци су повећали испоруке Старом свету за скоро 2,5 пута, због прерасподеле ресурса из других праваца. У извештају Савета економских саветника при Белој кући се наводи- извоз у Кину у 2022. години смањен је за 76,7%, у остале државе Азијско-пацифичког региона – за 36,8, а у остале земље – за 40,7. Генерално, продаја ЛНГ-а је порасла за 8,8%.

Министарство енергетике САД упозорава да су капацитети ограничени, па је потребна флексибилност, и боље је уздржати се од дугорочних уговора. Још нема планова за повећање производње. Штавише, прошле недеље смо забележили смањење дневне производње и раст цена ЛНГ-а за 3%.

„Приближили су се плафону капацитета постојеће инфраструктуре. Чак и уз наставак рада једног од највећих „Фреепорт“ погона у пуном капацитету након несреће, да би повећали извоз, мораће да инвестирају у нове производне капацитете“, каже Алексеј Гривач, заменик шеф Фонда за националну енергетску безбедност Русије.

Аналитичари примећују и недостатак бесплатних носача гаса на светском тржишту. Морски танкери су сада потребни буквално свима – од Катара, Тринидада и Тобага до САД и Аустралије.

Сукоб интереса

Према речима руског стручњака за индустрију, Леонида Хазанова, америчке резерве природног гаса и капацитети су довољни да задовоље и домаћу потражњу и извоз. Међутим, превелики раст снабдевања није од користи Вашингтону. Ово ће смањити цену плавог горива у Европској унији, Јапану, Индији, па чак и Кини“, објашњава он.

Такође, преинтензиван извоз може да се претвори у убрзање инфлације.

Када се вади нафта из шкриљаца, добија се и гас. Раздвоји се на различите компоненте, укључујући и метан, где се течни извози, каже стручњак. Од 2004-2020, због концесионог кредитирања, дошло је до бума из шкриљаца, ЛНГ је почео да се производи много више.

Међутим, колапс цена енергената током пандемије, приморао је банке да пооштре своју политику кредитирања – производња нафте, и сходно томе производња ЛНГ-а, почела је да јењава, а повећана потражња за горивом у ЕУ је подигла цене и у САД.

Бивши министар спољних послова Аустрије, Кнајсл, рекао је да ће, уколико Американци одлуче да ограниче извоз, Брисел морати да донесе „веома тешке одлуке”. Немаран однос према енергетској безбедности носи страшне последице по ЕУ, нагласила је она.

„Амерички председник Џо Бајден, је оштро критикован, јер Американцима није обезбедио нормалан живот. Да би побољшао свој рејтинг, може да забрани извоз ЛНГ-а и тиме снизи цене на домаћем тржишту“, тврди Хазанов. Вашингтон се увек руководио искључиво сопственим интересима.

Очекивања Европе

У међувремену, ЕУ се углавном ослања на амерички извоз. Немачка, традиционални потрошач гасовода из Русије, хитно гради ЛНГ терминале. Три плутајуће инсталације су већ поринуте у Вилхелмсхавену, Лубмину и Брунсбутелу. Укупно се реализује шест пројеката укупног капацитета 33 милијарде кубних метара годишње. Поређења ради- 69 милијарди рубаља је испумпано кроз Северни ток 2021. године. А први стационарни терминал биће готов тек до 2026. године.

Осим тога, потребне су гаранције. На пример, инсталација у Вилхелмсхавену има уговор само са Катаром, од 2026. године. Пре тога све зависи од америчких фабрика, укључујући и оне још неизграђене – Порт Артхур, Плакуеминес ЛНГ и ЦП2.

„ЛНГ по једном дугорочном уговору, за два милиона тона годишње за један од нових терминала у Немачкој, коштаће 30-50 одсто више од руског гаса. Требале су се исплатити високе тржишне цене, које је Вашингтон постигао захваљујући кризи у енергетици. До средине 2021. није било могуће у потпуности покрити трошкове америчког ЛНГ“, напомиње Гривач.

Према проценама стручњака, цена течног гаса је 1,5-2 пута већа од цевоводног гаса. Одржавање терминала је такође скупо. На пример, за инсталацију у Вилхелмсхавену издвојено је 732 милиона евра. То не може да приушти свака земља ЕУ. Међутим, пред напуштањем нуклеарне енергије и недовољном ефикасношћу зелених извора, Брисел једноставно нема другог избора.

Извор: webtribune.rs

Ознаке: , ,