Прочитај ми чланакУ пропагандном рату Запада против Русије велика су тема компаније које су напустиле Русију или тамо обуставиле пословну активност, као и оне које то нису учиниле.
Исто је и са земљама које су увеле санкције против Русије. Све се води с готово неуобичајеном детаљношћу и прецизношћу као што се упозорава на могуће последице уз негативан имиџ за компаније које не желе да обуставе пословање у Русији.
Проблем су франшизе
У неким случајевима попут хотелских ланаца Marriott или Accor те ланаца ресторана или продавница попут Burger King и Marks & Spencer ствари нису толико једноставне.
Ове групације раде на бази франшиза, односно треће стране раде за њих, па је све што могу обуставити активности са своје стране.
Спречити даље коришћење интелектуалног власништва у Русији јако ће тешко постићи. У случају Marks & Spencerа ситуација је да права на продају робе из њиховог асортимана у Источној Европи држи турска компанија FiBA. И сада је познати енглески ланац прекинуо снабдевање својом робом ту компанију.
Опасност вреба и с једне и с друге стране, ако је власник франшизе повезан на неки начин с Владимиром Путином, уговор би се могао прекинути, ако није онда је могуће да ће даватељ франшизе бити и тужен након рата.
Сви су, међутим, и те како свесни репутацијске штете коју носи наставак пословања у Русији. У ту је сврху на Универзитету Јејл чак направљена и листа која садржи „листу срама“, односно оних компанија које и даље послују у Русији.
Изашла је у првој недељи марта, а допуњена је јуче, на њој је 403 „исправних“ компанија које више у Русији не раде или су суспендовале своје пословање или су га смањиле у довољној мери, као и 36 оних које одбијају да удовоље захтевима западног круга да из Русије изађу, као и још 53 компаније које настоје да некако купе време надајући се да ће се ситуација убрзо смирити.
У пратећем тексту уз ту листу објављеном у утицајном пословном часопису Фортуне, наводи се да је листа требало да „убрза неке изненађујуће корпоративне потезе“, па је листа проширена, категоризована, у њу је укључено више стручњака.
„Рекли су нам како је наш списак компанија које одлазе из Русије или у њој остају дао самопоуздање храбријим директорима да се одлуче. А оне храбре, али неодлучније с потврдом себи равних коју су тражили, којом су добили мерило које им је помогло да своје тескобне управе које желе избегавати контроверзе, увере да се придруже стампеду одговорних пословних лидера у напуштању Русије“, каже се у том Фортунеовом тексту.
Листа оних који одбијају да оду служи, каже се даље, како би се усмерили гласови радника, корисника и улагача који желе да изразе своје неслагање.
„Заправо, првог дана како се наша листа појавила на CNBC-ју деонице тих компанија су пале за 15 до 30 одсто и то на дан када су индекси пали за тек два или три одсто“, кажу аутори.
На тој „црвеној листи“ има и познатих етикета, поред сваке од тих компанија стоји и опаска о могућем разлогу због које не желе да оду из Русије. Код неких је то број запослених али и приход који у Русији остварују.
На пример, Geberit остварује два одсто својих прихода у Русији, Renault чак 10 одсто, банка Societe Generale има изложеност чак 20 милијарди долара те тамо остварује 2,8 одсто својих прихода, Raiffeisen има изложеност од 25 милијарди долара. Decathlon има 50 продавница који носе приход од 300 милиона долара.
Посебно је интересантно што из Русије нису отишла ни браћа Koch са својим Koch Industries, а ради се о главним финанцијерима конзервативног крила републиканаца, преноси Вечерњи лист.
Ништа другачије није ни с државама. Највише је повика са стране Запада према државама Блиског Истока и Северне Африке, поготово када се, на пример, ради о Уједињеним Арапским Емиратима где је недавно био и Путину блиски сиријски председник Башар ал-Асад.
Та држава руским олигарсима пружа уточиште, како за њих лично, тако и за имовину. Улога Саудијске Арабије још је важнија јер заједно с Русијом води ОПЕК+, организацију која је под све већим притиском да почне да отпушта залихе нафте како би се зауставио раст цена. Јасно је како све државе богате нафтом могу у овој ситуацији снажно профитирати.
„Не тражим да се прикључе санкцијама, само тражим да не профитирају на европским и америчким санкцијама“, рекао је немачки министар економије Роберт Хабек током посете Катару.
Прети сиромаштво
Када се погледа списак земаља које су до сада увеле санкције Русији, заиста се ради о западном кругу Европске уније, САД и њихових савезника попут Јапана, Јужне Кореје, Аустралије и Новог Зеланда, па онда Исланда, Сингапура, Бахама, којима се, једним делом, прикључила и Швајцарска.
Јасно је да неке земље, слично као и поменуте корпорације, имају разлога да се не придружују. Египат је, на пример, јако зависан од житарица које увози из Русије и Украјине, египатска је фунта већ пала за 14 одсто, улагачи извлаче новац из те земље откако је почео рат, с порастом цена нафте прети сиромаштво тамошњој средњој класи. Председник Египта Ал-Сиси осудио је напад, али истовремено с Владимиром Путином настоји да пронађе решење за насталу кризу.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 22, 2022
