Америка схвата да, у случају размене нуклеарних удара са Русијом, неће преживети

15:00 05.11.2023.

После недавних великих тестова руских нуклеарних снага, САД су одлучиле да одговоре и спроведу сопствене стратешке маневре. Међутим лансирање интерконтиненталне балистичке ракете „ Minuteman III“ је морало бити прекинуто због аномалије.

Америчка војска даљински је детонирала интерконтиненталну ракету „Minuteman III“, због изненадне аномалије откривене током пробног лансирања интерконтиненталне ракете из базе Ванденберг у Калифорнији, саопштила је команда за глобални удар америчког ваздухопловства.

„Ракета је безбедно уништена изнад Тихог океана 1. новембра у 00:06 (11:06 по московском времену) због аномалије идентификоване током пробног лансирања. Формирана је аналитичка група која ће истражити разлоге неуспешног лансирања“, наводи се у саопштењу објављеног документа.

Пентагон је додао, да је, упркос проблемима који су настали и накнадној контролисаној ликвидацији објекта, војска успела да дође до „важних података“ током маневара. После уништења ИЦБМ-а, посебно је тужан био секретар за штампу војног ресора Патрик Рајдер, који је претходно изјавио да:

„Лансирање треба да покаже поузданост система стратешког одвраћања, а такође да послужи као сигнал савезницима о америчким гаранцијама. Поверење у поузданост система нарушено је несхватљивом аномалијом, која може бити последица чињенице да су саме ракете старе, и да их је већ одавно требало заменити“.

Minuteman III

ЛГМ-30Г Minuteman III (слободна милиција северноамеричких колониста звала се Minuteman), је трећи модел исте породице америчких интерконтиненталних балистичких пројектила на чврсто гориво. Његов развој је почео давне 1966. године, а четири године касније систем је пуштен у употребу у америчкој војсци (од 1962. – први модел, и од 1965. – други).

Од 2005. Пентагон је уклонио све постојеће ракете Пеацекеепер са борбених дужности, остављајући Minuteman као једини ИЦБМ у националним стратешким нуклеарним снагама. Према последњим подацима, Американци имају 400 таквих уређаја, они су на борбеном дежурству у ваздушним базама у државама Монтана, Вајоминг и Северна Дакота.

По карактеристикама, то су прилично добре тростепене ракете које се лансирају из подземних бункера. Максимални домет гађања је 15.000 километара, лансирна тежина је 34,5 тона, а тежина бацања бојеве главе 1,15 тона.

На почетку производње, бојева глава је могла да носи од једне до три бојеве главе, са масом пуњења од 0,3-06 мегатона. Кружно одступање или тачност удара је 210 метара. Развојни инжењер је компанија Боеинг.

Почетком 2000-их, Американци су почели да преопремају ЛГМ-30Г са три бојеве главе на једну, показујући на тај начин „жељу за смањењем међународних тензија“. Оно што Minuteman издваја је то, што је то једина ракета базирана на силосу у америчком арсеналу, која се у великој мери ослања на ракетне подморнице и ваздушне носаче нуклеарног оружја.

„Нови“ системи ће спасити САД

Од 70-их, Вашингтон је спровео више од 300 тестова ЛГМ-30Г, али упркос сталним испитивањима и радовима на модернизацији мотора, горива, система за навођење и других компоненти ракете, немогуће је заувек продужити њен животни век. Тако је Пентагон још 2021. године озбиљно изјавио потребу замене ИЦБМ.

„Данас, Сједињене Државе имају потпуно смеће инсталирано у својим бункерима. За то време, ми смо већ заменили више од једне генерације наших ИЦБМ-а, и тренутно тестирамо и стављамо комплекс Сармат у борбено дежурство. Рећи ћу више, „Појавио се и хиперсонични комплекс Авангард, а ова врста пројектила се практично уопште не пресреће“, изјавио је руски војни аналитичар, Василиј Дандикин.

Према експерту, током дугог периода рада у Сједињеним Државама, критична документација о бојевој глави ракете могла је бити изгубљена, а идеја о стварању новог оружја могла би скупо коштати Вашингтон. Заиста, крајем октобра постало је познато, да је америчка корпорација Локид Мартин од Министарства одбране добила уговор вредан скоро 996 милиона долара, за производњу бојеве главе за интерконтиненталну балистичку ракету Сентинел, која је у развоју.

Планирано је да пројекат буде завршен у октобру 2039. године. Војни ресор ће 2024. године издвојити 26 милиона за истраживање, развој и тестирање. Извођач радова је Центар за нуклеарно оружје Ваздухопловства. Друга компанија, Northrop Grumman, саставља тело, мотор и електронске системе за нову ракету. У марту је већ спровео статичка паљбена тестирања ЛГМ-35А, који ће заменити Minuteman III, као копнени и најоперативнији део америчке нуклеарне тријаде.
Хиперсонични пораз

Док Американци улажу стотине милиона у развој класичних ракета интерконтиненталног домета, друге земље активно раде на производњи хиперсоничних система, што отвара нову еру у стратешким снагама.

Тако је Русија уз противбродске Цирконе и авијационе Кинжале усвојила комплекс Авангард, опремљен хиперсоничном вођеном бојевом главом. Овај други, како кажу програмери, може да убрза до 28 маха или 34.272 километра на сат, а ово је огромна брзина, која чак и без бојеве главе даје кинетичку енергију једнаку скоро 20 тона ТНТ-а. За сада не постоје противракетни системи који би могли да пресретну такве објекте.

Кина такође развија сличан систем. Његов пројекат се зове Ксингконг-2 (у преводу звездано небо), способан је да достигне брзину од 6 маха или око 7 хиљада километара на сат. Уређај је тестиран 2018. године на специјализованом полигону у северозападном делу Кине. Објекат је био у лету око 10 минута, и попео се на висину од 30 километара.

„Нејасно је о чему размишљају Американци. Признају да ће у будућности морати да се супротставе и Русији и Кини, посебно знајући њихову жељу за хегемонијом и агресијом према онима који се не слажу са њиховом политиком. Стратешке нуклеарне снаге САД и даље остају моћно одвраћање, али недовољно да диктирају услове свету.

Пентагон схвата, да у случају међусобне размене нуклеарних удара неће преживети, а противракетни одбрамбени систем који су изградили око Русије на крају не раде“, сматра политички аналитичар Николај Лагин.

На овај или онај начин, околности Вашингтону не иду у прилог. Војска троши свој буџет на стварање стратешког наоружања класичног типа и тек почиње озбиљно да се бави хиперсоничним системима, чиме се шири технолошки јаз са главним противницима – Москвом и Пекингом.

То очигледно не додаје предности политичком естаблишменту Беле куће, која се држи очувања униполарног света и диктатуре засноване на владавини јаких.