(Н.Бабић)

2013. – Година у којој је Вашингтон играо спољнополитички руски рулет и изгубио – Збигњев Бжежински : „Сада Русију и Кину требамо више него Велику Британију и Француску“

2013. година ће да остане упамћена по више важних догађаја, али чињеницу да је америчка администрација одиграла једну врсту спољнополитичког руског рулета и да је ту игру изгубила, будући да Сједињене Државе дефинитивно нису биле у ситуацији целом свету наметнути своју вољу, можемо да назовемо великом пропасти америчког модела униполарног света.

Аналитичар Вардан Багдасарyан, замјеник директора московског Центра за политолошка истраживања, за руски дневни лист „Поглед“ (Взгляд) пише „како су промјене на геополитичкој шаховској табли очигледне и да је Вашингтон изгубио битку од цивилизацијске опције која превладава у остатку света“.

За дебакл америчке спољне политике су пресудни били, између осталог, све већи утецај Кине, случај Сноуден, избори у Венецуели и однос Америке према земљама Арапског пролећа.

Кина против Сједињених Држава

У 2013. години је Пекинг постао друга по величини светска економија рачунајући укупни БДП, али и према номиналним ценама, паритету куповне моћи, те као и извозник и увозник роба у свету. Прошлог месеца су чланови ЦК КП Кине примили обавештење у којој стоји да ће се ширење западних вредности сматрати поткопавањем друштва. С порастом кинеско-јапанске напетости око спорног Диаоју/Сенкаку архипелага појачао се и антагонизам између Пекинга и Вашингтона.

У већини питања која су током прошле године била на дневном реду у згради Уједињених нација, Пекинг је имао супротан став од оног америчког, укључујући и сиријски сукоб. Све ово говори да се Кина ове године по први пут Америци може да се супротстави по свим питањима, па чак и у војним стварима.

Заустављени експанзионизам Сједињених Држава

Кина и Русија су у више наврата у Већу безбедности блокирале резолуције које је о сукобу у Сирији уз помоћ европских НАТО савезника предлагао ултиматно Вашингтон тражећи да се сви његови предлози прихвате без икаквих корекција. Сједињене Државе нису успјеле у свом покушају да добију подршку за интервенцију НАТО савеза у Сирији и једино што су зарадиле у сиријском случају је потврда Америке као највеће експанзионистичке земље у свету  која је спремна да гази и међународно право само да би  спровела своје намере и циљеве.

САД немају савезника, него само интересе

САД, који је увијек гласио као савезник Египта и његове легитимне власти, прекинуо је пружати потпору Арапском пролећу када је видио што за њега значи пад Муслиманске братће. Након свргавања Морсија, САД је обуставио војну помоћ Египту. Америка је савезник и Турске, али је то није спречило да пружи подршку протувладиним протестима. Такође и С. Арабија је захладила односе с „традиционалним савезником“ што многи називају „разводом у дугогодишњој вези између Ријада и Вашнгтона“.

Глобална шпијунажа – велики пораз америчке администрације

Едвард Сноуден је целом свету дао до знања да САД није само глобална експанзионистичка сила, него и глобални шпијун. Многое земље су осудиле активности САД, али контрола Бразила у Латинској Америци и Немачке у Европи је довео до тога две челнице – председница Дилма Руссеф и канцеарка Ангела Меркел – због тога су у Уједињеним нацијама представиле нацрт резолуције против шпијунаже која се директно односи на активности америчке Националне Сигурносне Агенције. Није никаква тајна да САД одувијек шпијунирају, али објаве Едварда Сноудена резултирале су озбиљним нарушавањем поверења међу стратешким партнерима Вашингтона.

Кипар – Пљачка као легитиман модел западне политике

Ова година је открила да кризу ствара западни модел развоја који се темељи на шпекулативним дјелатностима.
Амерички БДП с 19% чини индустрија, на пољопривреду отпада око 1%, а остатак су услужне дјелатности, највише у финанцијском сектору.
Како је финансијски сектор запао у кризу у Сједињеним Државама су се досјетили модела који је прво опробан на Кипру, а ускоро ће постати пракса на целом Западу.
Наиме, према моделу bail-in који се приказује као „спас за порезне обвезнике“ (иако он то није оп.а.), бити ће могуће плијенити дио депозита у банкама, ако је то наравно у интересу Запада.
Кипар је тако постао примјер како ће се да убудуће дозвољавати  пљачка у цивилизираном свијету.

Ових неколико примјера су огледан примјер катастрофалног вођења спољне политике у 2013. години од стране америчке администрације, што је довело до тога да ионако јак антиамерички сентимент у свијету добије димензију која директно може да утиче на америчке националне интересе. На крају године је Барак Обама покушао да изгладиситуацију са споразумом око иранског нуклеарног програма, но то очигледно није било довољно да се поправи учињена штета.

Америка признаје да у 2014. бројна питања неће моћи ријешити без руске помоћи

Сједињене Државе признају да многа кључна спољнополитичка питања у следећој години неће моћи ријешити без судјеловања Русије.

„Америка ће идуће године морати сарађивати с Русијом у низу великих међународних питања, посебно око повлачење трупа из Авганистана и нуклеарних преговора с Ираном“, за Итар-Тас је признао Бен Родес, замјеник чдиректора Већа за националну безбедност у уреду америчког председника.

Према његовим ријечима током 2014. ће се настојати постићи договор с Ираном, а Русија ће бити за столом у тим преговорима. Родес је подсјетио да ће 2014, бити „последња година војне мисије у Авганистану, а за САД је Русија кључни партнер у тој земљи, како у погледу промета, тако и очувању стабилности у том подручју“.

На дневном реду је и ситуација у Сирији, а замјеник Већа за америчку националну безбедност је већ споменуо да би споразум постигнут око уништења сиријског кемијског оружја, који је предложила Москва, било немогуће провести без сарадње између Сједињених Држава и Русије“.

Ту је и питање нуклеарног програма Сјеверне Кореје које се не може да реши без сурадње с Руском Федерацијом.

„Многа питања од велике важности у 2014. години заовисе о развоју сарадње између САД-а и Русије“, закључио је Родес и додао „како обе земље подупиру борбу против тероризма“.

„Морамо координирати своје напоре с Русијом уочи Олимпијских игара у Сочију. Делимо заједничку жељу да отклонимо све врсте терористичких претњи на играма“, рекао је Родес.

Међутим, Бен Рходес је признао како између Москве и Вашингтона „ипак остају неке разлике“.

„То је дио наших односа с Русијом и наш концепт остаје исти. Ми смо спремни на арадњу с Русијом у свим могућим пољима, али у исто вријеме, спремни смо разговарати о нашем спору и отворено разговарати о неслагањима“, рекао је замјеник првог човјека за националну сигурност Бијеле куће.

Родес је подсјетио да је током 2013. између две земље било напетости узроковане ситуацијом око бившег агента ЦИА-е, Едварда Сноудена, којем је Русија одобрила азил.

„Такође смо направили пуно мање него што се очекивало у подручјима као што су контрола наоружања и протуракетна обрана у којој ми за темељ узимамо споразум о смањењу стратешког наоружања Старт и у том смислу желимо бити конструктивни слиједеће године“, закључио је високи дужносник Бијеле куће.

У вези споразума којега су потписале Руска Федерација и САД, а односи се на смањење стратешког наоружања, треба напоменути како је руски став да је Вашингтон дуги низ година само обећавао да ће испунити своје обвезе, док у пракси није чинио готово ништа. Русија је тада одлучила на сваки потез Америке одговорити истом мјером, тако да смо у протеклом периоду били сведоци трке у наоружању која још није окончана.

„Високе наде које су Руси имали након потписивања програма о стратешком разоружању Старт 3 нису испуњене, а стратешко партнерство о којем говори америчка влада су само празне ријечи. Склапање уговора о даљњем смањењу стратешког оружја је мало вјеројатно и обзиром на то; посве је разумљиво да Русија чини све како би ојачала своје обрамбене способности“, коментарисао је споразум саветник руске Академије техничких наука и ветеран совјетских стратешких снага, Yурy Заyтсев.

Збигњев Бжежински: „Русију и Кину требамо више од Велике Британије и Француске“

Није само Бен Родес мишљења да Сједињене Државе дословно требају помоћ Русије и Кине. Исте ријечи је изговорио и један од најутјецајнијих политичара у Wашингтону, водећи идеолог хладног рата и саветник за националну сигурност предсједникаЏимија Картера – Збигњев Бжежински.

САД, Русија и Кина се морају договорити о сукобу у Сирији и спријечити „експлозију Блиског Истока“, изјавио је Збигњев Бжежински.

„До одређене мјере ми требамо Русију Кину и то више него Велику Британију и Француску, бивше колонијалне силе у том подручју. Ово је посве другачија игра у којој нитко не може бити надмоћан, а ако ствари експлодирају сви ће платити исту цијену. Сједињене Државе су одлучиле, по мом мишљењу исправно, да не интервенирају у Сирији. Сватко од нас има некакав интерес у одређеном подручју, али се сада игра другачије него ’60-их, ’70-их и раних ’80-их. За нас нешто може бити добро само ако и Русија жели исто“, током предавања на универзитету „Џонс Хопкинс“ је изјавио Бжежински.

О потпуно промашеној политици у Сирији се говорило и у америчком Конгресу.

„Метастазе сиријске кризе су велики и кључни изазов за америчку националну безбедност“, пред америчким Конгресом је изјавио Андрју  Ј. Таблер с „Вашингтонског института за Блиски Исток“.

„Оно што се догађа у Сирији неће остати тамо и то је врло тешко контролисази. Број екстремистичких група које дјелују у подручјима под контролом побуњеника драматично расте. Чини се врло вјеројатним да се Сирија распада у низ подручја у којима влада нема никакву контролу, а у којима дјелују изразио антиамеричке групе које би могле покренути вал терора не само у Сирији, него у целом свијету“, рекао је Таблер.

„Сирија је највећа терористичка пријетња Европи и Сједињеним Државама, а МИ5 и Скотланд Јард су недавно открили први случај пошиљке од стране терориста из Сирије за провођење терористичког напада у Лондону“, пише британски лист Индипендент.

„Терористичка претња из Сирије је плод западне подршке сиријским побуњеницима“, каже политички аналитичар Дмитриј Минин.

„Крајем новембра је више група најавило своју оданост вриједностима шеријата и формирало Исламски Фронт који сада броји од 45 000 до 60 000 исламиста. Западне земље су објавиле да је Исламски Фронт група с којом се може преговарати и првих дана децембра су покренути директни преговори с њиховим лидерима. Контактирајући ову групу западни дипломати желе да спрече њихов могући савез екстремнијим групама попут ИСИЛ-а или Ал-Нусра Фронта, међутим, напросто је немогуће да им се те наде и остваре“, тврди Дмитриј Минин.

Запад, у првом реду САД, и овог пута чини кардиналну грешку и дели терористе на „добре“ и „лоше“, али само док се и сам не осети угроженим, а тада тражи помоћ и од самог Башара Ал Ассада.

„Морамо поновно преговарати с Асадовим режимом и без обзира колико је Асад лош, он још увијек није тако лош као што су то исламисти који ће преузети власт ако он оде“, за Њујорк Тајмс је изјавио Рајан К. Крокер, бивши амбасадор  Сједињених Држава у Афганистану и Ираку.

2013. година је дакле била година у којој је Вашингтон пружио подршку сиријским терористима, венецуеланској оозицији, правдао глобалну шпијунажу до посљедњег тренутка и кривцем прогласио Едварда Сноудена умјесто директора НСА, наметнуо законе који погодују финансијској олигархији, ушао у трку у наоружању против Русије и Кине да би на крају признао како се без њихове помоћи неће моћи да се супротстави терористичкој пријетњи. Када се узму у обзир катастрофални учинци ових одлука, слободно се може рећи да су Барак Обама и његова администрација 2013. одиграли партију руског рулета коју су очигледно изгубили.

Надајмо се да ће у 2014. години у Блој кући послушати савјет Бжежинског и поступити онако како ја најавио Бен Родес, те донети одлуке којима неће да опструирају стварање мултиполарнг света у којем ће и Сједињене Америчке Државе – односно амерички народ – имати своје место.

(Адванце)

Ознаке: анализа, Збигњев Бжежински, Исламисти, Кина, Русија, САД, Сирија, спољна политика