Pročitaj mi članakFrederik B. Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi, tvrdio je prošlog meseca da će ukrajinske snage usporiti napredovanje Rusije i, kako je izvestio Njujork tajms i početi da „poništavaju uspehe Rusije do kraja leta“. On je uveravao da je „ukrajinska logistička situacija sve bolja svake nedelje, dok će ruska logistička situacija polako degradirati“, prenosi portal 19fortyfive.
Тврдње највиших америчких војних официра су у супротности са реалношћу на бојном пољу, али они настављају узнемирујући и деценијама дуг тренд лоших и обмањујућих процена.
Слушајући у протекла четири месеца шта су амерички пензионисани генерали и адмирали говорили на телевизији, било би опроштено веровање да Украјина побеђује у рату са Русијом, да су Путинове трупе и вође неспособни и да ће ускоро украјинске трупе почети да враћају Русе назад.
Такво веровање би, међутим, било веома погрешно, јер значајни докази указују на готово супротно.
Ружичасте, оптимистичне – и нетачне – процене официра америчке заставе су, нажалост, постале норма у последњих неколико деценија. Док неки садашњи и бивши генерали дају одличне и тачне процене, превише је оних који то не чине. Последице америчке политике често су биле тешке. Време је да поново проценимо колики кредибилитет треба да придајемо америчким генералима и адмиралима.
„Као што сам записао на овим страницама, услови и војне основе јасно очигледне годинама снажно сугеришу да Украјина не може да добије рат са Русијом и да су и Кијев и Вашингтон требали да донесу различите политичке изборе на основу те реалности, како пре тако и од илегалне инвазије Русије. Али, као што је графички детаљно приказано у наставку, активни и пензионисани официри за заставу стално су тврдили да – игноришуц́и јасне доказе о супротном – Украјина има шансу да победи у рату“, каже аутор Денијел Дејвис.
Потпуно неоправдане тврдње генерала Фредерика Хоџиса с почетка овог текста, навеле су креаторе политике и америчку јавност да погрешно верују да треба да наставимо да охрабрујемо Украјину да настави борбу против Русије. Америчка званична политика је била да Кијеву обезбеди значајно наоружање за одбрану и огромну емоционалну подршку, истиче Дејвис
Да су генерали били у праву, да је Украјина заиста била близу победе у рату и ако би помоћ коју смо понудили могла да преокрене вагу у корист Кијева, онда би наша политика могла имати смисла. Али није. Украјина не побеђује у рату и није ни близу паритета, а још мање супериорности, према руским снагама.
Аутор детаљно описује многе практичне, војне разлоге због којих Украјина губи рат и вероватно ће наставити да губи. По његовој процени, ако Кијев настави да одбија да тражи споразумно решење са Русијом – нешто што је разумљиво одбојно за многе украјинске грађане и владу – они су у опасности не само да склизну у дугорочну пат позицију, већ и да изгубе рат.
„Не оклевам да признам да не могу да гарантујем исход у овом рату. Превише је променљивих и информација које немам, и немам приступ тајном савету ни руског или украјинског генералштаба, ни савета западних лидера НАТО-а. Бројне ствари би могле да промене динамику и путању рата, које нису јавно познате. Наравно, догађаји који тек треба да се десе могу довести до великих промена курса“.
Али као што сам детаљно изложио, тренутни трендови и војне основе откривају да Украјина несумњиво губи овај рат. Да би се услови довољно драматично променили да би евентуална украјинска војна победа била могућа, као што и даље тврде многи генерали, захтевало би радикалан помак од данашње реалности. Осим пуке реторике, нема доказа да долази до тако радикалне промене. Стога је неодговорно, тврдим, рец́и америчком народу да је жељени исход могућ када сви докази вриште да није – и потпуно окрутно према украјинским оружаним снагама и цивилном становништву, неговати уверење да они имају шансу, каже он.
Да би имао најбољу шансу да заштити виталне националне интересе Америке и спаси што већи број украјинских људи од страдања, Вашингтон мора да промени курс и почне да формира политику засновану на искреној и поштеној процени борбене, економске и дипломатске реалности овог догађаја. Биће тешко доћи до тог рационалног места, међутим, осим ако прво не препознамо да су доследно ружичасте слике које су насликали амерички официри за заставу у последњих неколико деценија биле грозне.
Моја 21 година активне службе у војсци САД, укључујући четири борбена ангажмана, довела ме је у позицију да лично посматрам многе грешке и лоше процене и активних и пензионисаних генерала. Кумулативни резултат њихових често погрешних савета био је подједнако лош за нашу земљу, што је резултирало неким од најгорих војних и спољнополитичких одлука које је наша земља донела.
Без обзира да ли су то биле рутинске тврдње, лудоТоком периода од 20 година, успеха у авганистанском рату када су догађаји коначно доказали да је то увек био катастрофалан неуспех, или сталне тврдње о успеху током и након рата у Ираку 2003. године – пре него што су се ирачке безбедносне снаге које су обучавале САД истопиле у први контакт са Исламском државом – високи амерички војни лидери су доследно обмањивали америчку јавност о правом стању ствари.
Практично од почетка украјинско-руског рата, амерички активни и пензионисани генерали су доследно тврдили да су руске трупе неспособне, да су њихове трупе лоше дисциплиноване, арогантне, немотивисане, а понекад су се побуниле против својих вођа и одбијале да се боре. Руси, тврдили су многи генерали, нису могли да победе, а генерал Хоџис је тврдио да ће Украјина почети да гура Путинове трупе пре краја овог лета, истиче Дејвис.
Ипак, Русија контролише више од 20 одсто украјинске територије и наставља да осваја урбане центре у Донбасу, убијајући више од 200 војника дневно, рањавајући још 500 у том процесу.
Русија надмашује Украјину са 20-1 у хаубицама, 40-1 у артиљеријским гранатама и ракетама, и има значајну предност у ваздушним снагама. Не постоји рационална основа на којој се може тврдити да Украјина може да заустави Русе, а још мање да их поврати.
Прикладно је, у светлу ужасног досијеа који су активни и пензионисани генерали стекли током последњих неколико деценија, да и медији и јавност треба да дају више пажње на будуће тврдње генерала. Разумљиво је зашто би многи дали опште поверење речи вишег команданта: они обично имају 30 и више година искуства и служили су на највишим нивоима. Али докази потврђују да је ово поверење изгубљено и на генералима је да то поверење врате. Говорити истину и давати искрене процене било би добро место за почетак.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 2, 2022
