Pročitaj mi članakU kineskoj "Autonomnom regionu Mongolija" na severu zemlje, na poligonu baze u blizini mesta Zurihe, juče je održana vojna parada posvećena 90. godišnjici osnivanja Narodno-oslobodilačke armije Kine.
Како преноси државна агенција Синхуа, Кина је у паради први пут показала најновији интерконтинентални балистички пројектил ДФ-31АГ властите производње.
Кинеска државна телевизија јавља да је готово половина приказане војне опреме виђена први пут. У парада је укупно учествовало 12 хиљада војника, 129 војних авиона и 571 јединица копнене војне опреме.
У поздравном говору војсци, кинески председник Кси Ђинпинг је нагласио потребу за стварањем најмоћније војске у историји земље, како би земља постигла своје циљеве и могла гарантовати мир и властиту безбедност.
Ово је велика година за кинеску војску
Раније је покренута производња првог домаћег носача авиона, док је у јуну приказан први разарач нове генерације. У јулу је први носач авиона приказан јавности.
Како се приближавала јучерашња годишница Народно-ослободилачке армије, кинеска војска је показала колико је порастао њен војни капацитет и колико је посвећена очувању светског мира.
Кинеска војска је далеко од онога што је била на дан свог оснивања, током оружаног устанака у граду Нанчанг 1. августа 1927. године, када је имала само 20 000 војника.
Деведесет година касније, земља има 2 милиона војника, чиме је по људству највећа војна сила на свету. Према националној одбрамбеној доктрини, назива „Кинеска војна стратегија“, објављеној 2015. године, осим пораста броја војника, они морају бити наоружани опремом светске класе.
Током кинеске епске параде за Дан победе над нацифашизмом и јапанским империјализмом у септембру 2015. године, земља је приказала своје интерконтиненталне стратешке пројектиле Донгфенг-5Б, намењене за ношење нуклеарних бојевих глава и балистичке пројектиле Донгфенг-21Д, које су неки медији описали као „убицу носача авиона „.
Остала врхунска оружја су укључивала су најсавременије тенкове, беспилотне летелице и нове генерације авиона за рано упозоравање, извиђање, борбене авионе и хеликоптере.
Као што је наведено, раније ове године је Кина покренула производњу носача авиона у бродоградилишту Далиан у североисточној покрајини Лиаонинг. То је први носач којег је дизајнирала и изградила Кина. Први који је земља имала је био совјетски пренамењени носач, који је пуштен у употребу 2012.
Развој морнарице је показан и пуштањем у рад новог разарача домаћег дизајна и производње, опремљен новим противваздушним, противавионски, противбродским и противподморничким оружјем.
Војни посматрачи су могли да виде сва ова достигнућа на видеу по називом „ПЛА Тудеј“, који је објављен од стране кинеског Министарство одбране.
Видео запис на енглеском језику и кинеским титловима приказује мноштво беспилотних „паметних“ војних возила, робота и дронова за извиђање, након чега су снимљене снимке живе ватре у Јужном и Источном кинеском мору.
„Ако се прогласи рат, спремни смо“, наглашава се на снимку.
Кина, друго по величини привреду рачунајући номинални БДП, планира у јуанима издвојити око 153 милијарди америчких долара за војску, извијестило је у марту Министарство финансија.
Већи буџет имају само САД, које за војску издвајају скоро 600 милијарди долара.
Међутим, раст одбрамбеног буџета у Кини у 2017. години за 7 посто заправо је најспорије у деценији. Повећање прошле године износило је 7,6 одсто, што је смањење од вишегодишњег двоцифреног раста.
„Већина буџета за одбрану ће се потрошити на јачање националне одбране и војне реформе, интеграцију војног и цивилног сектора, те побољшање животних и радних услове и обуке особља у служби на темељним нивоима“, рекло је Министарство финансија Кине.
У поређењу по глави становника, кинеска војна потрошња износи само око 5,6 одсто у односу на америчку 11 посто, рекао је генерал Чен Зхоу.
Показујући своју решеност ка мирном развоју, земља је 2015. најавила смањење броја војника за 300 000 људи.
Кина наставља напоре у међународној сарадњи
До јуна 2017. године је кинеска војска учествовала у 24 мировне мисије Уједињених нација и послал31 000 људи, од којих је 13 изгубило живот на тој дужности.
Од 2008. морнарица је послала 26 радних група пратње, укључујући више од 70 бродова за такве мисије у Аденском заливу и на обали Сомалије. Током ових мисија је заштићено више од 6 300 кинеских и страних бродова.
Како би унапредила сарадња у Африци и западној Азији, Кина је у јулу отворила своју прву базу иностране подршке у Џибутију. Према команди кинеске морнарице, база ће Кини осигурати способност за обављање мисија као што су пратња, мировне мисије и пружање хуманитарну помоћ у региону.
База ће такође служити за војну сарадњу и заједничке вежбе с партнерима, спасавање у хитним случајевима, евакуацију и заштиту Кинеза у прекоморским земљама, те заједничко одржавање безбедности стратешких међународних поморских путева.
Јучерашња парада поводом 90. годишњице оснивања Народне Ослободилачке Армије Кине је само потврда да се нова одбрамбена доктрина проводи у потпуности и без „непредвиђених застоја“.
Говор председника Сји Ђинпинга
„Наша Народна-ослободилачка армија је способна победити било које непријатељске оружане снаге и инвазију, те заштитити суверенитет земље“, рекао је председник Кси Ђинпинг у обраћању оружаним снагама.
„Народно-ослободилачка армија има веру и способност да уништи све непријатеље који нас нападну и да штити кинеску национални суверенитет, безбедност и развој наших интереса. Такође смо способни за изградњу јаче војске, која ће дати нови и већи допринос остварењу два централна циља Кине. Кинеског сна о националном препороду и очувању светског мира“, изјавио је Кси Ђинпинг.
Ово је било први пут да је Кси Ђинпинг водио тако велику војну параду на терену, преноси државна агенција Синхуа. Осим тога, кинески председник је говор одржао у униформи врховног команданта.
„Следите партију! Борите се за победу! Присилите се на узорно понашање!“, поручио је Кси Ђинпинг војницима на крају ове параде.
