Владимир Путин пуни 60. година. Од хипер-активног детета, преко мајора у КГБ, до председника и премијера Русије, Путин је сада један од политичких лидера света.

Ово је девети рођендан који Путин дочекује у Кремљу, а 14. од тренутка када је први пут дошао на власт, као председник владе 1999.

Путинов портпарол Јевгениј Пјешков је саопштио да је председник отпутовао у родни Санкт Петербург, како би рођендан прославио у кругу породице и пријатеља.

Руском председнику је међу првима рођендан честитао председник Белорусије Александар Лукашенко. Руски премијер Дмитриј Медведев честитао је телефоном Путину рођендан, а поклонио му је књигу Александра Беноа о Царском селу, издату 1910.

Путинове присталице су на свој начин обележиле његов рођендан, који се, како је јавила агенција Франс прес, помиње у свим вестима државне телевизије.

На московској изложби насловљеној „Човек најсрдачније душе“, која се отвара данас, очекује се да ће, између осталог, бити изложени црни лабрадори – пси исте расе као и Путинова љубимица Кони.

Опозициони активисти су у међувремену на појединим Интернет блоговима исмевали Путина, наводећи да се његов имиџ младог и енергичног лидера више не поклапа са његовим годинама.

У Санкт Петербургу, родном месту Путина, приведено је двоје активиста „Друге Русије“, који су организовали протестну акцију поводом рођендана председника Путина.

Како јављају руски медији, опозиционари су стали поред улаза у метро у центру града с плакатом „Путине, ми све памтимо“ и, скандирајући пароле „Русија без Путина“, „Русија ће бити слободна“, запалили димну бомбу.

Путинов пут до Кремља

У лењинградском породилишту „В. Снегирева“ у улици Мајаковског број 5, пре шест деценија, у уторак 7. октобра 1952, Марија Иванова Путин родила је сина Владимира. Марији је било 41 година. Отац Владимир Спиридонович прославио је радостан догађај са пријатељима из фабрике „Јегорова“ где је радио у обезбеђењу. Руски историчари су у Путиновим рођендану нашли симболику, јер се истог дана одржавао последњи конгрес КПСС под руководством Стаљина.

Биографија председника Русије могла би да послужи као сценарио за филм о дечаку из радничке породице који је маштао да постане обавештајац, а догурао је до шефа свих обавештајаца и целе државе.

Породица Путин је живела у „комуналној квартири“, заједничком стану на петом спрату у Басковој уличици број 12. Биле су то старе зграде направљене у деветнаестом веку. У истом стану су живеле још две породице. Кухињу и тоалет су користили заједнички. Собу у „комуналки“ Путинов отац је добио 1944. Грејали су се на дрва. Купатило нису имали, па су једном недељно ишли у „Некрасовску сауну“.

Путин је у Петербургу проживео 44 године, завршио десетољетку, факултет и почео да ради.

У првих пет разреда основне школе Путин није блистао. Његови вршњаци тврде да га чак нису примали у пионире. Био је немиран или како се сада каже „хипер-активно дете“. Све је кренуло набоље кад му је разредни старешина у петом разреду постала Вера Гуревич, наставник немачког.

У тринаестој години дечак је отишао у клуб „Труд“ да тренира џудо. Кад се тренер Анатолиј Рахлин пребацио у спортски клуб „Трубостритељ“, при Лењинградском металуршком заводу, и Владимир је кренуо за њим. Ту је Путин 1975. постао мајстор спорта. Тамо се спријатељио са браћом Аркадијем и Борисом Ротенберг, који су данас познати бизнисмени чије фирме сарађују са „Гаспромом“. Тренирао је у истом клубу и Анатолиј Турчак, данас председник предузетника Санкт Петербурга и парламентарац Василиј Шестаков.

 

Као већина дечака тог времена Владимир је волео да иде у оближњи биоскоп „Зрак“. Тамо је Путин гледао и домаћи трилер „Штит и мач“ о совјетским обавештајцима у фашистичкој Немачкој. Песму за филм „Од чега почиње домовина“, коју је написао Вењамин Баснер, Путин никад није заборавио.

Као ученик деветог разреда „одлучио“ је да постане официр КГБ. И отац Владимир Спиридонович је за време рата служио у јединицама НКВД, претечи КГБ. Деда Спиридон Иванович радио је као кувар у партијским санаторијима, као проверен човек. Владимир Путин, као ђак, крене на разговор.

„Неки чика ми је рекао да КГБ то разматра тек после армије и кад завршим факултет. Питао сам га који је то факултет“, причао је Путин.

На лењинградском Правном факултету конкурисало је тада 40 кандидата за једно место. На пријемном је Путин добио све петице, једино из литерарног састава – четворку.

Већина студената са права, генерација 1970-75, не сећа се Владимира Путина. Углавном се дружио са онима који су тренирали борилачке спортове. Забављао са Људмилом Хмарином, сестром свог колеге Виктора. Људмила је завршила медицину и ради као лекар. Пријатељевао је и са бас-гитаристом студентског ансамбла Александром Бастрикином који је сада шеф Истражног комитета Русије.

По завршетку факултета Путин се и запослио у Великој кући на Литејном проспекту 2, тачније у КГБ за Лењинград и Лењинградску област. Радио је од 1975-84. Почео је као поручник, а у Источну Немачку је отишао у чину мајора.

У то време у лењинградском КГБ-у радили су Виктор Черкесов и Виктор Иванов који су догурали до чина генерала, а затим су један за другим руководили руским Комитетом за борбу против наркотика. Иванов се и сада налази на тој функцији, а Черкесов члан парламента у опозиционој Комунистичкој партији.

У истој „фирми“ у Лењинграду радили су генерали Николај Патрушев, председник Савета безбедности Русије, Александар Бортников шеф Федералне службе безбедности и Георгиј Полтавченко губернатор Санкт Петербурга.

Иако се дуго забављао са једном Људмилом, судбина је хтела да се ожени са другом. У зиму 1981. стјуардеса калињинградског одељења „Аерофлота“ Људмила Шкребњова летела је за Лењинград. Колега из КГБ предложио је Владимиру да проведу вече са стјуардесама. Путин је већ био набавио карте за наступ познатог московског комичара Аркадија Рајкина у Театру Ленсовета на Владимирском проспекту. Касније је Људмила причала да је Волођа био скромно обучен. Забављали су се три и по године, а венчали 28. јула 1983. Годину дана касније, Путин је отишао на школовање у Москву где су га припремали за одлазак у Источну Немачку. У Дрездену је био од 1985. до 1990.

Из наставка Путинове биографије се лепо види како је КГБ распоређивао људе и како је он бринуо за своје колеге, пресељавајући их у Москву.

Путин је преузео земљу од Бориса Јељцина кад је била у потпуном расулу. Брзо је подигао морал и самопоштовање грађана, који су се осећали тако понижено у време Јељцинове „гладне демократије“.

Почетком деведесете године мајор и секретар партијске организације дрезеденске групе официра КГБ Владимир Путин вратио се у СССР. Постао је помоћник ректора Лењинградског државног универзитета задужен за међународну сарадњу. За годину дана рада на универзитету упознао је подоста људи који су касније направили политичку и бизнис каријеру. Ту је и Игор Сечин, који му је постао један од највернијих сарадника и догурао до потпредседника владе.

У јулу 1991, на позив Анатолија Собчака, Путин постаје председник Комитета за спољноекономске везе градске скупштине. У свој одел узима Виктора Зубкова, специјалисту за пољопривреду, који је догурао до председника руске владе, поменутог Игора Сечина, филолога, Владимира Чурова, физичара, а сада председника Централне изборне комисије, Дмитрија Медведева правника, сви знају докле је догурао, и Алексеја Милера, економисту, садашњег првог човека „Гаспрома“.

У марту 1994. Собчак именује Путина за свог првог заменика, па је он постао шеф и економистима Алексеју Кудрину, бившем потпредседнику владе и министру финансија, Герману Грефу, председнику „Збербанке“, Дмитрију Козаку, потпредседнику владе, и Виталију Мутку, садашњем министру спорта. Путин се уопознаје и са бројним бизнисменима међу којима је и Генадиј Тимченко, највећи трговац руском нафтом.

Кад је Собчак у августу 1996. изгубио изборе Путин се пребацио у Москву. За улазак у Кремљ помоћи ће му Алексеј Кудрин, који се већ био преселио у Москву.

Тако Путин ради са својим људима. Од шест деценија живота, председник је 13 година на врху пирамиде власти – два мандата као председник и један као премијер. У току је трећи мандат.

Стабилизовао је ситуацију у Чеченији и натерао олигархе да плаћају држави порез. Кад је дисциплиновао Бориса Березовског и Владимира Гусинског сви су схватила да са новим председником нема шале. Једино то није разумео милијардер Михаил Ходорковски, па сад седи, истина у комфорном, затвору у Сибиру.

Храброг Путина је пратила и срећа, јер је рапидно расла цена нафте и гаса па је држава могла да подиже стандард грађанима.

После осам година боравка у Кремљу, чак и неки страни државници су га наговарали да промени устав и остане и трећи мандат.

Одбио је и тако избио „јаке аргументе“ Западу који је већ кренуо да га представи као диктатора. Био је премијер и у тандему са Дмитријем Медведевом водио земљу. Сасвим је разумео оно што је говорио велики руски писац Александар Солжењицин да на Западу највише хвале оне политичаре у Кремљу који су разорили земљу. Препустио је ту славу Горбачову и Јељцину.

 

( Танјуг, Вењерње Новости )

Ознаке: Владимир Путин, рођендан, Русија