Може се рећи да је губитак Апхазије и Јужне Осетије главни резултат владавине Михаила Сакашвилија. Народ Грузије је гласајући против њега поручио свету да вештачка американизација њихове земље и покушаји да се раскину вековне везе са Русијом нису природни.

Председник Грузије Михаил Сакашвили признао je пораз на парламентарним изборима. Тако је окончана антируска епизода у савременој грузијској историји. Грузија се враћа на своје природно место у свету. Пораз Сакашвилија многи посматрачи приписују последицама актуелне рецесије и све већег осећаја несигурности код обичних грађана. Међутим, једнако важан фактор био је и осећај Грузијаца да им је погажено национално достојанство.

Челник Савеза Грузијаца у Русији Михаил Хубутија дао нам је коментар изборних резултата: „Наш народ не жели да прихвати диктате и понижења. Вештачка американизација Грузије и покушаји да се раскину вековне везе са Русијом нису природни. То је порука коју су наши људи послали свету.“

Лидер грузијске дијаспоре у Русији је нагласио да је Сакашвилијева администрација константно занемаривала своје сународнике ван граница Грузије. Сви покушаји да се остваре културна размена и сарадња у областима које нису повезане са политиком наишли су на одбојан став. Поврх свега, потпредседник Савеза Грузијаца у Русији, професор Висарион Хвинтелијани, ухапшен је у Грузији и осуђен из чисто политичких разлога.

Може се рећи да је губитак Апхазије и Јужне Осетије главни резултат владавине Михаила Сакашвилија. Његова политика је довела до супротног исхода у односу на прокламоване циљеве – под претпоставком да је искрено желео да ојача Грузију и обезбеди њен територијални интегритет.

Не изненађује мишљење неких у Апхазији да би победа Сакашвилија за њих била повољнији исход избора. У том смислу је у интервјуу за „Ехо Кавказа“ изјаву Бидзине Иванишвилија из победничке коалиције „Грузијски сан“ (да треба тежити зближавању и помирењу са народом Апхазије и Јужне Осетије) прокоментарисао Инал Хашиг, главни уредник апхаског листа „Чегемска правда“: „Парадоксално, али чињеница је да многи овде верују да је за њих Сакашвили бољи, јер сматрају да је предвидљив. Са друге стране, он има такве односе са Москвом да је апсолутно сигурно да се ништа неће променити.“

Другим речима, „статус кво“ је појам који најбоље описује Сакашвилијеву владавину од 2008. године. Није било стварне жеље да се покрене питање у вези са 300.000 грузијских избеглица из Апхазије, од којих су многи нашли уточиште у Русији. Такође, није било планова за разговоре о будућем статусу Јужне Осетије и Апхазије.

У том светлу је забринутост у Апхазији за резултате грузијских избора лако разумљива. Нису сви ни у Москви задовољни тренутном ситуацијом, јер независна република живи на рачун руског државног буџета не водећи рачуна о интересима свог заштитника.

Русија је такође заинтересована за решавање судбине неколико стотина хиљада Грузијаца на својој територији, где су се нашли после насилног протеривања из Апхазије 1993. године. Већина њих није добила руско држављанство – још увек су у статусу избеглица. Надају се повратку у Сухуми и околна подручја. Заузета решавањем актуелних социјалних проблема који муче становнике Москве и других великих градова, Русија би овим избеглицама најрадије помогла да се врате својим домовима, у Апхазију.

Проблеми Кавказа неће бити решени поразом Сакашвилија као чаробним штапићем. Ипак, после његовог повлачења, моћи ће да се каже да је цео регион извукао наук: није могуће елиминисати Русију из кавкаског региона због њеног геополитичког статуса, а сваки покушај решавања проблема војним средствима може се завршити супротно од очекиваног.

Oстаје нам само да видимо у којој мери ће се ситуација на Кавказу заиста побољшати.

( Руска реч )