Брисел – Велика Британија може да се повуче из Европске уније. Ову, чини се, невероватну претпоставку, изнео је бивши премијер Уједињеног Краљевства Тони Блер. По његовом мишљењу, на излазак из чланства у ЕУ Велику Британију може да присили опипљива неравнотежа моћи у региону. Осим тога, држављани британског краљевства већином подржавају излазак земље из Европске уније.

 

У ствари, Уједињено Краљевство је већ на граници напуштања ЕУ. Према подацима најновијих истраживања, само 35% испитаника подржава чланство своје земље у ЕУ. Британски парламент је ове године већ покренуо иницијативу за референдум по том питању, али актуелни премијер Дејвид Камерон успео је да одложи референдум на неодређено време. Међутим Тони Блер страхује да до гласања, пре или касније, неће доћи.

 

Посебно у светлу политичких промена унутар ЕУ. Бивши лидер Лабуристичке партије уверен је да Брисел сваке године игра све гору улогу у Европи и то може да противречи демократским приниципима и националним интересима појединачних земаља ЕУ, укључујући и Велику Британију. Међутим, по речима директора аналитичког сектора инвестиционе компаније Вектор Секјуритиз Александре Лозове, Блерове стрепње, пре свега су неосноване.

 

Могуће да се Тони Блер плаши, да због пооштравања фискалне политике у еврозони, слабије чланице еврозоне губе суверенитет. Можда, он мисли, да ће се таква тенденција проширити на целу ЕУ. Али ипак на то ништа не указује.

 

Међутим, према мишљењу председника Надзорног одбора руске банке ВТБ Сергеја Дубинина, Британце највише узнемирава то што Брисел покушава да наметне Лондону своја правила у финансијској сфери.

 

„Сматрам да је за Уједињено Краљевство корисно чланство у ЕУ, али британске власти теже да одбране пре свега своје позиције водећег глобалног финансијског центра. И покушаји упада на тај терен за њих су врло болни.“

 

У самој ЕУ изјава Тонија Блера није коментарисана. За еврофункционере, по свој прилици, сада има довољно проблема у решавању економске ситауције у еврозони. Међутим није све тако једноставно. У крајњем случају у пословном свету поново су кренула нагађања о томе да се у Бриселу пуном паром врше припреме за излазак једне од проблематичних земаља, Грчке, из еврозоне. Сами Грци намају намеру да у својим новчаницима мењају валуту, уместо евра, поново драхму.

 

Међутим по том питању, сасвим је могуће да мишљење Атине нико неће тражити. Ових дана бивши шеф Европске централне банке Отмар Исинг, дао је на знање, да неке земље могу бити насилно практично истеране из зоне јединствене европске валуте. До сада се сматрало да напустити еврозону земља може само по сопственој жељи. Успут, таква жеља, по мишљењу низа стручњака, може да се појави, ма како то чудно било, код Немачке. Аналитичари сматрају да економски најјача земља у Европи може да се на то одлучи из разлога материјалне користи.

 

Немачка је још главни зајмодавац проблематичних земаља еврозоне, она више од свих плаћа за кризу. Осим тога анкете показују да око 40 % Немаца гласа за укидање евра и повратак на марку. Међутим, већина стручњака сматра такав сценарио мало вероватним, јер баш због монетарне уније еконимија Немачке је најјача у еврозони. Коментарише Александра Лозова.

 

„Економска моћ и снага Немачке за последњих десет година изазвана је увођењем јединствене валуте, тј Немачка је од слободног тржишта рада и од слободног тржишта промета робе унутар еврозоне – добила више од свих. Зато би верзија изласка Немачке из еврозоне, у суштини значила распад еврозоне, па вероватноћу таквог исхода, сматрам нереалном.“

 

Како год да се развија ситауција у Европи, међу водећим стручњацима влада мишљење да ће финансијска криза у региону свакако донети промене и у саставу чланица еврозоне и у структуру ЕУ у целини. Да ли ће Велика Британија да остане у ЕУ, а Немачка са Грчком у еврозони – показаће време.

 

 

(Глас Русије)

Ознаке: Велика Британија, Грчка, евро зона, Европска унија, економска криза