Прочитај ми чланак
ИСКРЕНО, мени се не допада ситуација у земљи. Посебно ме тишти судбина Новоросије.
Ипак, то није разлог да се критикује позиција према Сирији, која је, напротив, доследна и геополитички коректна.
Подршка шиитске осовине (Иран, Ирак, Хезболах, Асад) у потпуности одговара логици континентализма.
Такође је исправан европски курс – за Европу се треба заузети и подржавати континенталне снаге – од радикалних до умерених. Проблем са мигрантима који ће се нужно и даље повећавати – одличан је повод.
Понешто нам сāмо долази у руке.
Европска унија уједначено иде ка колапсу.
Либерализам се распада у свом језгру сразмерно интензитету постмодернистичког, иначе, – субверзивног потенцијала. Још неколико корака и бездан ће показати своје лице које неће моћи остати непримећено.
Али, овде је и најважније: заједно са либерализмом и Западом страда сва савременост – укључујући и руску. И нико не тражи озбиљну метафизичку алтернативу. Заправо, такво питање нигде и нико не поставља.
Исправни кораци који се смењују неисправним не могу да сакрију све већу пустош и апсурд историјског тренутка.
Гробница Светог Јована Претече у џамији Омејада у Дамаску
Прецизније: тренутак је крајње засићен значењем, али то значење узмиче потпуно непримећено од савремених друштава – она остају хипнотисана „животним миром“.
Интуитивно је све више или мање јасно: Русија покушава да очува суверенитет. То је здрава реакција на десуверенизацију (глобализацију). Али, од здраве, готово инстинктивне реакције, до доследне слике света, до кохерентног погледа на свет и до аргументоване фундаменталне алтернативе – огромно је растојање.
Оно се повећава сваким даном, док решавамо (са променљивим успехом) техничка питања – укључујући и геополитику.
Пустош се шири.
Па ипак: у светлу доследне интелектуалне дегенерације читавог система, неки исправни и коректни кораци који одговарају јасној геополитичкој логици – такви као што је пуно војно ангажовање у сиријској ситуацији – позитивни су моменти које и треба оцењивати као такве.
Много тога – готово све – изазива гнушање, али, само руске трупе у Сирији – не. Напротив, оне изазивају опрезну радост. Мало је, лоше, касно, не тако, не то… али боље него уопште ништа.
Са Сиријом је тесно повезана исламска есхатологија. Конкретно, са џамијом Омејада.
Са једном од њених кула и са једном од крипти.
Под том кулом још увек сваки дан простиру чисти тепих. Знате ли зашто?
Чудно, али пред нашим очима остварује се један од хадиса (предање) о заједничком фронту хришћана и муслимана против даджала (Антихрист).
У центру тог хадиса је Дамаск. Латакија.
Веома важна реч на геополитичкој карти света последњих времена.
Fakti
