Pročitaj mi članakDa je podrška režimu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na staklenim nogama pokazuje još jedno istraživanje, koje navodi da bi na narednim izborima razlika između studenata i vlasti bila čak 10 odsto, u korist pobunjenog dela građanstva. Istraživanje sprovedeno od strane Nove srpske političke misli navodi da bi za aktuelnu vlast glasalo 32,7 odsto građanstva, dok bi za ujedinjenu listu opozicije, studenata i građanskih pokreta glasalo 42,10 odsto ispitanika. Prema ovom istraživanju oko četvrtina ispitanika nema stav.
Ново истраживање јавног мњења Нове српске политичке мисли је само потврдило да тренд подршке побуњеном делу грађанства не опада. Ово истраживање долази само недељу дана након што је организација Спринт Инсигхт објавила своје резултате, где би 54,8 одсто грађана Србије гласало за студентску листу, док би за Вучићеву листу гласало 42,1 одсто. Истраживање је одрађено методологијом „лице у лице“ са 1.458 испитаника у Србији.
Ипак, најновије истраживање Нове српске политичке мисли које је спроведено од 2. до 12. јула телефонским путем на 1.100 испитаника каже да уједињену листу опозиције, студената и грађанских покрета подржава 42.10 одсто грађанства, док актуелну власт (СНС, СПС, СРС и мањине) подржава 32.70 одсто испитаника. Око четвртина испитаника (25.2 одсто) се изјаснило да нема став.
Овакви резултати су малтене идентични онима из маја ове године, када је први пут покренута иницијатива за захтевањем ванредних парламентарних избора. Тада је на 1.050 испитаника, истраживањем спроведеним телефонским путем њих 33.5 одсто рекло да подржава власт, док побуњени део грађанства (опозиција, студенти и грађански покрети) подржава 43,6 одсто.
Неизјашњених је тада било 22,9 одсто.
Тренд постоји, али и опасности
Ђорђе Вукадиновић из НСПМ-а који је спровео ово истраживање, за Нову каже да су ови резултати “недвосмислено потврдили тренд” који је почео још од марта ове године. Тренд да је укупан број противника актуелног режима, ипак, већи него његових присталица и то за око 10 одсто. Међутим, Вукадиновић упозарава, да постоји још простора за маневар.
“Да би се реално сагледао тај налаз, треба такође имати на уму и чињеницу да је састав режимских противника много флуиднији и хетерогенији, тј. да у себе, поред осталог, укључује присталице тзв. „студентске листе“, парламентарне и ванпарламентарне опозиције, као и оне који се у анкети идентификују као противници власти, али за сада без јасне политичке идентификације. Тек сви заједно, ако не сви у једној колони, а оно макар у истом строју, они могу рачунати на вероватну – мада не и загарантовану – победу на неким будућим изборима. Ако било ко, из било ког разлога, из тог фронта изостане, ствари се компликују”, каже Вукадиновић.
Када је у питању став поводом протеста и блокада, мишљења грађана су преполовљена. Око 42 одсто грађанства на овај или онај начин подржава блокаде, док 21,1 одсто активно учествује у оваквим иницијативама, а њих 20,9 одсто се изјаснило да подржава, али не учествује у блокадама, док њих 14,7 нити подржава, нити учествује у акцијама блокада. Са друге стране 38 одсто испитаника уопште не подржава блокаде и протесте, а без одговора је 5,3 одсто.
Претходних шест месеци у Србији је турбулентно. Од великог протеста 15. марта, преко затварања студената, активиста, масовних блокада и чега све не. Одраз тих дешавања се види и по одговорима на питање у анкети да ли и како се мишљење грађана о председнику Србије Александру Вучићу променило у том периоду. Само седам одсто испитаника каже да им се мишљење побољшало, њих 23,1 одсто тврди да се њихов став погоршао, док 50,8 одсто није променило мишљење о председнику. Око 23 одсто каже да је остало једнако добро, док њих 27,8 тврди да је остало једнако лоше.
Питање које мори Србију већ годинама уназад је могућност одржавања поштених и демократских избора. Многе замерке и поступци су покренути управо поводом навода о неким врстама манипулација изборног или предизборног процеса. То се одражава и у анкети, где је на питање о томе да ли су могући демократски и поштени избори, нешто мање од трећине испитаника рекло да јесу, тачније 32,2 одсто, док супротно мисли чак половина, односно 50,5 одсто.
Студентски захтев за објаву целокупне документације о паду надстрешнице Железничке станице у Новом Саду се у мају преточио у захтев за расписивање ванредних парламентарних избора. Скоро половина испитаника тврди да је расписивање ванредних парламентарних избора излаз из актуелне кризе (48,8), док њих 31,7 мисли супротно. Осталих 19,5 одсто су индиферентни по том питању.
Пандорина кутија “братоубилаштва”
Ипак, питање избора, попут политичке Пандорине кутије, са собом носи много недоумица. Који формат је најефективнији, да ли уопште опозиција треба да наступи на изборима, у ком формату, заједно или одвојено или да, ипак, да предност студентима. Више од половине испитаника, који подржавају актуелне протесте, слаже се да је најбоље решење формирање такозваног јединственог фронта, који би чинили опозиција, студенти и грађански покрети на једној листи (55,5 одсто). Ипак, студентско ограђивање од опозиције је оставило свој печат, јер скоро четвртина тих испитаника сматра да опозиција треба одустати од изласка на изборе и подржати студентску листу (23,9 одсто). Само 10,4 одсто њих сматра да требају грађанске иницијативе, опозиционе странке и студенти изаћи у три одвојене колоне.
Ипак, Вукадиновић упозарава да није забележен ни неки значајнији пад подршке владајућојј групацији. Он то објашњава да је Вучић успео својим свакодневним наступима да повеже, макар привремено, своје “у једном тренутку већ разбијене редове”, али да нема ни неких значајнијих знакова раста. Међутим, Вукадиновић упозарава, да још није све готово за СНС, односно да постоји један сценарио који им одговара.
Опозиција округли сто Фото:Весна Лалић/Нова.рс
“Лично мислим да би само неко веће политичко ‘братоубилаштво’ на опозиционој страни, уз пратећи пораст апстиненције, могло СНС поново вратити у седло. У сваком случају, некад прикривене, а некад отворене полемике, свађе и покушаји узајамне елиминације унутар опозиционог блока (а ту, рекох, мислим на читаву опозицију, студенте и друштвене покрете), Вучићу само помажу, односно иду на руку. Зато сам лично све склонији тзв. црногорском сценарију, са три колоне из августа 2022. али чињеница је да и у овом нашем последњем истраживању опозиционо настројени грађани већински подржавају идеју једне, тј. заједничке опозиционе листе”, каже Вукадиновић.
То је утицало и на подршку странкама, како владајућих тако и опозиционих. Јер према истраживању, са изјашњеним испитаницима, да су сутра избори цензус би прешла само једна група странака. Конкретно група странака коју чине Народни покрет Србије, Еколошки устанак и Ново лице Србије би имало 4,5 одсто, а група страна ССП и СРЦЕ би имала 3,6 одсто. Све остале опозиционе странке би остале испод цензуса.
