Pročitaj mi članakNaučnici upozoravaju da će do 2050. godine broj smrtnih slučajeva od raka u svetu porasti za šokantnih 75%, pokazuje velika nova studija objavljena u časopisu Lanset.
Истраживање, које је спровео велики међународни тим научника, открива алармантне пројекције – ако се трендови наставе, свет се суочава са правом епидемијом рака.
У последњих 30 година број оболелих од рака се удвостручио – са око 9 милиона у 1990. на 18,5 милиона у 2023. години.
Истовремено, број умрлих порастао је за 74%, достигавши 10,4 милиона током прошле године.
До 2050. очекује се 30,5 милиона нових случајева рака годишње – скок од 61%. Број смртних исхода могао би да достигне чак 18,6 милиона годишње.
Старење, начин живота и загађење као главни узроци
Иако је део овог раста последица старења становништва, истраживање истиче да су стил живота и еколошки фактори од кључног значаја.
Према подацима за 2023. годину, чак 42% смртних случајева од рака могу се повезати са 44 „модификована“ ризика – пушење, лоша исхрана, повишен шећер у крви и изложеност токсинима су међу главним.
Пушење само по себи одговорно је за око 21% свих смртних случајева од рака у свету.
Највећи раст у слабије развијеним земљама
Истраживање је обухватило 47 врста рака у 204 земље, праћене у периоду од 1990. до 2023, са пројекцијама до средине века.
Највећи пораст оболелих и умрлих забележен је у Либану (80%), Екваторијалној Гвинеји (72%) и Лаосу (55,8%).
С друге стране, Уједињени Арапски Емирати бележе пад броја оболелих за 56%, а Казахстан је забележио највећи пад смртности – 58,2%.
САД и Аустралија смањиле су број смртних случајева од рака за преко 30%, док је Велика Британија забележила пад од 23,4%.
Најчешћи и најсмртоноснији облици рака
Рак дојке био је најчешће дијагностикован у 2023. години, док су рак душника, бронхија и плућа остали водећи узрок смрти од рака.
Стручњаци упозоравају да ће највећи терет рака сносити земље са ниским и средњим примањима, које ће до 2050. чинити више од половине нових случајева и скоро две трећине свих смртних исхода.
Упозорења стручњака
Мишел Мичел, директорка британске организације Истраживање рака Уједињеног Краљевства, каже да резултати ове студије указују на хитну потребу за јачим превентивним мерама.
„Пушење је и даље водећи узрок оболевања и умирања од рака у Великој Британији,“ истакла је Мичел и позвала на усвајање Закона о дувану и електронским цигаретама, ширење вакцинације против ХПВ вируса и јачање скрининг програма.
Докторка Лиса Форс, доценткиња Универзитета у Вашингтону и коауторка студије, упозорила је да је контрола рака и даље „недовољно приоритетна“ у глобалном здравству. Лоше финансирање и ограничен приступ дијагностици и лечењу представљају озбиљне препреке у многим земљама.
„Слон у соби“: прећутани подаци о мРНК вакцинама
Иако се студија бави демографијом, пушењем и исхраном као главним факторима, потпуно је изостављена све чешћа научна дебата о могућим везама између мРНК вакцина против ковида и пораста одређених облика канцера.
Извештај Лансета не помиње бројне рецензиране студије и медицинске извештаје који указују на појаву агресивних облика такозваних „турбо канцера“, упорне инфламације повезане са шиљастим протеином и поремећаје имуног система након вакцинације, што би потенцијално могло убрзати развој тумора.
Онколози све чешће извештавају о случајевима у којима се иначе спороразвијајући карциноми јављају са неуобичајеном брзином и агресивношћу код вакцинисаних пацијената.
Изостанак ових података из студије баца сенку на њену потпуну објективност, а јавне здравствене власти и даље занемарују или умањују значај нових сазнања која доводе у питање званичне наративе из периода пандемије.
Упозорење које не смемо игнорисати
Нови подаци представљају озбиљан позив на буђење. Међутим, криза са раком неће бити решена ни искрено ни ефикасно ако се најосетљивији медицински поступак у новијој историји – масовна примена ковид вакцина – и даље буде третирао као табу тема.
