Pročitaj mi članakDok domaća radna snaga sve češće odlazi na privremeni rad u inostranstvo, sve više stranaca dolazi u Srbiju „trbuhom za kruhom”
Koliko puta vam se dogodilo da poručite hranu, a da dostavljač ne govori srpski jezik? Sve je češća slika da u dostavi, na kioscima, na kasi u marketima, za volanima autobusa i vozilima gradskog prevoza, na građevini, u restoranima u Srbiji rade strani radnici.
Dolaze iz Indije, Pakistana, Bangladeša, Turske, drugih azijskih zemalja, a uskoro bi mogli da im se pridruži nova grupa iz Uzbekistana.
Srbija je pre dve godine uvela zakonske ismene kojim je produženo vreme boravka i rada i digitalizovan proces dobijanja dozvola. U novo poglavlje uređivanja tržišta rada Srbija ulazi pregovorima o radnoj mobilnosti.
Prva zemlja s kojom je Srbija pre nedelju dana pokrenula pregovore za Sporazum o radnoj mobilnosti je Uzbekistan.
„Uzbekistan je zemlja s kojom Srbija želi da ostvari strateško partnerstvo. To je država koja je jedna od najbrže rastućih ekonomija u Centralnoj Aziji, takozvana kapija za prodor u Centralnu Aziju, država sa izuzetno vrednim radnicima, sa radnicima koji, kada odu u inostranstvo i kada se radno angažuju, poštuju poredak društveni, poštuju kulturu, poštuju običaje države u kojoj se angažuju” rekao je za RTS Danijel Igrec, pomoćnik ministra za rad, gostujući u Dnevniku RTS-a.
Očekuje se da Sporazum bude usaglašen do jeseni, jer je za oktobar najavljena poseta predsednika Uzbekistana Srbiji i tom prilikom se očekuje potpisivanje sporazuma.
O drugim zemljama za pokretanje pregovara o radnoj mobilnosti još se odlučuje, ali je cilj budućih sporazuma da sve radne migracije budu u legalnim okvirima.
Rastom broja stranih radnika i prijava za jedinstvene dozvole za boravak i rad u Srbiji, kojih je prošle godine bilo više od 100.000, kontrola uvoza radne snage sve je izazovnija.
Od 2024. počele dodatne provere stranih radnika
Srbija je 1. februara 2024. godine počela sa primenom izmena zakona koje su uvele dodatne provere stranih radnika, objasnio je Igrec.
„Ministarstvo za rad vrši proveru nad primenom zakona, vrše se redovne i vanredne inspekcijske kontrole. Ono što smo zatekli do sada jeste da, recimo, strani radnici koji se angažuju u Srbiji često nisu dovoljno upućeni u svoja prava, i Ministarstvo zajedno sa svojim međunarodnim partnerima, sprovodi projekte i obuke kako bi ti radnici bili upoznati sa svojim pravima. Ono što je važno da napomenem jeste da sporazumi o radnoj mobilnosti uvode princip jednakog tretmana, što znači da stranim radnicima ne dajemo nikakva dodatna i veća prava nego što ih imaju domaći radnici u Srbiji”, kazao je Igrec.
I pored toga, neretki su primeri problema sa kojma se suočavaju strani radnici u Srbiji. Među najpoznatijim primerima su radnici u zrenjaninskom Linglongu, koji od gradnje fabrike do danas prijavljuju rad na lizing, nebezbednost na radu, kršenje radničkih prava, zbog čega su SAD obustavile uvoz guma iz ove fabrike.
Straci dolaze, naši odlaze
Dolazak stranih radnika povezan je sa problemom odlaska domaće radne snage. Poslodavci godinama upozoravaju da teško pronalaze radnike za pojedina zanimanja, dok se značajan broj građana Srbije odlučuje za rad u zemljama Evropske unije.
Najčešće destinacije su Nemačka, Austrija, Slovenija, Hrvatska, Slovačka i Češka, gde su plate višestruko više nego u Srbiji, posebno u građevinarstvu, zdravstvu, transportu i zanatskim profesijama.
Istovremeno, Srbija i dalje ima značajan broj nezaposlenih. Prema poslednjoj godišnjoj Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je tokom 2025. godine bilo oko 272.400 nezaposlenih, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 8,7 odsto.
Iako se predstavnici vlasti hvale rekordno niskom stopom nezaposlenosti, ona je često posledica odlaska ljudi iz zemlje, te pristanka za rad uz minimalnu zaradu.
