Nakon hapšenja jednog od najodanijih ljudi režima, prvog čoveka policije glavnog grada, duboko povezanog sa vodećim kriminalnim grupama u zemlji, zbog učestvovanja u ubistvu predstavnika jednog od kriminalnih klanova, po holivudskom scenariju uz sakrivanje tela ubijenog, postalo je jasno da su vodeći ljudi režima umešani ne samo u korupciju već i u opasnu kriminalizaciju čitavog društva.

Režim Aleksandra Vučića, već temeljno uzdrman nakon ogoljene izdaje prihvatanjem Francusko-nemačkog sporazuma 2023. godine, namere da po svaku cenu otvori rudnik litijuma, što je izazvalo brojne proteste tokom 2024. godine i pada nastrešnice, doživeo je time još jedan udarac, a građani Srbije suočavanje sa istinom o stvarnom karakteru režima. Nakon svega potpuno je jasan razlog opozicionih, a kasnije i masovnih studentskih protesta, koji su rezultirali zahtevom za raspisivanjem izbora.

Od datuma i vrste izbora koji će biti održani, o čemu se u javnosti dosta spekuliše, mnogo je važnije pitanje šta režim, u tako defanzivnoj poziciji, može da ponudi građanima nakon 15 godina vladavine? Patriotski oreol je odavno potrošen, ekonomski rezultati i pokazatelji su sve lošiji a dug sve veći, a o borbi protiv kriminala i korupcije nemoguće je uverljivo govoriti jer je vrh režima sa obe ruke u tim poslovima, posebno imajući u vidu i činjenicu da je uhapšeni načelnik policije do skoro bio savetnik predsednika države za borbu protiv organizovanog kriminala.

U tim okolnostima propagandni štab režima pojačan licima sa izraelskih poternica prisetio se penzionera, verujući da ovu publiku i dalje mogu da uvere da jedino oni brinu o državi i da će obezbediti najveće penzije u istoriji. „Penzioneri, posebno oni sa najnižim primanja mogu da očekuju dobre vesti za dva do tri meseca“, najavio je Aleksandar Vučić u već poznatom propagandnom maniru a sve u nadi da će mu ta mera pomoći u očuvanju već dobro uzdrmane podrške glasača. Direktor Fonda PIO Relja Ognjenović, koji će ostati upamćen kako sa fantomkom boravi u Ćacilendu u prisustvu više stotina kriminalaca, bio je konkretniji: „Gledamo da pomognemo onima koji imaju do 40.000 i 45.000 dinara, da njima malo više podignemo penziju. Nije isto povećanje za nekoga ko ima 100.000 i za nekoga ko ima 30.000 ili 40.000 dinara“ otkrio je toplu vodu Ognjenović, nakon 15 godina traganja za njom.

Penziju u Srbiji u martu mesecu primilo je 1.663.438 u prosečnom iznosu od 56.851 dinara. A koliki je bio stvarni rast penzija u periodu vlasti SNS-a, govori nam zvanična statistika koja kaže da su od 2012. do proleća ove godine prosečne penzije realno (kada se od nominalnog iznosa u dinarima oduzme inflacija) porasle 35%, odnosno 2,5% godišnje. Možda zvuči iznenađujuće, ali to je duplo manji rast nego od 2000. do 2011. godine kada su penzije kumulativno porasle 70,6%, odnosno 6,4% godišnje. Očigledno da rast penzija nije onakav kakvim ga režim prikazuje i da je i ovo obećanje u službi započinjanja kampanje, a da vlast nema ideju da se sveobuhvatno sagledaju problemi i daju sistemska rešenja. Upravo takva sistemska rešenja su ono što autentična desnica, koju čine Novi DSS i Monarhisti, nudi.

Novi DSS je na nedavno održanoj stranačkoj skupštini usvojio Deklaraciju o modelu ekonomskog razvoja Srbije čiji se važan deo odnosi na naše najstarije sugrađane. Predlažemo sledeće mere koje bi vodile unapređenju materijalnog položaja penzionera i ispravljanju značajnih nepravdi koje postoje:

– Usklađivanje penzija po sledećoj formuli – 70 odsto sa kretanjem zarada i 30 procenata sa rastom indeksa potrošačkih cena minimalne potrošačke korpe;

– Ukidanje umanjenje penzija u slučaju prevremenog penzionisanja (tzv. „penali“) svim penzionerima kada napune 65 godina života;

– Uvođenje državne penzije za građane koji nemaju imovinu ni primanja, a imaju 65 i više godina kao humane i socijalno odgovorne mere;

– Nezakonito umanjene penzija od 2014. do 2018. godine posebnim zakonom utvrditi kao javni dug, na način kako je to bio slučaj sa tzv. starom deviznom štednjom. Iznos umanjenih penzija svakog pojedinačnog penzionera treba pretvoriti u obveznice, koje bi se isplaćivale kvartalno u narednom četvorogodišnjem periodu, penzionerima i njihovim zakonskim naslednicima;

– Utvrditi da prosečne penzije iz radnog odnosa sa punim radnim stažom ne mogu da budu niže od 65 procenata prosečnih zarada u Republici Srbiji.

Ove mere vredne su više stotina miliona evra. To je nesumnjivo značajan iznos, ali kada se imaju u vidu razmere korupcije koja se najbolje vidi u raznim projektima čije cene su višestruko porasle, poput projekta Nacionalnog stadiona koji je od početnih 360 miliona evra dogurao do 960 miliona evra, ili projekata izgradnje autoputeva u Srbiji, poput Moravskog koridora koji je od početne cene od 745 miliona evra za 112 kilometara, narastao do 2,5 milijardi evra, što znači da je cena kilometra autoputa skočila sa 7 miliona evra na preko 22 miliona evra, kao da su u pitanju Alpi, onda nije pitanje da li država ima ta sredstva, već kako ih troši.

Pored svih mera koje je potrebno sprovesti kako bi se ekonomska situacija popravila, jer bez obzira ne obećanja vlasti, jasno je svakom čoveku koji uđe u prodavnicu da je platežna moć građana značajno smanjena, postoji još nešto što je srpskom društvu podjednako važno, a to je izgradnja institucija koje će raditi svoj posao, demokratizacija društva, to su slobodni i pošteni izbori na kojima neće biti krađe i pritisaka na građane, to je izgradnja društva u kome glavnu reč neće voditi kriminalci i političari povezani sa njima, društva u kome će naša deca biti bezbedna a naši studenti moći slobodno da se zapošljavaju nakon završenih studija bez obaveze da se učlane u vladajuću stranku, društvo u kom mladi imaju perspektivu i želju da ostanu da žive u svojoj zemlji, društvo slobodnih ljudi sa jasnom vizijom budućnosti.

Očigledno je da nas čeka veliki i težak posao koji moramo započeti što pre, a prvi korak u tom poslu će biti upravo smena režima koji je najodgovorniji za postojeće stanje u društvu. Autentična desnica, Novi DSS i Monarhisti su spremni da učestvuju u smeni ovog režima i izgradnji društva koje će biti utemeljeno na istinskom vrednostima slobode, i na poštovanju zakona i ustava.
Nakon hapšenja jednog od najodanijih ljudi režima, prvog čoveka policije glavnog grada, duboko povezanog sa vodećim kriminalnim grupama u zemlji, zbog učestvovanja u ubistvu predstavnika jednog od kriminalnih klanova, po holivudskom scenariju uz sakrivanje tela ubijenog, postalo je jasno da su vodeći ljudi režima umešani ne samo u korupciju već i u opasnu kriminalizaciju čitavog društva.

Režim Aleksandra Vučića, već temeljno uzdrman nakon ogoljene izdaje prihvatanjem Francusko-nemačkog sporazuma 2023. godine, namere da po svaku cenu otvori rudnik litijuma, što je izazvalo brojne proteste tokom 2024. godine i pada nastrešnice, doživeo je time još jedan udarac, a građani Srbije suočavanje sa istinom o stvarnom karakteru režima. Nakon svega potpuno je jasan razlog opozicionih, a kasnije i masovnih studentskih protesta, koji su rezultirali zahtevom za raspisivanjem izbora.

Od datuma i vrste izbora koji će biti održani, o čemu se u javnosti dosta spekuliše, mnogo je važnije pitanje šta režim, u tako defanzivnoj poziciji, može da ponudi građanima nakon 15 godina vladavine? Patriotski oreol je odavno potrošen, ekonomski rezultati i pokazatelji su sve lošiji a dug sve veći, a o borbi protiv kriminala i korupcije nemoguće je uverljivo govoriti jer je vrh režima sa obe ruke u tim poslovima, posebno imajući u vidu i činjenicu da je uhapšeni načelnik policije do skoro bio savetnik predsednika države za borbu protiv organizovanog kriminala.

U tim okolnostima propagandni štab režima pojačan licima sa izraelskih poternica prisetio se penzionera, verujući da ovu publiku i dalje mogu da uvere da jedino oni brinu o državi i da će obezbediti najveće penzije u istoriji. „Penzioneri, posebno oni sa najnižim primanja mogu da očekuju dobre vesti za dva do tri meseca“, najavio je Aleksandar Vučić u već poznatom propagandnom maniru a sve u nadi da će mu ta mera pomoći u očuvanju već dobro uzdrmane podrške glasača. Direktor Fonda PIO Relja Ognjenović, koji će ostati upamćen kako sa fantomkom boravi u Ćacilendu u prisustvu više stotina kriminalaca, bio je konkretniji: „Gledamo da pomognemo onima koji imaju do 40.000 i 45.000 dinara, da njima malo više podignemo penziju. Nije isto povećanje za nekoga ko ima 100.000 i za nekoga ko ima 30.000 ili 40.000 dinara“ otkrio je toplu vodu Ognjenović, nakon 15 godina traganja za njom.

Penziju u Srbiji u martu mesecu primilo je 1.663.438 u prosečnom iznosu od 56.851 dinara. A koliki je bio stvarni rast penzija u periodu vlasti SNS-a, govori nam zvanična statistika koja kaže da su od 2012. do proleća ove godine prosečne penzije realno (kada se od nominalnog iznosa u dinarima oduzme inflacija) porasle 35%, odnosno 2,5% godišnje. Možda zvuči iznenađujuće, ali to je duplo manji rast nego od 2000. do 2011. godine kada su penzije kumulativno porasle 70,6%, odnosno 6,4% godišnje. Očigledno da rast penzija nije onakav kakvim ga režim prikazuje i da je i ovo obećanje u službi započinjanja kampanje, a da vlast nema ideju da se sveobuhvatno sagledaju problemi i daju sistemska rešenja. Upravo takva sistemska rešenja su ono što autentična desnica, koju čine Novi DSS i Monarhisti, nudi.

Novi DSS je na nedavno održanoj stranačkoj skupštini usvojio Deklaraciju o modelu ekonomskog razvoja Srbije čiji se važan deo odnosi na naše najstarije sugrađane. Predlažemo sledeće mere koje bi vodile unapređenju materijalnog položaja penzionera i ispravljanju značajnih nepravdi koje postoje:

– Usklađivanje penzija po sledećoj formuli – 70 odsto sa kretanjem zarada i 30 procenata sa rastom indeksa potrošačkih cena minimalne potrošačke korpe;

– Ukidanje umanjenje penzija u slučaju prevremenog penzionisanja (tzv. „penali“) svim penzionerima kada napune 65 godina života;

– Uvođenje državne penzije za građane koji nemaju imovinu ni primanja, a imaju 65 i više godina kao humane i socijalno odgovorne mere;

– Nezakonito umanjene penzija od 2014. do 2018. godine posebnim zakonom utvrditi kao javni dug, na način kako je to bio slučaj sa tzv. starom deviznom štednjom. Iznos umanjenih penzija svakog pojedinačnog penzionera treba pretvoriti u obveznice, koje bi se isplaćivale kvartalno u narednom četvorogodišnjem periodu, penzionerima i njihovim zakonskim naslednicima;

– Utvrditi da prosečne penzije iz radnog odnosa sa punim radnim stažom ne mogu da budu niže od 65 procenata prosečnih zarada u Republici Srbiji.

Ove mere vredne su više stotina miliona evra. To je nesumnjivo značajan iznos, ali kada se imaju u vidu razmere korupcije koja se najbolje vidi u raznim projektima čije cene su višestruko porasle, poput projekta Nacionalnog stadiona koji je od početnih 360 miliona evra dogurao do 960 miliona evra, ili projekata izgradnje autoputeva u Srbiji, poput Moravskog koridora koji je od početne cene od 745 miliona evra za 112 kilometara, narastao do 2,5 milijardi evra, što znači da je cena kilometra autoputa skočila sa 7 miliona evra na preko 22 miliona evra, kao da su u pitanju Alpi, onda nije pitanje da li država ima ta sredstva, već kako ih troši.

Pored svih mera koje je potrebno sprovesti kako bi se ekonomska situacija popravila, jer bez obzira ne obećanja vlasti, jasno je svakom čoveku koji uđe u prodavnicu da je platežna moć građana značajno smanjena, postoji još nešto što je srpskom društvu podjednako važno, a to je izgradnja institucija koje će raditi svoj posao, demokratizacija društva, to su slobodni i pošteni izbori na kojima neće biti krađe i pritisaka na građane, to je izgradnja društva u kome glavnu reč neće voditi kriminalci i političari povezani sa njima, društva u kome će naša deca biti bezbedna a naši studenti moći slobodno da se zapošljavaju nakon završenih studija bez obaveze da se učlane u vladajuću stranku, društvo u kom mladi imaju perspektivu i želju da ostanu da žive u svojoj zemlji, društvo slobodnih ljudi sa jasnom vizijom budućnosti.

Očigledno je da nas čeka veliki i težak posao koji moramo započeti što pre, a prvi korak u tom poslu će biti upravo smena režima koji je najodgovorniji za postojeće stanje u društvu. Autentična desnica, Novi DSS i Monarhisti su spremni da učestvuju u smeni ovog režima i izgradnji društva koje će biti utemeljeno na istinskom vrednostima slobode, i na poštovanju zakona i ustava.

Izvor: danas

Oznake: Aleksandar Vučić, penzioneri, Predrag Marsenić