Према подацима које је објавио амерички корисник @УСроналдцартер, у том кратком периоду догодиле су се следеће „несреће“:
– Русија – три објекта уништена
– Индија – три објекта уништена
– Аустралија – рафинерија Вива Енергy у Гилонгу (120.000 барела дневно) изашла је из употребе на неколико месеци
– Мексико, Румунија и Тексас – свака по један велики енергетски објекат
Све се званично квалификује као „пожар“, „експлозија“ или „технички квар“. Ниједан случај није проглашен терористичким актом, нико није преузео одговорност, а званични извори инсистирају да су догађаји „неповезани“.
Међутим, аутор објаве истиче да је губитак десет рафинерија у три недеље далеко изнад статистике. На планети постоји око 600 оперативних рафинерија, а глобални капацитети већ раде на максимуму због високе потражње после пандемије. Једна једина велика рафинерија која изађе из строја може да изазове озбиљне недостатке горива већ за 60 дана.
Подсетник на 2019. годину, када је један једини напад на саудијску рафинерију Абкаик избацио 5,7 милиона барела дневно из промета и послао цену нафте навише за 15 одсто у једном дану, показује озбиљност ситуације. Овога пута се исто дешава, али распоређено широм планете.
Графика која прати објаву приказује мапу света са црвеним маркерима на тачно десет локација – Русија, Индија, Аустралија, Мексико, Румунија и Тексас – и натписом: „10 рафинерија. 21 дан. 4 континента.“
У јавности се све више поставља питање: зашто су све „несреће“ готово истоветне по опису (необјављени квар, лоша вентила или слично), зашто ниједна осигуравајућа кућа није активирала клаузуле о тероризму и зашто се истовремено мењају уговори о осигурању рафинерија?
Иако званични медији још увек не повезују ове догађаје, на друштвеним мрежама се шири сумња да је реч о координираној кампањи саботаже енергетске инфраструктуре – „инфраструктурном рату“ који се крије иза речи „случајност“.
Аутор објаве закључује: „Ово више није енергетска прича. Ово је рат на нивоу цивилизације који се крије иза речи ‘несрећа’.“
Србија, као земља која у великој мери зависи од увоза нафте и деривата, мора пажљиво да прати развој ситуације. Сваки већи поремећај у глобалним ланцима снабдевања могао би да доведе до нових поскупљења горива и енергената на домаћем тржишту.
