U ovom članku razmatram ključne kontroverze koje okružuju BlackRock, najvećeg upravljača imovinom na svetu, sa posebnim osvrtom na njegovu ulogu u politici ESG standarda, kritike povezane sa klimatskim pitanjima, politički uticaj i etičke nedoslednosti. Kroz analizu zasnovanu na dokazima, tekst postavlja aktivnosti BlackRock-a u širi finansijski, politički i regulatorni kontekst.

1. Uvod: Razmere i uticaj BlackRock-a
BlackRock, osnovan 1988. godine i koji upravlja približno 12,5 biliona dolara imovine zaključno sa 2025. godinom, poseduje izuzetan uticaj na globalna finansijska tržišta i strukture korporativnog upravljanja. Njegovo upravljanje kroz entitete kao što su iShares i platforma za upravljanje rizikom Aladdin naglašava njegovu centralnu ulogu u oblikovanju investicija, politika i korporativnog ponašanja.

2. ESG politika i „woke“ reakcija
2.1. Republikanski otpor
BlackRock se suočio sa oštrim kritikama republikanskih zvaničnika, koji su ga optužili za „woke“ aktivizam zbog podrške ESG i DEI (raznolikost, jednakost i inkluzija) inicijativama. Kompanija je odgovorila uklanjanjem eksplicitnih DEI referenci iz svojih godišnjih izveštaja, zamenjujući ih širim formulacijama poput „povezanost i inkluzivnost“, kao i ukidanjem konkretnih ciljeva za raznolikost upravnih odbora.

Pod rastućim pritiskom, BlackRock se povukao iz inicijative Net Zero Asset Managers, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, navodeći pravni nadzor kao glavni motiv ([Business Insider][2], [The Times][3]).

Pored toga, BlackRock se suočio sa višedržavnim tužbama, uključujući i federalnu antimonopolsku tužbu Teksasa i još deset država pod republikanskim vođstvom. Države su tvrdile da su BlackRock, Vanguard i State Street udruženo delovali kako bi smanjili proizvodnju uglja putem ESG orijentisanih investicionih strategija, čime su navodno veštački povećali troškove energije.

2.2. Pravni izazovi i nagodbe
Početkom 2025. godine, BlackRock je postigao nagodbu sa državom Tenesi, rešavajući optužbe da je investitore doveo u zabludu u pogledu stepena u kojem ESG faktori utiču na njegove investicione odluke. Nagodba je zahtevala veću transparentnost i usklađenost, ali bez kazni ili priznanja krivice.

2.3. Politizacija ESG standarda
U memorandumu upućenom zvaničnicima 43 države, BlackRock je kritikovao i republikance i demokrate zbog unošenja politike u upravljanje penzionim fondovima. Kompanija je naglasila svoju fiducijarnu obavezu prema klijentima, a ne političkim ili društvenim ciljevima. Istovremeno, podrška BlackRock-a ekološkim i društvenim inicijativama naglo je opala — na svega 4% u 2024. godini, sa sličnim prognozama za 2025.

3. Ekološko licemerje i ulaganja u fosilna goriva
Uprkos evoluirajućoj retorici o klimatskim rizicima, BlackRock nastavlja da drži značajne udele u industrijama fosilnih goriva:

Ekološke grupe i nezavisne studije kritikovale su BlackRock kao vodećeg institucionalnog investitora u ugalj, naftu i gas — kompaniju koja poseduje ogromne rezerve fosilnih goriva i finansira firme koje značajno doprinose klimatskoj krizi.

Aktivistički investitori i nadzorne organizacije optužuju BlackRock za „greenwashing“. Ukazuju na njegov slab učinak u glasanju o ekološkim rezolucijama i ističu kontradikcije između tvrdnji i stvarnih postupaka. Na primer, kompanija je podržala samo 7% akcionarskih predloga povezanih sa ESG temama u 2023. godini.

Žalba OECD-u koju su podnele autohtone i ekološke grupe optužila je BlackRock da podstiče krčenje Amazona putem svojih ulaganja u poljoprivredni sektor, čime dodatno pogoršava socijalnu i ekološku štetu.

Pregled na Reddit-u naglašava jaz između ESG retorike i investicione realnosti, ukazujući da je BlackRock imao milijarde uložene u proširenje proizvodnje uglja i visok stepen glasanja protiv klimatskih inicijativa — nazivajući kompaniju „možda najvećim svetskim investitorom u kompanije fosilnih goriva“ .

4. Politički uticaj, sukobi interesa i „zajedničko vlasništvo“
4.1. Rotacija kadrova između javnog i privatnog sektora
Blizina BlackRock-a procesima donošenja državnih odluka, posebno tokom kriza, izazvala je pažnju javnosti. Tokom finansijske krize 2008. i pandemije COVID-19, BlackRock je obezbedio visoko profilisane savetodavne ugovore — što je podstaklo zabrinutost zbog potencijalnih sukoba interesa i pitanja da li je kompanija koristila svoje veze sa vladom radi konkurentske prednosti.

4.2. Kritika zajedničkog vlasništva
Naučnici i organi za zaštitu konkurencije upozoravaju da vlasništvo giganata poput BlackRock-a u više konkurentskih firmi može da potisne konkurenciju. Istraživanja povezuju veći stepen zajedničkog vlasništva sa rastom cena za potrošače, što izaziva antimonopolsku zabrinutost.

5. Etičke i kulturne nedoslednosti
Uprkos javnim obavezama prema raznolikosti i socijalnoj pravdi, neki sadašnji i bivši zaposleni — posebno pripadnici manjinskih grupa — prijavili su nejednak tretman, poput slabijeg mentorstva i strožih ocena učinka. To ukazuje na unutrašnju disonancu između proklamovanih vrednosti i stvarnosti na radnom mestu.

Projekat BlackRock Transparency Project ukazao je na probleme kao što su sukobi interesa, ugovori bez javnih tendera i pokušaji suzbijanja uzbunjivača — što je privuklo pažnju regulatora i izazvalo kritike.

6. Dezinformacije i pogrešna javna percepcija
Viralna tvrdnja optužila je BlackRock da kupuje stambene objekte širom SAD kako bi podigao cene nekretnina. U stvarnosti, istraživanja su probleme na tržištu stanovanja pripisala ograničenjima u ponudi i lokalnim urbanističkim politikama, uz pojašnjenje da memovi često mešaju BlackRock sa Blackstone-om.

Zaključak
Put BlackRock-a oslikava složenu dilemu: kompaniju koja sebe predstavlja kao zastupnika održivosti, inkluzivnosti i odgovornog investiranja, dok se istovremeno suočava sa obimnim dokazima o suprotnom ponašanju. Njegova ogromna veličina donosi i moć oblikovanja politika i pojačanu javnu kontrolu. Od ekološkog licemerja do političkih sukoba i kulturnih nedoslednosti, kontroverze oko BlackRock-a odražavaju šire tenzije u globalnim finansijama: balansiranje fiducijarnih obaveza, klimatskih imperativa, javne odgovornosti i etičke doslednosti.

🔴 ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI (DISCLAIMER)
Ja zadržavam svoje pravo, garantovano Prvim amandmanom Ustava SAD, da izražavam sopstvene stavove o različitim pitanjima, uključujući i kontroverzne teme. Ne promovišem, niti sam ikada promovisao bilo čiju „propagandu“. Ja sam ravnopravan kritičar i u potpunosti finansijski i ideološki nezavisan i patriotski orijentisan američki naučnik, čija je osnovna akademska odgovornost i moralna obaveza da govori istinu i podiže svest. Vodim se stihom iz Jevanđelja po Jovanu 8:32: „Istina će vas osloboditi.“

Shodno tome, sadržaj svih mojih objava na društvenim mrežama, televizijskih intervjua, predavanja, podkasta, vebinara, objavljenih članaka itd. (koji su svi u mom ličnom svojstvu) predstavlja ISKLJUČIVO moje lično mišljenje. Moji stavovi ne treba da se pogrešno tumače, pogrešno predstavljaju ili iskrivljuju kao izjave u ime BILO KOJE osobe, BILO KOJE političke ideje, BILO KOJE organizacije, BILO KOJE vlade ili BILO KOJE države. Suprotne tvrdnje su neistinite, predstavljaju pogrešno prikazivanje činjenica i smatrale bi se klevetom i narušavanjem mog ličnog i javnog ugleda.

Autor Aleksandar Azadgan je američki akademik, viši politički komentator na globalnim informativnim kanalima i glavni geopolitički savetnik Centra za geostrateške studije.

Izvor: geostrategy.rs

Oznake: Blek rok, SAD