Pročitaj mi članakSofija – Bivši bugarski predsednik Rumen Radev i njegova koalicija „Progresivna Bugarska“ ostvarili su ubedljivu pobedu na prevremenim parlamentarnim izborima održanim 19. aprila 2026. godine.
Prema prvim zvaničnim rezultatima nakon prebrojavanja više od 70 odsto glasova, njihova lista osvojila je oko 44–45 odsto podrške, što im obezbeđuje apsolutnu većinu u bugarskom parlamentu od 240 poslanika – prvu jednopartijsku većinu od 1997. godine.
Ova pobeda predstavlja istorijski preokret u Bugarskoj, koja je poslednjih pet godina bila žrtva političke nestabilnosti i osam parlamentarnih izbora. Radev, koji je u januaru 2026. podneo ostavku na funkciju predsednika da bi se kandidovao, već je proglasio „pobedu nade nad strahom“ i najavio formiranje stabilne vlade bez koalicionih partnera.
Odnosi sa Rusijom – put ka normalizaciji?
Radev je dugo poznat po pragmatičnom i pro-ruskom stavu. Kao predsednik često je kritikovao sankcije EU prema Moskvi i zalagao se za obnavljanje dijaloga sa Rusijom. Njegova pobeda mogla bi da donese značajan zaokret u bugarskoj spoljnoj politici: očekuje se poziv na ekonomsku saradnju, obnavljanje ruskih energetskih isporuka i otvoreniji stav prema Kremlju.
Analitičari upozoravaju da bi Sofija mogla postati „drugi Budimpešta“ unutar EU – zemlja koja će aktivno raditi na slabljenju zajedničkih sankcija i vraćanju Rusije za pregovarački sto.
Evropska unija pred novim izazovima
Iako Bugarska ostaje članica EU i NATO, Radev je više puta istakao da Brisel treba da „prestane da vodi rat preko Ukrajine“. Nova vlada mogla bi da zauzme suverenističkiji stav, što bi stvorilo tenzije unutar bloka po pitanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
U Briselu već kruže strahovi da bi Radev mogao da blokira ili uspori odluke koje se tiču dalje pomoći Kijevu. Ipak, analitičari veruju da potpuni izlazak iz EU nije na dnevnom redu – cilj je „EU po bugarskim merilima“, sličan modelu Viktora Orbana.
Uticaj na susednu Srbiju – prilika ili nove tenzije?
Odnosi Beograda i Sofije tradicionalno su dobri, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je čestitao Radevu na pobedi. Dvojica lidera su se ranije sretali više puta i naglašavali ekonomsku saradnju, infrastrukturne projekte i zajednički interes za stabilnost Balkana.
Međutim, Radev je u prošlosti kritikovao položaj bugarske nacionalne manjine u Srbiji i izrazio rezerve prema konceptu „srpskog sveta“. Sa jačanjem njegove pozicije, Sofija bi mogla da zauzme čvršći stav po tom pitanju, što bi donelo nove izazove u bilateralnim odnosima. S druge strane, zajednički pragmatični pristup prema Rusiji i energetici otvara prostor za jaču saradnju – od gasovoda do trgovine i regionalnih inicijativa.
Ukratko, Radevova pobeda nije samo unutrašnje bugarsko pitanje. Ona bi mogla da promeni ravnotežu moći na Balkanu, ubrza normalizaciju odnosa sa Moskvom i testira jedinstvo Evropske unije. Za Srbiju to znači i priliku i obavezu da brzo uspostavi jasan dijalog sa novom sofijskom vlašću kako bi se sačuvala stabilnost i unapredila saradnja dve susedne zemlje.
