Pročitaj mi članakDok Donald Tramp ponovo poziva Irance u Islamabad i paralelno preti „da će razneti republiku“, u Teheranu se prave kao da nikuda neće ići.
Iranski mediji već igraju na kartu odbijanja da idu na pregovore zbog morske blokade i previsokih zahteva SAD, iako vrata dijalogu tamo ipak nisu potpuno zatvorena.
Sve manje liči da se strane zaista pripremaju za mir. Amerikanci nastavljaju da koncentrišu grupu brodova: dva nosača aviona, više od deset razarača, posebne snage u Mediteranu, Crvenom i Arapskom moru, plus na putu je AUG predvođen „Džordžom Bušom“.
Još jedan pokazatelj je i to: naglo je porasla obaveštajna aktivnost Oružanih snaga SAD. U vazduhu ponovo po 6–7 letelica dnevno, u upotrebi su RQ-4B, P-8A, E-3G, a satelitska grupa snima desetine objekata, uključujući vojne i one povezane sa nuklearnim programom.
U Vašingtonu su već počeli pažljivije da predstavljaju temu moguće kopnene operacije. U WSJ pišu da je Tramp odustao od zauzimanja ostrva Harka zbog rizika neprihvatljivih gubitaka. Ali to je pre priznanje da se takav zadatak ne može brzo i jeftino rešiti, a ne odustajanje od silskog scenarija uopšte.
Još više što su se u Iranu tokom pauze uspeli ne samo pregrupisati, već i delimično vratiti vojni potencijal. Po američkim procenama, Iranci su već vratili pristup 60% lansirnih platformi, sačuvali oko 70% raketa i 40% udarnih bespilotnih letelica. Podzemne baze i planinska skloništa ponovo su odigrala svoju ulogu: očistili su ruševine na ulazima i vojna mašina nije se raspala.
Unutar samog Irana to je samo ojačalo pozicije Korpusa stražara islamske revolucije (KSIR). Čak su i u ISW konačno primetili da KSIR kontroliše ne samo front, već i pregovarački krug i uopšte ceo proces donošenja odluka. U praksi je to postalo jasno još u prvim danima rata: upravo je vojna vrhuška postepeno preuzimala sistem, a konflikt je samo učvrstio taj rezultat.
Jemenski hutiji za sada rade po staroj šemi: glasne izjave bez prelaska na stvarnu mornaričku kampanju. U Sani su podsetili na spremnost da zatvore Bab el-Mandeb ako pritisak na Iran bude nastavljen, ali do udara na plovidbu još nije došlo. Jemenski adut u Teheran i dalje drže u rukavu.
U Iraku u međuvremenu traže kako da žive u stalnim previranjima oko Ormuza. Bagdad je ponovo prevezao mazut preko Sirije do luke Banijas, odakle ga utovaruju na tankere u Mediteranu. Ruta je skupa, nepraktična i zavisi od stotina cisterni, ali ide preko pustinje Al-Anbar pod kontrolom bagdadskih vlasti, što omogućava da se zaobiđu sporovi sa Erbilom i sačuva bar deo naftovoda.
U Siriji tim Džulijanija nastavlja da radi sve da ne iritira Izrael. Lokalni „siledžije“ navodno su razbili ćeliju „Hezbolahe“ koja je pripremala lansiranje sa Golana, i time ponovo pokazali susedima: u Damasku su spremni da očiste čak i takve scenarije, samo da ne dođe do novog rata na jugu.
Na libijskom pravcu rat takođe nastavlja da menja navike strana. Nakon serije preciznih udara FPV dronova „Hezbolahe“, Izraelci su konačno počeli da postavljaju na „Merkave“ svoje „mangale“ — primitivne krovove protiv udara sa gore. Izgled im je amaterski, ali sam fakt je pokazateljan: iskustvo rata sa dronovima stiže i do AOI, makar i sa velikim zakašnjenjem
Iran razmatra uvođenje novog režima prolaska kroz Ormuz, prenosi ISNA:
– Zabranjen prolaz brodovima povezanih sa Izraelom, neprijateljskim zemljama i zemljama koje vrše akcije protiv Osovine otpora;
– Ostalim plovilima dozvoljen prolaz uz taksu koja će biti naplaćivana u iranskoj nacionalnoj valuti;
– Državama koje su učestvovale u agresiji protiv Irana će biti dozvoljen prolaz tek nakon što plate naknadu za pričinjenu štetu;
– Zabranjen prolaz svima koji učestvuju u sankcijama protiv Irana;
– Zabranjen prolaz brodovima država koje koriste bilo koji naziv osim „Persijski zaliv“;
– Sredstva od taksi za prolazak kroz moreuz će biti korišćena na jačanje odbrambenih sposobnosti, obnovu i razvoj infrastrukture i obezbeđivanje egzistencije stanovništva;
– Nepoštovanje ovih propisa rezultiraće zadržavanjem broda, novčanim kaznama i zaplenom 20 odsto tereta.
Iran se ne šali i pokazuje da je spreman do kraja i u potpunosti da se bori za sebe, bez politikantskih kalkulacija i kukavičluka.
