Прочитај ми чланакДок авио-компаније приземљују летове, а власти позивају грађане да смање путовања, Европа се суочава са озбиљним проблемом - заправо не зна колико горива има на располагању.
Како пише Politico, рат у Ирану подигао је цене енергената и запретио снабдевању кроз Ормуски мореуз, једну од најважнијих светских рута за нафту и гас.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен упозорила је да сукоб већ скупо кошта ЕУ.
– Овај рат нас кошта скоро 500 милиона евра дневно због раста цена енергије – изјавила је она.
Крај ере јефтиних летова! Авио-компаније дижу цене – и више их неће спуштати!
Истовремено, амерички председник Доналд Трамп наложио је припреме за дуготрајну блокаду Ирана, што би могло додатно да уздрма глобално тржиште енергената.
Директор „ДХЛ“ групе Тобиас Мајер каже да Европа има ограничен увид у ситуацију:
– Имамо обезбеђене залихе до маја и јуна… али шта ће бити после тога, тешко је предвидети. Постоје стратешке резерве, али нема јасне слике колико је већ потрошено.
Иако државе размењују податке о залихама, велики проблем представљају комерцијалне резерве које су ван домашаја институција.
Један високи европски званичник признаје:
– Имамо врло ограничено знање о тржишту нафте и гаса. Оно што се заиста дешава са залихама – не можемо поуздано да пратимо.
Посебно је нејасна ситуација са рафинисаним горивима попут дизела и керозина, јер компаније не желе да деле податке.
– Приватне компаније нису желеле да деле информације – навео је један званичник.
Због тога ЕУ покушава да успостави бољи систем праћења. Европска комисија планира формирање посебне опсерваторије за гориво, али признаје да је пројекат тек у зачетку.
– Радимо на бољем увиду у стање горива, али је прерано да кажемо како ће то функционисати – рекла је портпаролка Комисије Ана-Каиса Итконен.
У међувремену, министри енергетике траже хитне мере и бољу координацију. Неки чак предлажу брзу комуникацију путем апликација попут „WхатсАппа“ или „Сигнала“.
Ситуацију додатно компликује преусмеравање танкера – уместо ка Европи, све више нафте иде директно у Азију.
Аналитичар компаније „Кплер“ Шарл Костерус упозорава:
– Испоруке су у оквиру просека, али проблем је што их нема онолико колико би могло да их буде.
Иако постоје одређени подаци о залихама, стручњаци признају да су непотпуни.
– Знамо шта би земље требало да имају. Али шта заиста имају у сваком тренутку – то не можемо да знамо – рекао је један европски званичник.
