Pročitaj mi članak
Суботица: Рож Балаж са Палића први је школовани кинооператер на простору бивше Југославије.
Рож је захваљујући свом занимању погледао најмање 10.000 филмова, пошто ниједна пројекција у Суботици, где је радио, није била одржана док он није прегледао траку.
Суботица је први биоскоп имала још давне 1910. године, али мало људи зна да је у том граду радни век провео Рож Балаж ( 78 ).
Он добро памти гужве испред биоскопа „Јадран“, „Лифка“, „Звезда“, „Авала“ и времена када су тапкароши живели само од препродаје биоскопских улазница.
Рож тврди да су биоскопи пропали због телевизијског програма, мада ни у време када су редови испред благајна били дужи од 100 метара, његова плата није била велика. С колегама, заљубљеницима у филм са траке и биоскопску атмосферу, одрицао се плате зарад уређења сала и набавке филмских хитова.
– Филмове смо прво пуштали помоћу угља, а касније са ксенон лампом. Први пројектори на којима сам радио били су немачке производње, да би до пензије пуштао филмове са словеначке „Искре“. Почетком седамдесетих година прошлог века радили смо и као путујући биоскоп.
Две екипе са два комбија су обилазиле Шупљак, Радановац, Макову, Палић, Хајдуково и друга околна насеља. Људи су нас дочекивали са великим одушевљењем – каже Рож.
Међутим, највећу радост, али и нервозу, хоће ли купити карте, Суботичани су осећали пред пројекцијама вестерн филмова, а по сећању Рожа, за филмове после поноћи у почетку су карте биле распродате неколико дана раније.
– Каубојски филмови и мјузикли су били најпопуларнији у златно доба биоскопа у Суботици, касније научнафантастика, али и порно-филмови. На дечје филмове су долазиле комплетне породице, лепо обучене као да иду на јако важан догађај. Штета је што су нам пропали биоскопи.
Прве три године Фестивала европског филма Палић био сам ангажован на пројекцијама, али после нисам желео као пензионер више да радим.
Сваке године пратим тај фестивал, организација и филмови су одлични, али ме је душа заболела када сам видео да су ове године од 80 филмова само четири пустили са траке, а све остале са диска. Треба вратити биоскопе на отвореном – закључује Балаж.
Нови Сад: Звоно звони саобраћају на Tврђави?
Прекатегоризација Петроварадинске тврђаве у културно добро од изузетног значаја могла би се десити већ наредне године, речено је на представљању Елабората у Скупштини града.
Када студија прође проверу у Републичком Заводу за заштиту споменика културе биће предата Министарству културе, а одлука би на крају морала бити аминована у Скупштини Србије.
– Циљ нам је да се Петроварадинској тврђави омогући највиши степен заштите, да се она уреди и сачува и да у једном тренутку можемо да конкуришемо за листу Организације за образовање, науку и културу Уједињених нација УНЕСКО – изјавио је председник градског парламента Синиша Севић. Подсетио је да је Скупштина града од 2005. давала велику подршку читавом процесу, као што су добављање архивске грађе из ратног војног архива у Бечу.
Стручњаци Завода за заштиту споменика радили су на студији три године и данас она има три дела подељена у седам књига.
– До сада нисмо знали границе Тврђаве и која јој је заштићена околина а овим Елаборатом то је први пут утврђено. Такође први пут су нам били доступни објекти у којима је Војска Србије. Када се све сабере Тврђава има преко 105 хектара, а заједно са заштићеном околином и преко 300 хектара – рекла је конзерваторка Завода и координаторка при изради Елабората Слободанка Бабић.
Додала је да Студија садржи елаборат за археологију, као и историју а и за архитектуру са Каталогом архивске грађе и објеката. Посебан део се односи на техничку документацију са картама комплекса, али и фотодокументацију која обухвата авио снимке, панораме, фортификацијске структуре, појединачне објекте и детаље.
Петроварадинска тврђава за сада има статус споменика културе од великог значаја, прекатегоризацијом у културно добро од изузетног значаја захтеваће већа улагања али и веће мере заштите, а саобраћај би требао први да доживи рестрикције и измештање.
– Највећи узрок пропадања Тврђаве је интезиван саобраћај. Мерама заштите ми прописујемо могућност смањења односно измештања транзитног саобраћаја кроз Подргађе, али то је и питање одлуке саобраћајних ижењера и воље да се оно реорганизује. Горња Тврђава заслужује да буде лишена саобраћаја – наставила је Бабић.
Она је напоменула и да се може размислити да ли баш толико манифестација мора да се одржава на Тврђави. Директор Завода за заштиту споменика културе Мирослав Копања подсетио је да је Завод конкурисао за пет ИПА пројеката, од којих су два капитална – обнова Београдске капије у подграђу Петроврадинске тврђаве и испитивање фасаде Владичанског двора, што је предуслов да би се она реконструисала.
Суботица: Почиње „Дезире”- „Аполитичност” привукла публику
Међународни фестивал савременог позоришта „Дезире“ у Суботици, који четврти пут заредом организује Позориште „Костолањи Деже“, биће отворен у петак (23. новембра) увече представом „Зоран Ђинђић“ Оливера Фрљића (Атеље 212), након чега ће уследити концерт Рамба Амадеуса.
Популарни музичар ће наступити и сутра, али као предавач о моралноекономском координатном систему, у оквиру програма „Академија Дезире“.
Панчево: Класик фест 17. и 18. децембраДруги међународни фестивал класичне камерне музике Класик фест биће одржан 17. и 18. децембра у организацији Културног центра Панчева и Балканске камерне академије.
Сваке фестивалске вечери биће одржан по један концерт на Сцени Културног центра, а наступиће чланови Балканске камерне академије и њихови гости, уметници из земље и иностранства.
Према речима Огњена Поповића, уметничког директора фестивала, оснивача Балканске камерне академије и првог соло кларинета Београдске филхармоније, циљ Класик феста је да се културна дешавања у граду подигну на виши ниво, као и да се класична музика приближи грађанима.
„Потрудићемо се да извођачки приступ буде свежији, модернији и лепршавији, како би се изашло из уобичајених оквира. Да класична музика буде доступна свима и да постане један од заштитних симбола Панчева“, рекао је Поповић.
