Pročitaj mi članak

Kako je došlo i ko stoji iza pobune na Novoj Kaledoniji protiv Francuske!

0

Francuski predsednik Emanuel Makron koji je od februara 2024, pa i ceo mart pretio da će poslati francuske vojsne trupe u Ukrajinu, dobio je mnogo gori problem nego što je mislio.

Изгледа да ће спасавање Европе од Русије, причекати јер како ствари стоје побуна у Новој Каледонији француској прекоморској територији, која се налази удаљена више од 16.000 км од Париза, полако измиче контроли.

Побуна је почела као протест против француских власти, а онда су уследили сукоби са полицијом, напади, отимање оружја противника Француске, и тежњи да ово малено острврце у Пацифику буде слободно.

Француска је оптужила да иза ове побуне због које су морали да из Париза авионима поашаљу специјалце Жандармерије ГИГН и Националне полиције РАИД стоји Азербејџан.

Многи су се питали какве везе има Илхам Алијев председник Азербејџана са овом причом, а узрок је навоно нађен у приближавању Француске и Јеремније које градсе стратешки савез, а јерменски премијер Николај Пашињан већ полако модернизује и опрема војску Француским наоружањем, и спрема се за повратни удар на Азербејџан, од кога су у недавном кратком рату изгубили цео Нагорно Карабах, после чега је Јереван раскрстио са Русима.

Међутим, аутор текста у разговору са добро упућеним изворима који прате дешавања у Француској сматрају то више као одличну димну завесу, јер заправо лакше је причати о далеком Азербејџану уместо једном крупнијем играчу, који полако жели да истисне европске играче из зоне Пацифика, а којима локално станивиштво нимало није наклоњено, а то су пре свега Аустралија, Француска и САД.

Нови глобални играч је заправо Кина

Неко би поставио зашто Француска иако је недавно ту државу посетио лично кинески председник Си Ђинпинг. Једноставно образлочење је сасвим реално, Француска је далеко географски од Нове Каледоније, становиштво нема никаве користи од француских власти, а време пребацивања и трошкови слања војске су много већи него да то на пример уради Аустралија.

Аустралија се суочила са једном таквом побуном средином новембра 2021 на Соломоновим острвима, када су у тој пацифичкој државици настали нереди пошто је премијер те државе раскинуо везе са Тајваном и приближио се Кини. Уследили су нереди слични овима на Новој Каледонији. Да би успоставили ред Аустралија је послала 200 војника и полицајаца.

Како је почело

Одлука да Кина постане стратешки партнер Соломонових острва датира из 2019. године, када је премијер Соговаре наљутио грађане најнасељеније провинције Малаите и прекинуо дипломатске везе са Тајваном и нормализовао односе са Кином, а затим се придружио иницијативи „Појас и пут“.

На ту владину одлуку побунили су се локални лидери Малаите, који су се жалили да централна влада намерно занемарује њихов регион.

Они су се успротивили властима и наставили самоиницијативно да одржавају везе са Тајваном, због чега су почели да примају огромну финансијску помоћ од Тајпеја и Вашингтона. После формирања пакта АУКУС, као противтежа Кинеском утицају, на Пацифику, дошло је до нереда.

Иначе, Соломонска острва, се налазе на 1.500 километара североисточно од Аустралије.

Осртво је током Другог светског рата било поприште крвавих борби Након што су га заузели Јапанци. Амерички маринци су се искрцали на острво Гвадалканал у августу 1942. како би започели кампању за врачање контроле над њима.

Иначе Соломонска острва дотакла су се и Србије. Наиме, ово пацифичко острво је 2014. признало независност Косова, да би у децембру 2018. године повукле то признање.

Како је почело на Новој Каледонији

Нова Каледонија је француски прекоморски териториј у Меланезији. У питању је острво површине 18.575 километара квадратних. Осим Нове Каледоније Француска на Пацифику има и Француску Полинезију и острва Валис и Футуна.

Нова Каледонија броји 270.000 становника, од којих су 41 одсто припадници меланезијског народа Канака, док је 24 одсто становништва европског порекла, већином Француза. За упоређивање према попису из 2016. године на том острву популација је бројала 216.000 становника.

Ово острво нису открили Французи као што се мисли него британски морепловац и истраживач Џејмс Кук 1774. године архипелаг је назвао Нова Каледонија, а Француска га је анектирала 1853. и користила га као казнену колонију до почетка 20. века.

Након француске колонизације у 19. веку, Нова Каледонија је званично постала француска прекоморска територија 1946. године. Након открића лежишта никла 1970-их, праћеног страном имиграцијом, на острву су ескалирале тензије између Париза и покрета за независност Канака.

Споразум из 1998. помогао је у смиривању тензија уцртавајући пут ка постепеној аутономији. Споразум је такође омогућио три референдума на којима би се одредиле будуће земље, али је независност одбијена у сва три.

Нова Каледонија је једна од пет острвских територија у Индо-пацифичком региону које су централне за Макронов план да повећа француски утицај у том делу света који је последњих година био поприште геополитичког ривалства између САД и Кине.

Нереди су почели када су посланици у Паризу гласали за измену изборног закона, који сада дозвољава француским становницима који живе на острвима најмање десет година да учествују на изборима.

Оваква одлука забринула је локалне лидере да ће Париз дати право гласа хиљадама француских бирача, који живе на том острву и смањити утицај аутохтоних становника Канака, од чега ће углавном имати користи профранцуски политичари.

Француска влада је објаснила да су промене изборних правила, које су посланици подржали са 351 гласом против и 153 против, неопходне за демократске изборе.

Макрон је понудио да посредује у дијалогу између два табора, за и против независности, пре него што покрајински парламент одобри закон.

Главна политичка група за независност, Национални фронт за ослобођење Канака и социјалиста (ФЛНКС), раније је рекла да ће прихватити Макронову понуду дијалога и да је спремна да ради на споразуму „који би омогућио Новој Каледонији да прати свој пут ка еманципацији“ (независности).

Као и Макрон, ФЛНКС је осудио насиље и позвао демонстранте да прекину блокаде путева.

Међутим, на то нико не хаје. Демонстранти су се дочепали оружја од полиције, а званични Париз почео је да шаље и војску.

После полиције Париз је послао војску. Чак 5 транспортних авиона А330 лети ка Новој Каледонији како би француске власти покушале да спрече да изгубе овај доминион на Пацифику, и тиме још више сроза утицај Француске која је побегла из земаља Сахела-некадашњих колонија које су за мање од годину дана елиминисали било какву економску и политичку везу са Француском.

Укупно бројно стање француских војника и полицајаца биће око 1.000 који треба да помогну снагама безбедности којих је тренутно на терену 1.700 припадника.