Pročitaj mi članak
Умро је док смо се дописивали преко Фејсбука. Причали смо, а онда му је одједном позлило, испричала је Сања, девојка Милоша Атанасковића
Умро је око 19 сати, док смо се дописивали преко Фејсбука. Причали смо, а онда му је одједном позлило. Рекао ми је: „Срце моје, гушим се.“ Затим му је телефон испао из руку – кроз сузе се присећа Сања, девојка Милоша Атанацковића.
Назвала га је, али се није јављао. Помислила је да му се покварио мобилни телефон, а онда је наредног јутра чула стравичну вест. Њене речи потврђују рођаци и комшије, који су дошли да породици изјаве саучешће.
Милошев отац, који је сина са тројицом другара нашао мртве у викендици, сломљен је од бола:
– Јој мој Обилићу. Наследниче мој. Шта тата да ради сада без тебе? Кога да волим, кога да љубим – грлећи своју ћерку викао је Бојан Атанасковић, док су окупљени у дворишту плакали.
Милошева бака јецајући је дозивала име свог мртвог унука.
– Милоше мој, што ми оде? Како ће бака без тебе? Како, Милоше? Утехо моја и поносу мој. Доћи ће ти бака ускоро – нарицала је несрећна жена.
Плач се чуо и из дворишта куће Марка Живковића, коју од Милошеве дели само ограда. Њих двојица били су другови од детињства.
– Немојте ништа да ме питате. Не говорите ми ништа. Пустите да ме бол поједе. Да ме убије. Зашто моје дете да оде? Зашто да нас остави сад када је почео да живи пуним плућима – гушећи се у сузама говорила је Маркова мајка.
И у кући настрадалог Јована Илића окупили су се рођаци и комшије да изјаве саучешће. Јованови деда и ујак дочекивали су их испред капије у сузама, док је брат ћутке стајао у једном углу.
– Зашто је мој Јован морао да оде? Боже, што не узе мене уместо њега? – говорио је деда настрадалог младића док су га уплакани мештани придржавали.
У кући Ђорђа Марјановића мук. Она је неколико метара ниже од Милошеве и Маркове куће. Ђорђев отац каже да су његов син, Милош, Марко и Јован били нераздвојни и да су сваке године ишли заједно у викендицу.
– Тамо су се проводили и дружили…. – шапутао је Ђорђев отац, а онда заћутао и загледао се у једну тачку као да их се присећа.
– Не могу више да причам…. Извините… Морам да сачекам супругу. Отишла је да идентификује тело нашег сина – рекао је скрхани човек и полако ушао у кућу.
(Курир, фото: Курир)
