Pročitaj mi članak
У гружанском селу Доња Врбава нико од мештана не зна имена становника, већ се распознају само преко надимака, а тако добијају и пошту.
У гружанском селу Доња Врбава мештани се распознају само преко надимка
Ова информација изнета је на промоцији књиге „Надимци у Доњој Врбави као културно и традиционално наслеђе“ коју су припремили Весна Пехрат и Ђурђина Антонић у издању Музеја рудничко-таковског краја.
Најчешћи надимци су по животињама. У Доњој Врбави, гдје живи око 300 становника зна се ко је Певац, Мачак, Курјак, Прасе, Ован, Зец, Мисирка, Зељов, Цицко, Ђаво, Трцак, Баџо, Зубоња или Турчин, али нико не зна крштена имена тих људи.
Како је речено, у том селу највеће проблеме има поштар, јер ако је писмо адресирано именом и презименом неће моћи да га уручи пошто у селу кажу да такав не постоји. Ако је написан само надимак – зна се ко је прималац!
Професор историје Предраг Тороман објаснио је да у Доњој Врбави живе четворица мештана који се зову Зоран Јоксић, али ако нема надимка свака пошиљјка на то име биће враћена.
– Надимци се генерацијски преносе и имамо случај да једнога у истој фамилији зову Рус, а другог Јапанац, што потиче од 1905. године када су заратили Русија и Јапан. Рођена браћа су се тада посвађала око тога и добили надимке које и данас имају њихови потомци – каже Тороман.
Наводи се и пример да старог мештанина Љубинка Јоксића (80) нико не познаје, али ако се каже Рундо сви ће показати где му је кућа, а његов син је назван Рундовац.
(Бета)
