Pročitaj mi članakMeštani Guberevca, sela u šumadijskoj opštini Knić, zabrinuti su jer se u ovom mestu vrše istraživanja za rudnik zlata, bakra i litijuma. Još veći problem za njih je taj što se kopa i nesmetano istražuje u državnoj šumi u planinskom delu sela, a meštane niko ništa ne obaveštava.
У Дому културе су разговорали о истраживању за ископавање злата, бакра и литијума.
– Мештани Губеревца и Котленика, села у шумадијској општини Кнић, забринути су због тамошњих истражних радова јер, ако дође до ископавања злата и бакра, више неће моћи да се баве пољопривредом – изјавио је председник Месне заједнице Губеревац Небојша Арсенијевић.
Арсенијевић је новинарима пред почетак трибине у Дому културе на којој су мештанима говорили професори Београдског универзитета и Агрономског факултета у Чачку, рекао да су истражни радови планирани на три коте насред села и да мештани „нису баш срећни што се то дешава“.
Казао је да су им представници једне компаније представили пројекат на састанку са председником Општине Кнић.
– Забринути смо и не знамо шта тачно доноси таква једна истражна радња, не знамо да ли ће да штети нашој животној средини и нашем здрављу, али сигурно ће да штети ако евентуално дође до ископавања јер ми ту нећемо моћи да остварујемо своју пољопривредну производњу – рекао је Арсенијевић.
Представник удружења „Гружанска стража“ Милија Паламаревић је агенцији Бета рекао да су мештани у новембру прошле године спречили почетак бушења, али да су пре 15-ак дана извођачи радова покушали поново да дођу до неких парцела.
Пренео је да су мештани одлучни да не дозволе радове и да од Општине Кнић траже да хитно из Просторног плана уклони могућност рударења.
Професор Ратко Ристић је рекао на трибини да је „у току широка акција претварања Србије у рударску земљу“, а да приватне стране рударске корпорације, преко ћерки-фирми, у „јатима“ долазе у Србију због својих интереса.
Он је рекао да се, на основу „веома оскудне“ доступне документације зна да истражни простор обухвата око 9.600 хектара на територијама Краљева и Кнића.
– Села у којима је досад било неке форме истражних радова су Лесковац, Пајсијевић, Гунцати и Гружа, а то спроводи компанија која се зове Стара планина рисорсис, ћерка-фирма канадске компаније Мундоро – рекао је Ристић.
Он је додао да та компанија има 13 истражних права у централној и источној Србији на 86.400 хектара.
– Из једног акта компанија Мундоро је констатовано да власништво имају српске подружнице, значи ћерке-фирме које су они основали, а у којима раде наши образовани људи – рекао је Ристић.
Он је додао да су они за сада у почетној фази истраживања, али пошто се улаже „огроман новац“, он не сумња да су заинтересовани и за експлоатацију.
