Pročitaj mi članak
Годишње се у Србији попије око пет милиона кутија лекова за смирење, сваки четврти грађанин пати од депресије, а сваки шести дигне руку на себе. Статистика је неумољива и без обзира на то што се тврди да су „Срби као од челика”, отпорни на све недаће које преживљавамо последњих двадесетак година, стручњаци процењују да ће се и у наредном периоду број људи с неком врстом страха и душевне тегобе повећавати.
Наиме, уколико се тренд менталних поремећаја настави овим темпом, може се очекивати да до 2020. године број оболелих од депресије стигне на прво место ранг-листе масовних незаразних болести, као и да ће се код 25 одсто становништва током њиховог живота развити неки ментални поремећај. Жене су склоније депресији од мушкараца, а поражавајући је податак да лекове за смирење пију у млади људи, већ од петнаесте године живота.
Неславно 13. место у свету
По броју самоубистава, 19 на 100.000 становника, Србија је на 13. месту у свету, а ментални поремећаји, као што су депресија и злоупотреба психоактивних супстанци, узроци су у више од 90 одсто случајева. На северу Војводине учесталост самоубистава је још већа.
Из статистичких података стручњаци закључују да је ментално здравље становништва Србије све лошије, при чему сваки четврти грађанин болује од депресије. По полицијским подацима, самоубиства се најчешће изврше из ватреног оружја, а следи тровање и сечење вена, као и бацање с мостова или виших спратова зграда.
Те прогнозе важе за све земље у транзицији, али ни развијене се не могу похвалити добрим менталним здрављем својих житеља. Психолошке кризе, ментални поремећаји и болести постали су јавноздравствени проблем у великом броју земаља света, а код нас, после кардиоваскуларних болести и карцинома, ти поремећаји су на трећем месту по учесталости.
– Још увек су људи у заблуди да „болест душе” није „права” болест, није истински здравствени проблем као што је на пример дијабетес, болести срца, плућа, већ се ради о поремећаји личности па им зато и не придају посебан значај – каже клинички психолог Јовица Гачић. – Међутим, озбиљне менталне болести и поремећаји, попут депресије и анксиозности, често резултирају занемаривањем озбиљних телесних болести као што су рак, срчане болести, шећерна болест, артритис и дисајне болести. Исто тако, нарушено телесно здравље у детињству, адолесценцији, одраслој и старијој животној доби може утицати на емоционално здравље. Краће речено, нема здравља без менталног здравља.
По подацима Светске здравствене организације, 12 одсто светске популације има неки ментални проблем, а 450 милиона људи у свету има потребу за третманом или терапијом ради побољшања менталног здравља. Колико је људи код нас оболело од неког менталног поремећаја не зна се тачно јер још увек је велики број оних који се стиде да потраже помоћ лекара. Менталну болест свог члана нерадо прихвата и породица и окружење, оболели се називају погрдним именима, а и за процес лечења најчешће се сматра да не даје резултате. Због забрињавајућих података, стручњаци указују на то да би пацијенти требало више да користе услуге лекара у примарној здравственој заштити, као и да је неопходно посебну пажњу посветити дестигматизацији оболелих и лекара који их лече.
(Дневник)
