Прочитај ми чланак
ПАНЧЕВО: У овој школској години биће вишка радне снаге у просвети.
Преко 30 наставника у Панчеву нема довољан број часова, а неки раде са фондом од 10 одсто. Смањење броја деце је главни разлог технолошких вишкова, као и повећан број ученика у одељењима.
Министарство просвете је пре три године променило критеријуме за формирање одељења и тада је у панчевачким основним школама без посла могло да остане око 60 наставника. У овој школској години број сувишних је смањен на половину. Председник актива директора основних школа Драган Јањић подсећа да је укинута и предметна настава у нижим разредима.
– Највише је вишкова у предметима физичко, ликовно и музичко васпитање, јер је опредмећена настава у нижим разредима укинута – рекао је Драган Јањић.Упутство за формирање одељења довело је и до неких, необичних ситуација. Основну школу „Свети Сава“ прошле школске године похађао је 901 ученик.- Број ученика је исти и ове године, али је формирано два одељења мање – објаснила је директорка школе „Свети Сава„ Тања Божић.
Слична ситуација је и у основној школи „Аксентије Максимовић„ у Долову.- Нашу школу похађаће 505 ученика ове године. Прошле године био је само један ђак више. Ми ћемо, међутим, имати једно одељење мање јер морамо да примењујемо Упутство о формирању одељења – пожалио се Предраг Богатинчевић, директор школе у Долову.
Актив директора основних школа у Панчеву сваке године пред почетак школске године прераспоређује наставнике који немају пун фонд часова. Због тога се дешава да један човек предају у три школе како би испунио фонд. Могуће решење је и пензионисање наставника који су испунили бар један од услова, или социјални програм за оне којима је остало мало до пензионисања, кажу наставници. Скоро да нема школе у Панчеву у којој бар неко није пред пензијом, али се они држе док им закон допушта. Разлог је и то што су пензије мале, па постају социјални случајеви.
Директорка Драгица Вељковић у школи „Јован Јовановић Змај„ каже да ће, иако има испуњен услов по годинама стажа, радити бар до краја мандата.- Код мене, у „Змај Јовиној“ школи, има шесторо људи који имају услов за пензију, али не иду јер имају право да раде до 65 година – каже Драгица Вељковић.
Члан Градског већа задужен за образовање, каже да они годинама коректно решавају овај проблем, али сматра да на локалном нивоу могу да се пронађу и друге могућности.
-Замерка је била што не присуствују директори основних школа јер 50 посто предмета, општеобразовних су заједнички и једнима и другима и онда настају проблеми лутања где се ангажују људи са стране, из Београда, а људи који су завршили одговарајуће факултете остају без посла – рекао је Миодраг Радојковић члан ГВ задужен за образовање.
З. Драговић
Нови Сад: Неће минићи шетати по школама
За разлику од пре само шест седам година, мајице на бретеле, хеланке, минићи, шортсеви, папуче, вруће панталонице, мајице на трегере сада су протеране из појединих новосадских основних школа.
У неким школама та правила су веома рогорозна, док у по неким бретеле дозвољавају, али ако леђа или груди нису откривене. Кодекси понашања који регулишу и правила облачења у основним и средњим школама постоје за наставнике и за ученике. У некима је ово правило толико ригорозно да ђаци који га прекрше, буду враћени кући да се пресвуку.
У школи „Жарко Зрењанин“ правила облачења истакнута су на улазним вратима, а она се односе на ђаке, наставнике и родитеље. У овој школи је забрањено ношење хеланки, бретела, шортсева, бермуда, папуча, мини скукњица. Наставнице такође не смеју да се облаче провокаивно, да имају јако уске панталоне, мајице на бретеле и миниће, а то правило важи и за родитеље који улазе у зграду.
Девојчице које сад крећу у седми разред испричале су нам да оне који прекрше ово правило обезбеђење школе враћа кући на пресвлачење, а уз пут добију и неоправдан изостанак. Међутим директор школе Жарко Мушицки каже да децу не враћају кући, већ само одрасле особе које долазе у школу неадекватно обучене.
– Ова правила у школи постоје годинама, и важе како за млађе, тако и за старије узрасте. Све ово је прихватио и Савет родитеља, а ђаци и наставници се договарају о правилима облачења. Исто се односи и на учитељице и њихове ученике – истиче Мушицки. И у школи „Коста Трифковић“ постоје правила облачења, али она нису тако рогорозна као у „Жарковој“ школи.
Директор Милан Спасојевић каже за „Дневник“ да су правила више уведена за наставнике него за ђаке.- У нашој школи могу девојчице да носе мајице на бретеле, али под условом да нису откривене груди и леђа. Ово се посебно односи на седми и осми разред, јер тај узраст највише тресе пубертет. Ипак, генерално деци наставници и учитељи предочавају да обрате пажњу на облачење, како не би долазили непристојно обучени – каже Спасојевић.
У овој школи су много строжа правила за запослене, па је тако наставичком кадру забрањено да долазе у претерано уским или претерано широким стварима. Забрањене су и уске панталоне. Наставницама не смеју да буду откривене груди и леђа. Оваква правила су и у школи „Иво лола Рибар“, где је запосленима строго забрањено провокативно облачење, а деца мора да поштују норме понашања и облачења, који је усвојено кодексом.
Љ. Натошевић
АПАТИН: Посао за 400 радника
Представници италијанске текстилне индустрије „Калцедонија“, која се бави производњом женског веша, заинтересована је за градњу фабрике на комплексу Робнотраспортног центра у Апатину.
Како су истакли у разговору са председником апатинске општине др Живорадом Смиљанићем, у фабрику би уложили 25 милиона евра у току пет година и запослили око 400 радника. „Калцедонија“ је заинтерсована за апатинску општину због слободне царинске зоне, комуналне инфраструктуре и повољног положаја.
За сада ова фирма има погоне у Београду, Суботици, Руми и Сомбору.За градњу на подручју апатинске општине заинтересована је и београдска фирма „Апроелектро“ д.о.о. која жели да изгради мању соларну електрану.
– Сви инвеститори који желе да изграде објекте и запосле људе, имају отворена врата и помоћ Скупштине општине. Сигурно је да нас радује овакво интересовање, међутим и поред тога, мало је оних који су за сада кренули у реализацију својих пројеката – рекао је др Живорад Смиљанић. Ј. П.
Народно позориште пре реновирања
СУБОТИЦА: Народно позориште мора да се заврши
Изградња и реконструкција Народног позоришта требало би да се заврше рекао је приликом своје прве и званичне посете Суботици, потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић. У наредном периоду мора да се пронађе модел финансирања, јер Војводина или Србија не могу да буду без Народног позоришта у Суботици.
Грујић је обишао и неколико медијских кућа и као главни проблем је истакнуто финансирање. Покрајински секретар посетио је Завод за културу војвођанских Хрвата, „Хрватску ријеч“, Буњевачки информативни центар, РТВ YUECO и друге информативне и културне установе у граду како би се упознао са стањем и актуелним проблемима.
Поред проблема финансирња, покренуто је и питање нелегалних емитера. Циљ посете је ближе упознавање са проблемима са којима се војвођанске медијске куће суочавају, а они се углавном односе на финансирање, застарелу опрему и неопходност семинара за новинаре.
– Увек ћемо помагати мањиска гласила. Што се тиче Народног позоришта, морам да каже да га ја видим као зграду која није завршена и то мора да се уради што пре. Драго ми је да моје мишљење дели и градоначелник – рекао је Грујић.
Градоначелник Суботице Модест Дулић упознао је покрајинског секретара са пројектима „Суботица град фестивала“, као и град мултикултуралности.
С. Иршевић
ДЕРОЊЕ: Колонија светом Рафаилу у част
У порти православне цркве у Дероњама, отворена је 14. ликовна колонија свети Рафаило Момчиловић, посвећена посвећена светом великомученику Рафаилу Момчиловићу.
Колонију је отворио познати историчар уметности из Београда Угљеша Рајчевић, који је и идејни творац и селектор.
Он је одабрао 12 ликовних стваралаца, који учествују на манифестацији, од тога су четири иконописци: Драгица Стојановић, Мирјана Поповић, Оливера Киселичић и Драган Тимотијевић, а осам уметника у чијим су делима осликани пејзажи:Петар Спасић, Ђорђе Бујновић, Дуња Јунг, Маја Веазоти, Војин Тишма, Дејан Крга, Јосип Клер и Илија Станковић.
Сви уметници су смештени код домаћина у Дероњама и већ су створена нераскидива пријатељства међу уметницима и мештанима, тако да се сликари више не осећају као гости. Седмодневни боравак сликара у селу неће бити посвећен искључиво уметности, већ и дружењима која су организовали љубазни и предусретљиви домаћини, а најатрактивније ће бити на Вуковом салашу у Дероњама и у етно кући у којој ће по ко зна који пут чланице Удружења жена из Дероња, показати своје кулинарске способности и наравно традиционално гостопримство, већ познато гостима. На дан смрти светог Великомученика Рафаила, 3. Септембра, ће бити организована завршна изложба у предивној галерији која носи име светог Рафаила Момчиловића.
С. Милер
Извор: (www.dnevnik.rs)
