Прочитај ми чланак
„Електровојводина“, на челу с Тихомиром Симићем, купила возила за воду и снег ради „хитних интервенција“, иако им нису потребна
Својим очима сам видео шта директор „Електровојводине“ Тихомир Симић држи у гаражи своје фирме. Глисер и скутер! Знате ли колико све то кошта? Ја не могу ни да замислим, одмах ми се заврти у глави. Не знам само чему ли му све то служи.
Ово је рекао добро обавештен извор Курира, који, како тврди, зна да су глисери, који се налазе у гаражи „Електровојводине“, вредни неколико десетина хиљада евра.
– Запослени у руководству се разбацују, а фирма је претходних година лоше пословала. Само у 2010. имала је губитак од 1.222.327.000 динара, па се зато питам одакле им паре за све то. Само моторне санке коштају око 15.000 евра, мотор за глисер је око 7.000, а пловило кошта око 10.000 евра – каже наш саговорник запослен у овој фирми.
Да су овај глисер и санке заиста власништво Тихомира Симића, види се и по знаку „Електровојводине“, који је угравиран на возилима.
Контактирали смо фирму како би нам рекли за шта им заиста служи овај возни парк. Директор Тихомир Симић није желео да се јави, али нам је Синиша Пушкар, директор за корпоративне послове, саопштио да су их пазарили из „преке потребе“. Ипак, цену возила нам није рекао.
– У првој половини 2012. године, након ванредне ситуације, „Електровојводина“ је купила једне моторне санке за хитне интервенције. Због много неприступачних делова којима нисмо могли да приђемо, решили смо да купимо ово превозно средство. А недавно смо купили и један чамац, дужине пет метара, који би користили ако дође до поплава. Не постоје никакви скутери, ни глисер, већ само један чамац и једне санке. Ето, то је цела прича о глисеру који стоји у гаражи фирме – објаснио је Пушкар. Остало је још само да сачекају поплаве.Моторне санке чаме у гаражи предузећа
Тајац о лажној дипломи
После сазнања да Тихомир Симић поседује лажан докторат хавајског универзитета, директор „Електровојводине“ се није оглашавао. Подсетимо, у питању је факултет који је затворен у мају 2006. због оптужби да је дипломе и докторате без икаквог студијског програма продавао преко интернета.
Уз образложење да је на састанку, Симић ни јуче није хтео да коментарише свој докторат.
Вишак наставника због мањка ђака
ПАНЧЕВО: У овој школској години биће вишка радне снаге у просвети. Преко 30 наставника у Панчеву нема довољан број часова, а неки раде са фондом од 10 одсто.
Преко 30 наставника у Панчеву нема довољан број часова
Смањење броја деце је главни разлог технолошких вишкова, као и повећан број ученика у одељењима.
Министарство просвете је пре три године променило критеријуме за формирање одељења и тада је у панчевачким основним школама без посла могло да остане око 60 наставника. У овој школској години број сувишних је смањен на половину. Председник актива директора основних школа Драган Јањић подсећа да је укинута и предметна настава у нижим разредима.
– Највише је вишкова у предметима физичко, ликовно и музичко васпитање, јер је опредмећена настава у нижим разредима укинута – рекао је Драган Јањић.Упутство за формирање одељења довело је и до неких, необичних ситуација. Основну школу „Свети Сава“ прошле школске године похађао је 901 ученик.- Број ученика је исти и ове године, али је формирано два одељења мање – објаснила је директорка школе „Свети Сава„ Тања Божић.
Слична ситуација је и у основној школи „Аксентије Максимовић„ у Долову.- Нашу школу похађаће 505 ученика ове године. Прошле године био је само један ђак више. Ми ћемо, међутим, имати једно одељење мање јер морамо да примењујемо Упутство о формирању одељења – пожалио се Предраг Богатинчевић, директор школе у Долову.
Актив директора основних школа у Панчеву сваке године пред почетак школске године прераспоређује наставнике који немају пун фонд часова. Због тога се дешава да један човек предају у три школе како би испунио фонд. Могуће решење је и пензионисање наставника који су испунили бар један од услова, или социјални програм за оне којима је остало мало до пензионисања, кажу наставници. Скоро да нема школе у Панчеву у којој бар неко није пред пензијом, али се они држе док им закон допушта. Разлог је и то што су пензије мале, па постају социјални случајеви.
Директорка Драгица Вељковић у школи „Јован Јовановић Змај„ каже да ће, иако има испуњен услов по годинама стажа, радити бар до краја мандата.- Код мене, у „Змај Јовиној“ школи, има шесторо људи који имају услов за пензију, али не иду јер имају право да раде до 65 година – каже Драгица Вељковић.
Члан Градског већа задужен за образовање, каже да они годинама коректно решавају овај проблем, али сматра да на локалном нивоу могу да се пронађу и друге могућности.
-Замерка је била што не присуствују директори основних школа јер 50 посто предмета, општеобразовних су заједнички и једнима и другима и онда настају проблеми лутања где се ангажују људи са стране, из Београда, а људи који су завршили одговарајуће факултете остају без посла – рекао је Миодраг Радојковић члан ГВ задужен за образовање.
За жедан град четири цистерне премало
Скоро читав град није имао воде због радова на отклањању хаварије на доводнику сирове воде са изворишта Ратно острво. Поменути радови узроковали су пад притиска у водоводној мрежи од 7 до 19 часова.
Све цистерне, из разумљивих разлога, биле у Клиничком центру
Ова хаварија је, како сазнајемо у „Водоводу“ поприлично велика, јер је у питању главни вод. У маркетинг служби овог предузећа сазнали смо да је до хаварије је дошло највероватније због набијања шипова приликом прављења новог моста.
– Ово је заиста велика хаварија, јер уместо да се прерађује 1.200 литара сирове воде, због ње се прерађује само 400. Због тога је притисак на територији целог града и приградских насеља знатно нижи од уобичајеног – речено нам је јуче у „Водоводу“.
Иначе, дан уочи хаварије ово предузеће је најавило да ће цистерне са пијаћом водом биће постављене у Дечјој болници, Покрајинској болници- дијализа код Ургентногцентра, у приватној болници – дијализа на Булевару Слободана Јовановића 2 и код Спенса, у Сутјеској улици. Ипак, репортери „Дневника“ су се уверили да цистерне у Сутјеској није било. У „Водоводу“ кажу да је првобитан план био да се једна цистерна постави и код Спенса, али се од тога одустало пошто је Клинички центар тражио да се још једна цистерна постави испред ургентног центра.
– Наше предузеће има само четири цистерне и увек су нам приоритети најважнији, а овога пута то је Клинички центар. Пацијенти који су на дијализи не могу без воде, као ни они који се налазе у Ургентном центру. Цистерна постављена код школе у Радничкој улици истог дана је повучена и послата такође у Клинички центар – кажу у овом предузећу.
Ваља подсетити да директор тог предузећа Бранко Бјелајац стално упозорава да би Нови Сад могао остати без воде. Већ годинама се прича да би требало да се изгради још једна фабрика воде, али за сада то остаје само на папиру, јер нису решени земљишни имовинско-правни односи.
Новосадска изворишта воде су већ опасно угрожена, а ако се ускоро неко не позабави њиховом заштитом, граду би због воде могла да запрети катастрофа. У “Водоводу” већ годинама покушавају да упозоре на алармантно стање.– Извориште Штранд је страдало и скинуто је са система, јер деценијама нису улагана средства у обнову канализационе мреже на Лиманима 1 и 2. Тој мрежи је истекао рок трајања.
Лагано је цурила ту у залеђу изворишта да би га на крају и загадила. Сада треба у три године уложити онолико новца колико је морало бити уложено у претходних 20 да би се можда створила могућност да се ти бунари поново врате у систем – рекао је у ранијој изјави за наш лист портпарол у “Водоводу” Давор Сантрач.
Зато је, кажу у овом предузећу, неопходно да се под хитно прогласе зоне санитарне заштите на извориштима Ратно острво и Петроварадинска ада.
Народно позориште мора да се заврши
СУБОТИЦА: Изградња и реконструкција Народног позоришта требало би да се заврше рекао је приликом своје прве и званичне посете Суботици, потпредседник Владе АП Војводине и
покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић. У наредном периоду мора да се пронађе модел финансирања, јер Војводина или Србија не могу да буду без Народног позоришта у Суботици.
Грујић је обишао и неколико медијских кућа и као главни проблем је истакнуто финансирање. Покрајински секретар посетио је Завод за културу војвођанских Хрвата, „Хрватску ријеч“, Буњевачки информативни центар, РТВ YUECO и друге информативне и културне установе у граду како би се упознао са стањем и актуелним проблемима.
Поред проблема финансирња, покренуто је и питање нелегалних емитера. Циљ посете је ближе упознавање са проблемима са којима се војвођанске медијске куће суочавају, а они се углавном односе на финансирање, застарелу опрему и неопходност семинара за новинаре.
– Увек ћемо помагати мањиска гласила. Што се тиче Народног позоришта, морам да каже да га ја видим као зграду која није завршена и то мора да се уради што пре. Драго ми је да моје мишљење дели и градоначелник – рекао је Грујић.
Градоначелник Суботице Модест Дулић упознао је покрајинског секретара са пројектима „Суботица град фестивала“, као и град мултикултуралности.
Зрењанин ће израдити највећи аква парк у Србији
ЗРЕЊАНИН: Намера локалне самоуправе у Зрењанину је да наредних година изгради највећи аква парк у Србији, какав не поседује ни један други град у земљи, поручио је заменик градоначелника Чедомир Јањић
приликом обиласка радова на санацији затвореног базена. Јањић је казао да ће по завршетку санације наткривеног базена умногоме бити побољшани услови за боравак купача, али и створена могућност за настанак нових олимпијаца и државних првака у пливању.
– Зрењанин је познат по пливачима, али и лошим условима за тренирање. Мислим да ће после ове санацији тај проблем бити елиминисан. То је, иначе, само први корак који град чини за пливаче и ватерполисте. У плану је, као што смо то у предизборној кампањи обећавали, изградња аква парка. И сигурно је да ћемо за време нашег мандата направити водени парк, али не као у другим градовима, већ много бољи – обећао је Јањић.
Заменик градоначелника је додао да су градске службе већ ангажоване на томе и да је почела израда пројекта.
– Хоћемо аква парк који ће радити свих дванаест месеци и који ће бити права туристичка мека – навео је Јањић.
Али, до тада, требало би да послужи и санирани базен у затвореном простору. Управник Градског базена Душан Дамјановић истакао је да је план да санација, коју обављају радници фирме “Кеј” из Ваљева, буде завршена до 1. октобра.
– Заменићемо плочице, инсталације, санитарне чворове и све оно што ће допринети да базен буде функционалнији за грађане и спортисте. Надам се да у добром правцу иду и преговори о реконструкцији отвореног базена. Ако све буде ишло по плану, имаћемо комплетан базен с којим можемо да се поносимо – рекао је Дамјановић.
Иначе, вредност санације затвореног базена је 17 милиона динара, а новац је обезбеђен из градског буџета. Град је паре уложио и лане када је изграђена нова котларница, затим постављени нови системи за грејање и климатизацију, али и реконструисана шкољка дечјег и базена за одрасле.
Захваљујући новом систему грејања и новој котларници у потпуности је елиминисано дотадашње нерационално грејање на пару, што је донело значајне уштеде енергије и снижење трошкова. Реконструкција базена за зрењанинске спортисте била је од изузетне важности, будући да су били принуђени да тренирају по околним местима, а базен је једно време, због лошег стања, био затворен по налогу инспекције.
(Дневник, Курир)
