После 110 година од прве пројекције филма на великом платну у Крушевцу, поставља се питање да ли ће два крушевачка биоскопа, Крушевац и Европа у које се није улагало двадесет година опстати јер је гледалаца све, мање кажу у Културном центру Крушевац.

 Према речима портпарола ове установе Јелене Ђорђевић, у 2010. години крушевачке биоскопе је посетило 5.300 људи, док је, услед покретања дечјег филмског фестивала и приказивања руских и немачких филмова тај број у 2011. достигао посећеност од 14.000 гледалаца.

 Без обзира на ове податке који делују охрабрујуће, дешава се да се филм емитује за два посетилаца, док је просечна посећеност у салама које могу да приме 550 односно 260 људи, мања од 50 гледалаца по пројекцији.

 Ми се за сада трудимо да само покријемо трошкове, али у већини случајева и то не успевамо. Сигурно је да цена улазнице не може да покрије трошкове куповине филмова, али без обзира на то ми покушавамо да нашим суграђанима обезбедимо добар програм , каже Ђорђевићева.

 Дистрибутери, према њеним речима раде по проценту. Тачније, 60 одсто зараде од продатих улазница за домаће филмове одлази дистрибутерским кућама, док је тај проценат за десет одсто мањи када је реч о иностраним филмовима.

 С озбиром да је познато да крушевачки биоскопи имају малу посећеност, дешава се и да дистрибутери траже гаранцију од неколико хиљада динара по филму како не би потпуно зависили од броја продатих улазница.

 Највећу гледаност бележе домаћи филмови попут Монте видео, Бог те видео који је погледало 8.000 људи или Параде , кажу у Културном центру и наглашавају да ова установа чини све како би биоскопи опстали у функцији културе.

 У два крушевачка биоскопа се годинама није улагало, па се тако пројекције и даље врше на 35милиметарској траци која ће, појавом дигиталне технологије за две до три године, бити превазиђена.

 Биоскопи за сада опстају захваљући томе што издају део простора кафићима, продавницама и играоници, а не кинематогарфији. Међутим, уколико би се уложило у салу која би могла постати мултимедијална, као и у ентеријер, опрему и додатне садржаје, сигурно је да би и број посетилаца могао да буде већи, упркос пиратерији.

 Према подацима из Културног центра Крушевац, прва пројекција филма у Крушевцу је приказана давне 1902. године. 

 

Јагодина: Настава на Педагошком факултету почиње 17.септембра
Педагошки Факултет у Јагодини, на коме студира око 800 редовних и 400 ванредних студената, почеће с предавањима 17. септембра, уместо 1. октобра како је уобичајено, изјавио је декан факултета Сретко Дивљан.

 „Овакву одлуку смо донели јер хоћемо да се први семестар заврши до 1. јануара, како би студенти имали слободан цео јануар у коме је пуно празника и моћи ће да их проведу код куће“, казао је Дивљан.

 Он је казао да овом одлуком факултет излази у сусрет студентима од којих је велики број из других градова широм Србије.

Дивљан је рекао да ће на Универзитету у Крагујевцу, у чијем је саставу Педагошки факултет у Јагодини, раније са наставом кренути још Медицински факултет. Педагошки факултет у Јагодини ове године уписао је на основне студије 210 студената, на три студијска програма, ок којих је половина на буџету. 

 

Краљево/Закута: Клизишта угрожавају домаћинства
На подручју Краљева евидентирано је 300 клизишта који сваке године угрожавају све више кућа и економских објеката. Једну кућу у селу Закута је клизиште, још пре шест година, потпуно изместило са места где је првобитно била саграђена. Њен власник није у стању да санира штету и сваког дана стрепи да се кућа не уруши.

 Сам са тек нешто мало покућства које му је преостало, Миле Симовић из Закуте још увек не може да поверује каква га је судбина задесила. На месту где је некада требала да буде дневна соба у новој кући, сада стоје огромне рупе и пукотине.

 Прозори и врата су скинути, јер би одавно попуцали. Кућа се накривила и упрела и само је питање када ће да се сруши. Нема више ни пута који се налазио повише Милетовог имања, јер је клизиште прво њега однело.

 „Ова кућа је била једно пет метара испред, него што је сада. Једно можда три метра од пута, међутим, сада ни пута нити та кућа нису више на свом месту“, каже Миле.

 Клизиште у Закути не мирује. Шири се ка кућама на брду. У селу кажу да је све почело још пре 13 година. Клизиште је прорадило дуж целог усека од врха Гладића до цркве у долини. Угрожава пет кућа. Једна је, нажалост, срушена, а налазила се у дну усека.

 За сада се земља урушила у неколико воћњака. Ипак Миладин Милановић, већ сада страхује, јер је његова кућа удаљена свега 20 метара од места где је утонула земља. Његовим комшијама клизиште се примакло још ближе.

 „Бојим се да ме не снађе судбина као што је нашла оне људе доле. Да и мени сруши кућу. Куда би после. Не знам шта бих радио“, каже Миладин.

 Закута је тек само једно село у околини Краљева које је погодило клизиште. Надлежне службе реаговале су у случајевима када је постојала непосредна опасност за куће и укућане. За финасијску помоћ је било надлежно градско веће.

 Пре шест година, на Милетову несрећу, ствари су се другачије одвијале. Након процене штете, грађевинска инспекција је донела решење да се забрањује коришћење куће и то је једини документ који Миле има.

 „Без неке помоћи од било кога, од општине, не бих могао сада ништа да урадим, јер не радим“, каже Миле Симовић.

 Миле каже да своју кућу неће напустити, јер су старији у породици одавно помрли, а имање је, како каже, без погодног плаца за другу кућу. 

 

 Ужице: Ускоро раскид уговора са извођачем радова
Спортска хала у ужичком насељу Крчагово, чија је градња почела у октобру 2010. године и требало је да буде завршена, неће бити готова до наредне године због проблема са извођачем радова, који је градилиште напустио пре девет месеци, али и због додатних трошкова.

 Пре две године, поводом обележавања 9. октобра, Дана града, почетак градње објекта од око 1.600 квадратних метара означили су Снежана Самарџић Марковић, тадашња министарка за омладину и спорт, Бранислав Митровић, у то време народни посланик УРС из Ужица, и Јован Марковић, ужички градоначелник, обећавши да ће објекат бити завршен до краја 2011.

 Међутим, након тендера, које је расписало бивше Министарство за НИП и које је за извођача радова изабрало београдско предузеће „Хидропромет инжењеринг“, почетком градње настали су проблеми. То предузеће није могло да испуни преузете обавезе, првенствено динамику радова, држава је дуговала око пет милиона динара тој фирми за изведене радове, али је то касније платила. Осим на том пројекту, исто предузеће је почетком 2011. истовремено било ангажовано и у изградњи Регионалне санитарне депоније Дубоко, у близини Ужица, па је своје раднике са градилишта хале преселило на градилиште депоније.

 Крајем 2011. Градско веће одлучило је да раскине уговор са том фирмом уз образложење да она „нема техничких капацитета ни воље да заврши започети посао“. Иако је то предузеће напустило градилиште пре девет месеци, уговор још није раскинут, јер, како је објаснио Предраг Гавовић, члан Градског већа, потребно је да се прикупе судски докази, а један од основних је елаборат о техничкој исправности, за шта су ангажовани представници београдског Грађевинског факултета. Тај документ је, како је Гавовић објаснио, „неопходан како би се уговор раскинуо и био гаранција да градња може да се настави“. Израда тог документа коштаће 600.000 динара и то ће морати да плати град.

 – Нисмо сигурни у квалитет обављених радова и због тога је потребно да се уради тај елаборат – казао је Гавовић, додавши да је „после неколико месеци од почетка градње било приметно да извођач радова нема довољно капацитета да изнесе посао“, те да је о томе у више наврата разговарао са представницима Министарства за омладини и спорт и „Хидропромет инжењеринга“. Међутим, осим за тај износ, градња ће поскупети и за износ који је потребан да се санира кровна конструкција, која је у међувремену кородирала.

 – Сви додатни послови утицаће на потраживања града и Министарства омладине и спорта када будемо закључили, надам се, споразумни раскид уговора – истакао је он, додавши да та потраживања износе око пет милиона динара.

 – Уколико све буде ишло по плану, хала би могла да буде завршена наредне године – оценио је Гавовић. Истакавши да ће завршетак радова са партерним уређењем коштати од 75 до 80 милиона динара, он је рекао да ће новац, који су за ову годину одвојили министарство и град, бити довољан да објекат буде бар покривен.

 Чување градилишта

– Обезбеђење објекта у изградњи је обавеза извођача радова, али пошто је он напустио градилиште, град је преузео део одговорности и надгледа објекат, али нема одговорност за грађевински материјал, јер још нисмо раскинули уговор – објаснио је Гавовић.

Урађено 60 одсто

Вредност пројекта је око 100 милиона динара. Прва фаза градње је процењена на 46 милиона динара, од чега је обавеза града 12 милиона, а Министарства омладине и спорта 34 милиона динара. До сада је, како је Гавовић рекао, урађено 60 одсто планираних радова.

 

Извор: Прес, Курир, РТС, Данас

 

Ознаке: Јагодина, Краљево, Крушевац, културне манифестације, свакодневне вести, Ужице