Краљевачки споменик био прогнан 22 године са градског трга. Монументални симбол Краљева, споменик јунацима балканских и Првог светског рата, из милоште назван Милутин, ове године прославља необичан јубилеј – 30 година од ускрснућа на централном градском тргу. Наиме, после 22 године идеолошког прогонства на локалном гробљу, бронзани српски војник враћен је у јесен 1982. на високо постоље у срцу града.

 – Споменик, симбол града, срушен је 1. маја 1960. по одлуци тадашњег општинског руководства, упркос протестима грађана – каже др Милан Матијевић, хроничар града и председник друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јован Курсула“ из Краљева. – Мотив протеривања Милутина било је политичко улизиштво општинских моћника и користољубље. Покриће им је дао један професор београдског универзита који је „стручно“ утврдио да споменик нема уметничку вредност и да омета саобраћај.

 Саговорник „Новости“ наглашава да је после уклањања Милутина исти професор постао главни урбаниста у још неколико градова из којих је почистио слична спомен-обележја.

 – Нажалост, Милутинова судбина није била боља ни у краљевини Југославији, која је утемељена на костима српских ратника – каже др Матијевић. – Његовом подизању противили су се шпекуланти, које данас зовемо тајкуни. Као што је код нас обичај, после рата су они водили главну реч, а не јунаци и ослободиоци. Српски ратници су у новој заједничкој држави гурнути у страну јер је креирана фама о „солунаштву“ и великосрпској хегемонији. Власти, ради мира у кући, нису дизале споменике на којима је представљен српски војник.

 Широм Србије ницале су пирамиде, обелисци и плоче, али у Краљеву и Београду сени ратника нису добиле чак ни толико. Кад је држава преко надлежног министарства правде поручила да нема пара за споменике у ова два града, упорни Солунци почели су сами да сакупљају средства. Зато је тек средином тридесетих Удружење резервних официра и ратника у Београду представило пројекат споменика браниоцима престонице 1914-1915. године.

 Његов централни део била је фигура српског војника у опанцима, са шајкачом на глави, који једном руком испруженом као рампа за непријатеља држи пушку, а другом чврсто грли заставу. Он је стајао на високој каменој хриди под којом лежи германски орао сломљених крила.

 Противници „солунаштва“ одмах су напали пројекат споменика и жељу ратника да он буде постављен у центру престонице. Иако су ратницима подршку пружили и широка и стручна јавност, београдски Милутин, уместо у центру престонице, постављен је тек 1931. на костурницу бранилаца Београда 1914-1915, подигнуту на Новом гробљу, тадашњој периферији.

 На ружан гест државе уследио је одговор резервног потпуковника Милана Ђ. Радосављевића, председника Удружења резервних официра и ратника и ФИДАСА – светске организације ветерана Првог светског рата. Упорни ратник, родом из Краљева, у инат властима поклонио је пројекат и калупе споменика удружењу ратника свог родног града под условом да Милутин буде подигнут на централном тргу.

 Краљевчани су одушевљено прихватили споменик за чију изградњу су већ скупили добар део новца, али су се суочили с упорним противницима који су их мучили од 1912, кад се завршио први Балкански рат.

 – Још тада су Краљевчани решили да подигну споменик својим изгинулим јунацима на градском тргу, али се томе успротивила група трговаца – каже др Матијевић. – На тргу се налазила пијаца и шпекуланти су на све начине покушавали да спрече подизање споменика, тврдећи да би лоше утицао на њихово пословање.

 После светског рата удружење ратника града Краљева и Жичког округа обновило је иницијативу за подизање споменика у центру града, али то су све до 1932. спречавали исти шпекуланти ујдурмамама преко корумпиране општинске власти.

 – Писмо краљевачког ратничког удружења Милану Радосављевићу открива да су главни противници споменика била двојица трговаца који су током окупације остали у граду „стварајући капитале“ у пословима с окупаторима – каже историчар Драган Драшковић, директор краљевачког музеја.

 Милутин је преживео и окупацију у Другом светском рату и долазак нових власти, али не и постављање конкурентског „партизанског“ споменика.

 – Политичка одлука о пресељењу Милутина на гробље донета је још 29. новембра 1959. уочи свечаног откривања „партизанског“ споменика у парку – каже Драшковић. – Општинско веће је на кратком састанку одржаном рано ујутро тог дана без дискусије одлучило да се споменик српским ратницима пресели на градско гробље.

 Краљевчани су били огорчени због уклањања симбола града, а обележавање годишњица подвига српске војске прерасло је у бунт. Старци са медаљама окупљали су се демонстративно на месту где је стајао споменик одакле су у дугој процесији пешачили до гробља, док их је уз улице немо поздрављао шпалир грађана. Тек после две деценије појавио се локални лидер довољно храбар да врати Милутина.

 – Најзаслужнији за повратак споменика је председник општине Бранко Маричић – каже др Матијевић, који је био његов заменик. – Он је организовао референдум о повратку споменика на градски трг. Више од 35.000 Краљевчана и фирми дало је прилог за његову обнову.

 Овај хроничар са жаљењем констатује да с повратком Милутина није нестао ружан обичај уништавања сопствене историје.

 – На градском гробљу постојала је костурница устаника у којој је сахрањено више од 60 четника и партизана који су заједно изгинули 1941. у покушају да ослободе град од Немаца. Метална плоча са заједничког гроба је одавно украдена, а делови костурнице су продати за изградњу приватних гробница – каже др Матијевић.

 КРЦУН БРАНИО МИЛУТИНА

 Слободан Пенезић Крцун, шеф ОЗНЕ и министар полиције, био је згранут уклањањем Милутина из центра Краљева, открио је др Матијевић.

 – У записнику са затвореног састанка краљевачких челника с Крцуном, одржаног 1962. у згради тек изграђеног хотела, пише да је он запрепашћено упитао где је нестао споменик српским ратницима. Домаћини су се правдали да Милутин смета саобраћају, а Крцун је одговорио да у Лондону саобраћај без проблема иде око споменика Нелсону на Трафалгар скверу и упитао општинаре да ли мисле да је Краљево веће од Лондона. „Ми смо ратовали и гинули“, стоје у записнику Крцунове речи, „а наши очеви нису одступали до последњег, тешко ми је што склонисте ваш споменик“.

 

Крушевац: Радници 14. октобра траже једноспратну материјалну помоћ
Радници Индустрије машина и компонената (ИМК) „14. октобар“ који због неизмирених плата и стања у предузећу протестују већ две седмице дошли су у понедељак организовано у Центар за социјални рад да би предали документацију потребну за добијање једнократне социјалне помоћи.

 Износ једнократне материјалне помоћи креће се од 1.000 до 6.000 динара али су радници „14. октобра“ због тога што нередовно и у деловима добијају зараде принудјени на тај потез.

 Обавештење запослених у Центру за социјални рад, да дневно могу да обраде 25 захтева радника, изазвало је незадовољство окупљених металаца, а директорка Центра за социјални рад, Сладјана Чабрић, је у разговору са представницима синдиката казала да ће се захтеви данас примати до 13 часова, односно колико год буде могло, а да ће за сутра, уколико буде потребно, радници која то ради помоћи још једна службеница.

 Она је објаснила да се захтеви о додељивању једнократне материјалне помоћи решавају у року од седам дана, а о њима одлучују социјални радници на основу поднете документације, разговора са подносиоцима и, уколико је потребно, одласка социјалног радника у породицу.

 

Kрагујевац: До првих плата уз помоћ заната
Имати занат у рукама, уз то познавати пословну комуникацију и савремене техонологије, па још умети од та два направити посао, добитна је комбинација за бољу будућност. Или бар тако тврде искусни стручњаци који су покренули програм „Моје вештине – моја шанса“.

 Стални партнери у развоју предузетништва, Бизнис старт-ап центар Крагујевац (БСЦ) и Невладина организација „Сунце“, уз сарадњи са Клубом младих са инвалидитетом, а захваљујући средствима Краљевине Норвешке, покренули су овај пројекат с циљем да младе особе са инвалидитетом оспособе за одређене вештине и знања које би им помогле да се запосле и тако лакше укључе у друштво.

 То је читав пакет услуга који се састоји из обука занатских и пословних вештина, радне праксе по стеченом знању, помоћи при тражењу посла и веома важне компоненте – психолошке подршке у свему томе.

 – Млади са инвалидитетом поседују различите таленте, капацитете и могућности и потребно је охрабрити их да их користе, као и да даље развијају своје способности – кажу у БСЦ-у.

 Занати које заинтересовани могу да стекну потпуно бесплатно и добију и сертификат о томе, веома су тражени у савременом свету. То су, најпре, вештине естетске неге, односно педикира и маникира. Такође, могуће је стећи звање помоћника кувара или се обучити за компјутерски вез.

 Уз ова практична знања неизбежно иду и она мање опипљива, али свакако корисна, пословне вештине из домена комуникација или развијања бизниса. Ко буде желео моћи ће да стекне и основе рада на рачунару.

 Све стечено знање ништа не би вредело ако касније не бисмо знали шта са тим. Зато су носиоци пројекта осмислили и кратку обуку под именом „Инструменти за успешно тражење посла“ која обухвата вештину писања радне биографије, технике претраживања слободних радних места и слично.

 – Велики је број незапослених особа са инвалидитетом, а од тога око 20 процената чине баш млади. То је зато што много њих веома рано одустаје од формалног образовања. Овакви пројекти су начин да им се помогне да се лакше укључе у друштво – каже Наташа Јевтовић из Удружења студената са хендикепом.

 Слађана Милошевић из „Сунца“ додаје:

 – Желимо да покажемо да су промене могуће, наравно промене на боље. Али, да би то тих промена дошло, које би унапредиле како њихове животе, тако и укупан живот у друштвеној заједници, битан је активан однос према свему томе.

 Пројекат је већ на снази, а око 100 младих између 15 и 34 године, првенствено са инвалидитетом, иако позив важи и за остале, могу да се пријаве до 24. септембра.

 Обука ће трајати од октобра 2012. до јануара 2013. године, а начини за пријављивање су бројни. Пријавни формулари доступни су у удружењима, у просторијама „Сунца“, као и на сајту „БСЦ-а“. За више информације отворен је и телефон 034/330-651.

 Свако од кандидата може, према жељама и могућностима да похађа и више обука, а за оне који се покажу најбољима, обезбеђена је и даља подршка, у виду стручне праксе у неком од крагујевачких предузећа или помоћ при започињању сопственог посла.

 Из Бизнис старт-ап центра поручују: „Знање и вештине највећа су шанса за успех. Свакога дана научите нешто ново, пробајте нешто другачије и убедите себе да границе не постоје!“ Пријавите се.

 

Смедерево: Синдикат „Желвоза“ најавио штрајк
Синдикално-раднички покрет смедеревског „Желвоза“ најавио да ће запослени данас започети штрајк, уколико послодавац не испуни њихове захтеве.

Захтеви су: исплата зарада за април и мај, оверавање здравствених књижица за најмање три месеца, као и надокнада трошкова запосленима за период док здравствене књижице нису биле оверене.

Радници траже и споразум о динамици исплате неисплаћених зарада и обрачунавање зараде по минималној цени рада за време проведено у штрајку.

После раскида приватизације „Желвоза“ у априлу 2011. Влада Србије је два месеца касније именовала нове органе управљања фабриком.

 

Извор: www.novosti.rs, Бета, www.sumadijapress.rs, www.b92.rs

 

 

 

 

 

 

 

Oznake: Kraljevo, Kragujevac, Kruševac, kulturne manifestacije, svakodnevne vesti, Smederevo