Прочитај ми чланак

Србија на умору: Здравствени систем се распада, све више оболелих, а нема лекара

0

Иако министар Лончар тврди да је српски здравствени систем „међу најбољима у Европи“, чињенице га демантују: више од 43% становника Србије пати од дуготрајних болести, скоро половина има бар једну хроничну болест, а исто толико има проблеме са хипертензијом, док сваки десети грађанин нема ниједан зуб. Министарство здравља већ шест и по година не објављује извештаје о стању јавног здравља, па ни о финансијским расходима. Последња седница Надзорног одбора „Буџетског фонда“ Министарства здравља одржана је 14. марта 2019. године. Ниједна здравствена установа – болница, дом здравља, амбуланта – нема довољно лекара, медицинских сестара и осталог особља. Државне апотеке се гасе, па грађани ускоро неће моћи да добијају лекове на рецепт. Здравствени систем се распао, али представници власти нису забринути, они се ионако лече у иностранству.

С обзиром да се на власти налазе „врховни болесник“ Александар Вучић и ресорни министар „Доктор Смрт“ Златибор Лончар, не чуди трагично стање у коме се налази здравствени систем Србије. Док се њих двојица хвале количином буџетских средстава која су намењена здравству, изграђеним болницама, купљеним медицинским апаратима и сличним фатаморганама, сурова реалност је исказана у званичним извештајима надлежних институција.

Последње истраживање Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут“ открива висок ниво оптерећења болестима и медицинских потреба становништва, као и трошкова лечења. За процену здравственог стања нације користе се подаци о броју грађана који пате од дуготрајних болести или здравствених проблема који трају најмање шест месеци. Са дуготрајним болестима бори се 43,6 одсто грађана Србије. Разлике у социјално-демографским карактеристикама указују да је највише таквих случајева забележено у Војводини (46,1%) и међу женама (47,4%), а нарочито код сиромашних људи (57,4%).

Због здравствених проблема, чак 20,3 одсто људи не може да обавља свакодневне активности, а 16,4% је одуствовало са посла. Нешто мање од половине становника Србије (48,8%) старијих од 15 година имало је бар једну од 17 хроничних болести. И у овој категорији најугроженији су становници Војводине (51,9%), жене (52,9%) и необразоване и сиромашне особе (63,8%). Повишен крвни притисак има 29,6% грађана, деформитет кичме 17,2%, повишене масноће у крви 10,8%, болести срца 8,9%, а дегенеративно обољење зглобова 6,9%. Процена оралног здравља показује да 44,7% грађана има обољења зуба и усне дупље. Више од 10 одсто нема ниједан свој зуб.

Хипертензија је водећи узрок превремене смртности. Процењује се да 1,1 милијарда људи у свету има тај проблем, а Србија се налази међу најугроженијим земљама. У Србији је 2019. године хипертензију (повишен систолни или крвни притисак) имало 46,2 одсто одраслих становника. Код старијих од 45 година тај проблем је још израженији (65,4%).

Проблеми из домена менталног здравља узрокују оптерећења у здравственом, социјалном и економском смислу. Депресија је водећи узрок инвалидитета, а утиче на раст броја суицидних случајева. У Србији сваке године самоубиство изврши око 800 људи.

Слика јавног здравља у Србији, скицирана овим подацима, у реалности је још много депресивнија. Институт „Батут“ је ово истраживање спровео 2019. године. Од тада, у периоду после пандемије корона вируса, државне институције не спроводе истраживања и не објављују информације о правом стању здравственог система. Напротив, Министарство здравља и све институције из тог ресора укинули су сваку врсту транспарентности, више не објављују ни фалсификоване податке, којима су прикривали катастрофалне последице својих активности.

На сајту Министарства здравља има хиљаду вести у којима се цитирају изјаве Златибора Лончара, али нема ниједне о проблемима у здравству, па ни о буџетским средствима, којима Министарство располаже. У рубрици „Средства из буџета“ наводи се само да је донето 1.254 „одлука о додели средстава из Буџетског фонда“, као и подаци да је подељено 2,3 милијарде динара, 150.000 евра и 9.400 швајцарских франака.

Нема чак ни обавештења о којем буџету се ради, да ли за ову или неку претходну годину. Можда се ти подаци односе на 2019. годину, кад је последњи пут одржана седница Надзорног одбора „Буџетског фонда“ Министарства здравља. И састав Надзорног одбора доказује колико је гротескно стање у том Министарству, у Влади и целој Србији. Председник је Веран Матић, бивши директор Телевизије Б92, а чланови су новинари Дејан Пантелић и Наташа Дамњановић, као и лекари Владислав Вукомановић и Игор Стефановић.

Не постоје ни јасни подаци о средствима, која су намењена Министарству здравља из буџета за 2026. годину. Од 2.414 милијарди динара, колико износи укупни планирани приход, министри Синиша Мали и Златибор Лончар тврде да је 677 милијарди намењено „за здравство“. Међутим, ни они не прецизирају да ли ће толико износити буџет Министарства здравља или се ради о укупним издацима за здравствени сектор, односно за плате запоследних, доприносе, здравствено осигурање, инвестиције у опрему и објекте, набавку лекова и медицинских средстава, локалне самоуправе, јавна предузећа…

У званичним документима нису раздвојени подаци о подели новца појединим министарствима. Ни Земунски клан, о коме Доктор Смрт зна много, није скривао токове новца на тако примитиван начин.

Министар Лончар је задовољан стањем у здравству.

– Немојте да се правимо наивни, ово што имамо у Србији, везано за здравствени систем, ретко где постоји и сами. У последњих неколико година претекли смо шест или седам земаља Европске уније по квалитету здравствених услуга. Како изгледају клинички центри у Београду и Нишу, болнице у Лесковцу, Врању? Боље него хотел Хајат! То су чињенице! Знате и сами, кад одете било где у иностранство, прво вас питају које осигурање имате, да ли можете да покријете то, јел можете да уплатите 20-30 хиљада евра као гаранцију да би вас примили у болницу. Сви се брже-боље враћају у Србију и траже да се овде лече – каже Лончар, који се, као и чланови његове породице, лечи у најскупљој болници у Бечу.

За све проблеме у здравству, које власт не може да сакрије од јавности, Лончар оптужује студенте и побуњене грађане.

– За све су криви блокадери. Да није било ових блокада, Србија би се мање задуживала јер би био већи привредни раст, била би већа улагања, више би се радило, биле би веће плате, имали би више отворених болница, купљене нове опреме и лекова за вас. Купили бисмо магнетну резонанцу за болницу у Сремској Митровици да није било блокадера, њима можете да захвалите што немате магнетну резонанцу. Уговор са Светском банком је потписан још пре две године, али нисмо могли да га активирамо због блокада и недовољног уласка новца у буџет. Због блокада немамо скенере, немамо кола хитне помоћи, немамо покретне амбуланте, покретне апотеке – тврди Лончар.

Уз ове бесмислене оптужбе на рачун грађана, који су се побунили после масовног убиства под надстрешницом новосадске Железничке станице, Лончар опуштено лаже и о другим сегментима здравственог система. Са поносом истиче да лекари и медицинско особље имају „највеће плате у историји“ и да се због тога у Србију из иностранства вратило више од 200 врхунских специјалиста.

Тако је у његовој пропагандној машти. У стварности, европски стандарди показују да је српски здравствени систем у потпуном расулу. Уместо 1.400 медицинских сестара на 100.000 становника, у Србији их има мање од 600. Од 2021. године преполовио се број запослених лекара и медицинских сестара. Ниједна болница, дом здравља или амбуланта нема попуњена сва радна места. Министарство здравља сваког радног дана објављује конкурсе за запослење у здравственим установама. На пример, београдска Клиника за психијатријске болести „Лаза Лазаревић“ расписала је 3. децембра конкурс на коме тражи шест доктора медицине специјалиста психијатрије, десет медицинских сестара, двоје рачуновођа, двоје правника и двоје правних сарадника, четири возача санитетских возила и два домара. Дом здравља у Суботици је пре неколико дана објавио конкурс за запослење на одређено време (три месеца) 22 лекара опште медицине, једног офтамолога, једног стоматолога и два стоматолошка техничара, шест медицинских сестара, саветника за безбедност на раду, спремачицу, домара и возача.

Нема лекара и осталог медицинског особља, а нема довољно ни апотека. Све државне апотеке су у финансијском колапсу, па грађани ускоро неће моћи да узимају лекове на рецепт. Државне апотеке се гасе, а приватне одбијају да издају лекове на рецепт јер их републичке и локалне управе не плаћају.

Апотекарска установа „Београд“ се гаси. Од 120 апотека, колико је имала пре пандемије Ковида 19, остало је само 56. Од 1.200 запослених, међу којима је било 900 фармацеута, данас ради тек 430. Од 1. новембра, отказ је дало 80 фармацеута и техничара, а од пет дежурних апотека ноћу ради само једна. Рачун предузећа је у блокади, па више нема плата за запослене, ни набавке лекова, а залихе су при крају. Град Београд, оснивач те апотекарске установе, већ годинама не може да нађе решење за нагомилане проблеме.

У истој ситуацији се налазе и апотеке „Нови Сад“. Иако је и то државно предузеће, око 250 запослених плате добија из својих прихода. Пошто је апотекарска маржа ограничена на 12 одсто, јасно је да то није довољно за плате и набавку лекова и медицинских средстава. Без финансијске помоћи из градског, покрајинског или републичког буџета, апотеке „Нови Сад“ су направиле дуг од преко два милиона евра. Са више од 5.500 неплаћених рачуна, и та установа је осуђена на пропаст.

Много већа дуговања имала је апотекарска установа „Шабац“. Дуг од чак 18,5 милиона евра делимично је решен приватизацијом. Од таквог „решења“ корист су имали режимски тајкуни, који су по багателној цени добили објекте у центру града, а штета је, као и обично, пребачена на терет грађана.

Апотеке „Панчево“ само по правоснажним судским одлукама дугују добављачима 9,8 милиона евра. Међутим, тужилаштво није покренуло истрагу, која би утврдила ко је одговоран за злоупотребе у тој установи, којој је намењена иста судбина као и шабачким апотекама.

За лекаре и остало медицинско особље, као и за болнице и апотеке нема довољно новца у буџету. Нема, јер се новац грађана троши на изградњу непотребних фудбалских стадиона, делфинаријума, хала за ЕXPО и остале прескупе пројекте, који служе само за узимање масних провизија.

Здравствени систем је у катастрофалном стању. За то су најодговорнији нулти пацијент Александар Вучић и Доктор Смрт, министар Златибор Лончар. Док су болесници на власти, нормални грађани не могу да очекују нормалне услове за лечење.