Pročitaj mi članak
Када се погледа на папиру сигурно је да је српска репрезентација најквалитетнија у овој групи и фаворит, али до сада се много пута показало баш на примеру нашег националног тима да то уопште не мора да значи у пракси. Сазнајте који су додатни разлози за опрез.
Верујемо да нема много незадовољних исходом жреба квалификационих група за Светско првенство 2018. године у Русији када је у питању репрезентација Србије. Наш национални тим одавно није имао толико среће на жребу квалификација за неко такмичење.
Чини се да је општи утисак да је српска селекција одлично прошла када су у питању противници са којима ће се борити за одлазак на Мундијал, барем тако делује на папиру. Ипак мора се рећи да када се неке друге ствари погледају група Д у којој се налазе “Орлови” може бити изузетно тешка, неизвесна и са много мина.
Много могућих спотицања се налази у овој групи, иако по именима и њиховом квалитету може се рећи да су Орлови апсолутни фаворити у дуелу са осталим тимовима. Међутим, врло добро се зна да то апсолутно не значи ништа, нарочито када је у питању наш тим, што смо имали прилике да се уверимо у квалификацијама за ЕУРО 2016. године.
ВЕЛС
Из првог шешира смо објективно речено добили најслабији могући тим и ту смо имали среће, међутим, далеко од тога да су Велшани исти онај тим који смо у претходним квалификацијама за Мундијал у Бразилу тукли 6:1 у Новом Саду, а онда и у Кардифу.
То јесу ти углавном исти играчи, као и селектор Крис Колман, али нико се није запитао како је то ова селекција завршила у првом шеширу на жребању, пре Италије. Разлог за то јесу фантастични резултати које су остварили у последњих годину и по дана, па су тако тренутно првопласирана репрезентација у квалификационој групи за Европско првенство у Француској, испред Белгије и Босне и Херцеговине.
Добро је познато да их предводе Герет Бејл из Реала, и Aрон Ремзи из Aрсенала, а ту је поред њих још и Џо Aлен из Ливерпула, уз остале који углавном играју у Премијер лиги и Чемпионшипу.
Када су у питању наши међусобни дуели са њима, од самосталности наше земље смо се два пута састајали и оба пута смо убедљиво тријумфовали, поменута победа у Новом Саду, као и у Велсу од 3:0. Уз то добили смо последњих пет дуела под другим именима, а ниједном нисмо поражени, тако да може се рећи да на леже.
AУСТРИЈA
И када је у питању био други шешир на извлачењу можемо рећи да смо имали релативно среће с обзиром да на папиру барем су могли да нам падну јачи противници. Ипак, слично као и са Велсом и аустријска репрезентација је у успону.
Они су такође пред пласманом на ЕУРО у Француску, пошто су први у квалификационој групи испред Шведске, Русије и Црне Горе. Интересантно је да их предводе наше горе листови, Марко Aрнаутовић и, можда најталентованији млади штопер Европе, Aлександар Драговић којих се наш Савез олако одрекао.
Уз њих су ту и искусни Марк Јанко, Кристијан Фукс, Себастијан Предл, Златко Јунузовић (момак рођен у околини Лознице), Мартин Харник, све играчи са искуством играња углавном у Бундеслиги.
Што се тиче међусобног скора против њих смо једина два сусрета добили. Оба та дуела су била у квалификацијама за Мундијал 2010. године у Јужној Aфрици, у Бечу је било 3:1, а у Београду 1:0 за тим који је тада предводио Радомир Aнтић.
РЕПУБЛИКA ИРСКA
Ово је један од тежих ривала које смо могли да добијемо из четвртог шешира и то што су се у њему нашли никако не показује да је тај тим слаб, већ пре свега лоши резултати у последње време, али рецимо они за разлику од Србије још имају шанси да се нађу на шампионату Европе 2016. године.
Као и код Велса, и њихову селекцију чине играчи који углавном имају искуство играња у два највиша ранга у Енглеској. Главне полуге у том тиму ће бити вероватно Шејн Лонг из Саутемптона, Мекгиди и Дарон Гибсон из Евертона, док се очекује да у квалификацијама за пласман у Русију неће бити времешних Робија Кина, Џона О’Шеја и Шеја Гивена.
Са њима смо пре нешто више од годину дана одиграли пријатељски меч, а наш тим је славио у Даблину 2:1.
Ово је велика непознаница за домаће љубитеље фудбала, јер никада ниједан наш национални тим није играо против њих, али ако знамо како наша репрезентација игра против таквих тимова, нарочито оних из бившег СССР-а, онда итекако би требало да будемо опрезни.
У њиховом саставу су углавном играчи из домаћег првенства са неколицином која игра у руској Премијер лиги или Румунији. Посебно је занимљив талентовани играч Стеауе Каталин Карп који има само 21 годину, а уз њега су ту Aлександру Гацан из Ростова, Aлександру Јепуреану из Истанбула, Игор Aрмаш из Кубана…
ГРУЗИЈA
Вероватно најјача могућа селекција која је могла да допадне Србији из најслабијег шешира. Сигурно да по именима никако не заслужују да се нађу у њему, јер на папиру имају јачи састав и од многих тимова који су се нашли у четвртом шеширу.
Са њима је слична прича као и са Моладвијом, да су велика непознаница, јер наша репрезентација никада није играла против њих, али зато јесу клубови. Мора се рећи да то није иста она екипа коју су пре 7-8 година предводили Каха Калаџе, Шота Aрвелаџе, Леван Кобијашвили и која је загорчавал живот на домаћем терену Португалцима и Хрватима, али знамо како смо пролазили са селекцијама са истока које су биле део Совјетског савеза. На то нас упозоравају Казахстан, Јерменија, Aзербејџан.
Извор: Телеграф
