Прочитај ми чланак

СВИ ЗНАТЕ КО ЈЕ БИО КАПИТЕН МИЛУТИНАЦ! Али мало ко зна за његову трагедију..

0

Осим спортског, Милутинац је остао упамћен и по политичком ангажовању

На првом светском фудбалском првенству у Уругвају репрезентација Југославије састављена само од играча из Србије забележила је историјски успех освојивши треће место.

Foto: MONTEVIDEOPROJECT.COM

Захваљујући филму Драгана Бјелогрлића то данас сви знају.

Ипак, судбина капитена те легендарне репрезентације Милутина Ивковића – Милутинца по повратку из далеког Монтевидеа била је веома трагична и, срамотно, у Србији до скоро потпуно заборављена.

Иако је ово у филму Драга Бјелогрлића “Монтевидео, Бог те видео” тек поменуто, Милутин Ивковић – Милутинац је и пре Монтевида имао завидну фудбалску каријеру.

Од 1922. го 1929. године као првотимац београдске Југославије одиграо је 235 утакмица, а учествовао је и на Деветим Олимпијским играма у Амстердаму 1928. године када је био капитен репрезентације Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Екипу Југославије која је била састављена искључиво од играча из Србије предводио је и на првом светском првенству у фудбалу у Монтевидеу 1930. године.

По повратку из Монтевидеа Милутин Ивковић је остварио два дугогодишња сна – дипломирао је на медицинском факултету 1934. године и оженио се са Ели, ћерком познатог београдског адвоката Фридриха Попса.

Отворио је ординацију у Кнез Михаиловој 5 где је радио као дерматолог, а породица је ускоро проширена јер је са супругом добио двоје деце.

Последњу утакмицу у дресу репрезентације одиграо је 16. децембра 1934. против Француске у Паризу.

Милутин Ивковић никада није престао да буде близак левичарима и комунистичкој идеји. На иницијативу СКОЈ-а био је један од организатора бојкота Олимпијских игара у Берлину 1936. године.

Осим спортског, Милутинац је остао упамћен и по политичком ангажовању – све док власти нису забраниле штампање, био је главни уредник комунистичког часописа „Младост”.

Тако је дочекао и 1941. и немачку окупацију. Како није напустио Београд, а почео је да сарађује са народноослободилачким покретом није прошло много пре него што је постао мета нациста. Због своје повезаности са радничким покретом и Комунистичком партијом више пута је хапшен и прогањан.

На фудбалском терену Милутин Ивковић се последњи пут појавио 6. маја 1943. године.Тада је, на молбу својих другова, приликом прославе 40 година постојања БАСК-а заиграо последњи пут.

Недуго после тога, 24. маја 1943. Гестапо је ухапсио Милутина Ивковића. Затворен је у логор на Бањици и стрељан наредног јутра у Јајинцима, званично, због „комунистичке делатности”. Имао је 37 година.

Након Другог светског рата новоформирана, социјалистичка држава, покушала је да сачува сећање на Милутина Ивковића. Фудбалски савез Србије поставио је 1951. године спомен-плочу на стадиону ЈНА, а једна улица поред стадиона носи његово име.

Недалеко од споменика свог деде, Радмира Путника, и доктор Ивковић је добио бисту постављену 1970. године, али је она 2012. украдена.

За дуги низ година лик и дело Милутина Ивковића Милутинца било је заборављено. Тек након филма Драгана Бјелогрлића и писања “Политике” покренута је акција “Вратимо споменик Милутинцу”. Биста је поново постављена 2013. године.

По доктору Милутину Ивковићу данас се у Београду зове:

– улица поред стадиона „Партизан”
– палилулски дом здравља у Кнез Даниловој
– један земунски фудбалски клуб – ФК „Милутинац”

Мало људи зна да је Милутин Ивковић – Милутинац био унук прослављеног српског војводе Радомира Путника. Отац му је био Јован Ивковић, пуковник, а мајка Мила, ћерка Радомира Путника.

Први искључени репрезентативац у историји националног тима постао је баш Милутин Ивковић – Милутинац, који је са капитенском траком на руци искључен у 80. минуту сусрета Португал – Југославија (2:1) у Амстердаму, 29. маја 1928. на Олимпијском турниру. Темпераментан какав је био, није могао да отрпи неку судијску неправду.

Занимљиво је да је и следећи искључени репрезентативац носио капитенску траку око руке у моменту искључења, а радило се о Благоју Моши Марјановићу у 84. минуту пријатељског сусрета против Шпаније (1:1) – 3. априла 1933. у Београду.

                       ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!