Прочитај ми чланак
Критично стање у ком се после повреда задобијених приликом пада на скијању у Француској налази седмоструки шампион Формуле 1 Немац Михаел Шумахер главна је тема спортских страна свих светских медија.
Медији преносе не само вести о стању трофејног спортисте, које је стабилно, већ и покушавају да објкасне шта се после повреде дешава и како тече процес опоравка легендарног Немца, који се налази на клиници у Греноблу.
Доктор Бранко Малојчић, неуролог каже да је Шумахеру обављена тзв. декомпресијска краниотомија.
„То је операција којом се уклања готово половина лобање како би се отечени мозак имао где ширити, да не би дошло до повећања притиска у глави. Јер, у тренутку кад притисак у глави постане већи од крвног, мозак остаје без нужног дотока крви. Такво се стање може одржавати месецима док пацијент не постане довољно стабилан да му се затвори лобања“, каже Малојчић и наставља:
„Из информација које су дали француски лекари и према току болести могли бисмо рећи да се ради или о субдуралном или о епидуралном хематому. Субдурални хематом ствара се између мозга и можданих овојница, а епидурални између лобање и можданих овојница. Епидурални је опаснији јер јако пуно крви може истећи у кратком времену. Може ли се извући? Мислим да би могао јер је врхунски спортиста у млађој животној доби и његово срце би, уз врхунско лечење, могло издржати такав стрес“, сматра неуролог Малојчић.
Ана Јурин, специјалиста анестезиологије, реаниматологије и интензивног лечења у болници у Чаковцу истиче.
„Пацијент је, уз остатак тима, у рукама анестезиолога. Стављен је на барбитурате – лекове који одржавају вештачку кому. Том комом смањује се метаболизам мозга, мозгу тада треба мање енергије и лакше се опоравља“, каже Јурин.
Болесник се, наставља анестезиолог, одржава у хипотермији, што значи да му се температура тела с нормалних 36, 37 степена Целзијусових спушта на 34, а све како би се смањила потреба за енергијом у мозгу. Истовремено, прате се сви параметри животних функција.
„Пацијент је у интензивној јединици и анестезиолози су 24 сата уз њега. Контролише се крвни притисак фреквенција срца, фреквенција дисања и засићеност крви кисеоником. Екстракција кисеоника у ткивима, посебно у мозгу, открива стање у којем је пацијент. Ако је, рецимоу мозак ушло 98 посто кисика, а изашло 92 посто, значи да га мозак није користио и да је близу беживотном стању. Улаз кисеоника прати се из артеријске крвне слике, а излаз из венске, пре свега из сабирне вене из мозга – објашњава саговорница.
Индукована кома, наставља анестезиологиња, одржава се три до пет дана, а након тога се направи тзв. дијагностички прозор.
„Не дају се лекови који су одржавали индуковану кому да се види какво је стање свести. Зависно од добијеној слици, наставља се с процедуром, већом или мањом дозом лекова. Чека се да пацијент почне реаговати на надражаје.
Мозак је најосјетљивији орган. Наиме, кад се човек било где другдје удари, отеклина се има гдје ширити. Мозак је у коштаној кутији и ако отекне, нема се где ширити. Нигде у медицини два и два није четири, исход многих повреда незахвално је прогнозирати, а код мозга поготово“, закључује докторка Јурин.
(Јутарњи,Курир)
