Прочитај ми чланакМного младих српских играча прође пут од великог потенцијала до просечног играча за само кратко време.
Одлазак Николе Ребића из Звезде само је потврдио чињеницу да је разлика између млађих категорија и сениорске кошарке као небо и земља. Тешко је после одличне каријере у млађим категоријама постати ас у сениорској кошарци. Имамо много примера у последње време где млади кошаркаши којима предвиђају добре каријере једноставно остану на неком просеку.
Велики број њих су освајачи медаља, чак и златних са шампионата Европе за млађе категорије.
Неке омете тешка повреда, а неко једностано не успе да се снађе у сениорској кошарци.
Никола Ребић је од малена у Звезди, где је дошао из Церака, а био је лидер генерације рођене 1995. године која је харала Србијом од пионира до јуниора и без пораза су освајали титуле. Скоро сваку екипу добијали су у просеку са 50 поена разлике.Ребић је био окарактерисан као нови Теодосић, са одличном асистенцијом, перфектним шутем и невероватном мирноћом. Предвиђали су му велику каријеру.
Он је последњи у низу који је у великом клубу био две, три сезоне, чекајћи праву шансу, а онда је морао да оде у мањи клуб.
Пре њега то се десило Тејићу, Каплановићу у Звезди, те Ђоки Шалићу у Партизану, а они су шампиони Европе за узраст до 20 година. Из те генерације једино Марко Гудурић сад показује неки квалитет за сениорску кошарку, као и Петар Ракићевић који је у Звезди. Ту је и Раде Загорац у Мега лексу, али ове сезоне игра много слабије!
Три године је члан првог тима Звезде али је скупио минута на паркету као за 10 утакмица. Штавише прошле сезоне у Евролиги је имао неколико добрих партија. Ишпак, конкуренција је велика и очигледно да није могао да се наметне на месту плејмејкера.
Чланови те генерације коју је предводио Ребић у млађим категоријама били су и Марко Тејић, Ђорђе Каплановић, Брано Ђукановић, Душан Ристић, па и Марко Гудурић. Занимљиво је да је Гудурић стигао у Звезду тек са 17 година, и једини је успео да уђе у сениорску кошарку на прави начин.
Тејић је после две сезоне у Звезди завршио у Мега лексу, Каплановић је после једне сезоне послат у ФМП, Ристић је на студијама у Америци, Ђукановић у Металцу из Ваљева, а Ребић је отишао у Мега Лекс.
Они су играли и за млађе категорије репрезентације Србије и освајали медаље на Европским и Светским шампионатима.
Док су били у млађим категоријама доминирали су, али питање је где је ту грешка и зашто не постају врхунски асови у сениорској кошарци? Да ли је грешка у систему тренинга у млађим категоријама који их “сагори” физички и психички, или једноставно нису спремни да раде више кад постану сениори.
Имамо и пример младог Александра Аранитовића (18) члана генерације Алексе Раданова и Борише Симанића, који је други пут повредио колено и вероватно завршио неку озбиљну каријеру.
Да ли тренери греше када дају предност физички јачим, али и даљим развојем ограниченим играчима (акцелерантима)у млађим категоријама насупрот оних малих жгољавих који не могу да се носе физички са њима, а касније постану “аждаје” ? Да ли се можда много тренира у млађим категоријама, па се догоде повреде које коштају каријере?
Да ли су проблем родитељи који би што пре да продају дете, па на позив великог клуба из Београда и стипендију од неколико стотина евра трче што пре за главни град?
Много има питања која кошаркашки савез Србије мора да реши да би се остварило оно што је нови председник Даниловић најавио – СТВАРАНЈЕ ВРХУНСКИХ АСОВА
Можда би требало да се промени систем рада у клубовима и млађим категоријама кошаркашког савеза Србије.
Да ли је уопште битно бити првак Србије у кадетима или јуниорима? Да ли је битно играти за репретзентацију Србије и освајати медаље као кадет и јуниор? Или је боље развијати играча да постане играч.
Легендарни Аца Николић је оставио своје савете али га нико не слуша. А један од битних је:
– Не треба стварати тим да би се правили резултати у млађи категоријама!
То значи да не треба доводити велики број талентованих играчау једну екипу како би они били шампиони у кадетима. Само гуше један другог и уместо да развијају потенцијал они га враћају у просек.
Сигурно не знате ко је био првак Србије у кадетима прошле или ове године, али се тачно зна који је тренер створио Теодосића, Богдановића, Бјелицу…То треба да буде пример младим тренерима.
Богдан Богдановић и Немања Бјелица нису никада играли за Србију у млађим категоријама пионирима, кадетима и јуниорима. Само је Богдановић после једне одличне сезоне добио позив и играо на ЕП за Јуниоре 2010. године.
