Golman domaćina Olimpijskih igara u Riju i naš bivši reprezentativac Slobodan Soro smatra da su naši vaterpolisti na početku turnira bili žrtve psihološkog pritiska, a da je na kraju bilo onako kako se i predviđalo pre početka.

Голман домаћина Олимпијских игара у Рију и наш бивши репрезентативац Слободан Соро сматра да су наши ватерполисти на почетку турнира били жртве психолошког притиска, а да је на крају било онако како се и предвиђало пре почетка.

На Олимпијским играма у Рију овог лета Србија је освојила једино злато које јој је недостајало у ватерполу. И не само то – наша репрезентација је у овом тренутку апсолутни шампион: она је не само олимпионик, него и светски и европски првак, победник Светске лиге и Светског купа. Не постоји више ништа шта ова екипа није освојила.

До Олимпијских игара у Лондону 2012. њен незаменљиви члан је био и голман Слободан Соро. А онда је, да ли због година (рођен 1978) или због нечег другог, постао сувишан.

Зато је мирне савести прихватио позив да брани за Бразил на Олимпијским играма у Рију. Домаћин је довео за селектора Ратка Рудића, а од играча још Фелипеа Перонеа, који је играо за Шпанију, и Хрвата Јосипа Врлића.

Бразил је стигао у четвртфинале. Испао је од Хрватске (10:6), олимпијског победника из Лондона, која је из Рија однела сребрну медаљу.

– Цела прича с појачањима је добила смисао и награду уласком у четвртфинале. Већина спортске јавности је то оценила као огроман успех. Имали смо прилику да урадимо и више. При вођству Хрватске с 8:5 добили смо петерац и играча више четири минута. Али, нисмо смањили на 8:7. Да јесмо можда би се другачије завршило, – каже Соро. – Вероватно би било превише да се то догодило. Квалитет је и те како био на страни Хрватске.

Бразил није освојио медаљу. Али, једини је победио будућег олимпијског победника.

– То је додатак на ону причу о појачањима Бразила, који је победио најбољу репрезентацију на свету. Како је утакмица одмицала видео сам у ком правцу је ишла. Био сам у шоку – нисам очекивао да ће мој Бразил да победи моју Србију, – прича Соро како му је било на тој утакмици коју је домаћин решио са 6:5 у своју корист. – Пре тога, на припремама у Кошутњаку, Србија се поигравала с Бразилом. Али, на Олимпијским играма се немогуће, ипак, догодило. Србија је лоше почела, мада нерешено против Мађарске и Грчке нису лоши резултати, али игра није била добра. Можда су очекивали да ће лако против Бразила, који је вероватно опуштен ушао у меч. Био је ту и неки мој учинак и шокантан крај, а за нас још шокантнија победа.

Тај пораз је, по његовом мишљењу, ипак био од користи за Србију:

– Кад се погледа пласман све је онако како се предвиђало пре почетка такмичења. Наша репрезентација је почела под великим психолошким притиском, јер је поставила себи задатак да освоји златну медаљу. Требао јој је неки шок да је пробуди и то се догодило против Бразила. Мислим да је тај пораз био највећа могућа услуга Србији. Од неких играча сам чуо да их је то пренуло.

О својим плановима је казао следеће:

– У понедељак се враћам у Бразил. Члан сам Ботафога с којим сам прошле године освојио првенство, ове Куп Бразила, а сада ћемо нам предстоји да сачувамо титулу шампиона. Даље све зависи од планова бразилске репрезентације. Нас је, као и све водене спортове, затим одбојку и још неке финансирала бразилска пошта. Да ли је то било само за Олимпијске игре или је дугорочније – видећемо.

О томе какав је Рио после Олимпијских игара Соро је казао:

– Ни док су трајале није била нека велика разлика у Рију у односу на последње три године колико сам тамо. Највише се осећало у Олимпијском парку и Олимпијском селу. А у граду по томе што су остали без једне коловозне траке. Никакве друге разлике нисам приметио.

Izvor: politika.rs

Oznake: Brazil, Ivan Cvetković, poraz, Srbija