Случај Миротић – Вучић – Порфирије: Неко овде масно лаже и на Бога не мисли!

Жикица Бабовић

19:29 28.07.2023.

Предалеко је отишла прича око кошаркаша Николе Миротића и његовог нереализованог трансфера у Партизан.

У почетку је можда некоме и било забавно, узбуркале су се навијачке страсти, све је то било нормално за нас, а онда се цела прича претворила у кафанско надгорњавање у које су укључене и личности којима ту апсолутно није место. Не могу да се сетим да ли се негде десило да су се о преласку једног спортисте у нову средину огласили и председник државе и патријарх и муфтија, и то у свега неколико дана.

Фото: СПЦ

Додуше, председник се „огласио“ тако што је позвао Миротића и лично му гарантовао безбедност за долазак у Партизан (?!), бар је тако брзоплето и немушто срочено у саопштењу шампиона АБА лиге, док је поглавар Српске православне цркве Порфирије јавном објавом негирао да је спречио шпанског репрезентативца да обуче црно-бели дрес. На ову тему, као декларисани партизановац, имао је шта да каже и муфтија београдски Мустафа Јусуфспахић.

Ако свему додамо да је Никола Миротић у саопштењу објавио да му је неко претио, али да то није нико из Црвене звезде, па у ту чорбу убацимо и саопштење Партизана да је Александар Вучић недужан и да се заложио за добробит црно-белих, те зачинимо са патријарховим – „нисам ни ја, бога ми“, осумњичени за претње онда остају само навијачи Црвене звезде. Или, далеко, било криминални кругови… Али, повезани с ким?!

Неко овде масно лаже и на бога не мисли, а сви се редом заклињу у њега.

Него, да пробамо да некако посложимо ствари.

Никола Миротић, кошаркаш Барселоне, растао се с Каталонцима и преговарао је са Жељком Обрадовићем, тренером Партизана, о евентуалном преласку у Београд. „Никола Миротић је дао реч и долази у Партизан“, тврдили су сви који су себе сматрали добро обавештеним изворима, с посебним акцентом на „давање српске православне речи“. Јер Србија је земља у којој је морал најскупља реч, а моралисање омиљена спортска и друштвена дисциплина.

И онда су многи поверовали да је Миротић заиста дао реч, али му сад подједнако верују и да ју је погазио јер му је неко претио. Осим Кошаркашког клуба Партизан који тврди да је нешто друго у питању.

„Како су у јавност доспеле извесне информације о даљем наставку моје каријере у КК Партизану, почеле су претње и увреде које су ме веома изненадиле и повредиле, јер не желим да будем особа која ће делити људе по било ком основу, а камоли по бојама клуба. Одлучио сам да не будем део такве атмосфере и да не желим ни себе, ни своју породицу, да излажем даљим непријатностима. Истине ради, морам напоменути да ни једна претња није дошла из табора КК Црвена звезда и да са њима увек имам добру комуникацију и пуну поштовања. Такође, желим да истакнем да моја жеља да играм за тим у Србији није била условљена нити финансијским понудама, нити бојама било кога клуба, јер сам желио да играм у земљи коју волим, али ствари једноставно нису ишле у том правцу. Захваљујем се КК Партизан на указаном поверењу и жељи да будем део њиховог тима, али сам ипак донео одлуку да је за моју породицу и мене најбоље да каријеру наставим у неком од европских тимова изван Србије“, написао је Миротић.

Потом је реаговао и Партизан тврдећи да претње нису разлог Миротићевог недоласка и да јавно саопшти ко му је претио.

„У јавности су се појавиле бројне информације о томе да одређене особе прете Николи Миротићу и да постоји бојазан за његову безбедност уколико постане кошаркаш Партизана. Председник Мијаиловић, спортски директор Савић и тренер Обрадовић су неколико пута уверавали играча да нема разлога за забринутост и да је више него добродошао у Србију. Такође, клуб је одмах контактирао највише државне органе како би и најситнија сумња била отклоњена. Овом приликом, КК Партизан се захваљује председнику Републике Србије, Александру Вучићу који је лично упутио позив играчу и потврдио да је безбедност њега и његове породице гарантована у Србији и да су они добродошли“, писало је између осталог у саопштењу Кошаркашког клуба Партизан.

О томе да председник државе некоме лично гарантује безбедност сувишно је трошити речи, то је бедастоћа својствена земљама без контакта с цивилизацијом, земљама које можемо да повежемо искључиво с именима њихових вођа. Да их не набрајамо, све их знате.

Давање речи и одсутајање од исте погодило је и муфтију београдског.

„Ко нема своју реч и није достојан нашег Партизана. Идемо даље“ написао је Мустафа Јусуфспахић алудирајући на Николу Миротића и претрпео салву увреда, па и оних на националној основи, углавном од навијача највећег Партизановог ривала – Црвене звезде.

Ko nema svoju reč i nije dostojan našeg Partizana. Idemo dalje

— Mustafa Jusufspahic (@MJusufspahic) July 22, 2023

Нико вероватно никада неће имати потврду шта је Зоран Савић, спортски директор Партизана, хтео да поручи објавом „но пасаран“ и коме је била упућена, да ли играчима „који не држе реч“ или „деловима државе који врше притисак“.

Подједнако је нејасно и зашто се патријарх сложено бави једном спортском темом користећи речи попут: клевета, лажи, научна фантастика… Верујем да он, као и председник државе има много важнијих обавеза од бављења Миротићевим трансфером. Зато врло поштујемо његове следеће речи из његове објаве на друштвеним мрежама: „…предлажем и да се свако труди да ради свој посао најбоље што може“.

Имао је патријарх потребу да реагује на речи Душка Вујошевића, прослављеног кошаркашког тренера:

„Свашта се прича. Да је и патријарх звао да користи ту његову религиозност да определи према оном другом клубу за који и патријарх навија. Ако је то заиста истина, а ја сумњам у то, онда он није патријарх, него члан неког лобија. Онда су то тешке игре у питању“, рекао је Вујошевић гостујући у јутарњег програма „Нова С“.

У „случају Миротић“, у свим овим неразумљивим говорима, поново је до изражаја дошла до изражаја танана сплеткарошка душа наших појединих компатриота.

Миротићу, дакле, нису претили Вучић, патријарх Порфирије, Црвена звезда… Пошто су сви огласили јавно или је то учинио неко у њихово име, остале су дакле још „делије“, можда неки грађевински или комунални инспектор, неки Н.Н. гангстер или нас је Миротић све обмануо.

Лично, та прича с претњама навијача делује ми прилично танко.

„Делије“ су „повезане“ с Миротићем по некој патриотској линији, поштују његов хуманитарни рад, цене оно што је учинио за Србе на Косову и Метохији, али и широм света, и није искључено да и ако је било неких претњи или увреда да су у питању појединци, јунаци с друштвених мрежа задојени мржњом, острашћени и неспособни да сагледају ширу слику о Миротићу, а о спорту тек да не говоримо.

Оно што чуди јесте то да ако Миротића није притискала држава или црква, ако му на градилишта нису долазили инспектори, због чега се онда узнемирио човек Николиног калибра?

Ко може да уплаши човека који је трпео страшне притиске када је требало да одлучи да ли ће играти за Црну Гору, Србију или Шпанију?

Ко може да уплаши човека који је трпео притиске, претње и увреде због цепања српске заставе на Европском првенству 2015. године, играча који је дрес Реала заменио дресом Барселоне, човека који је подржао литије у Црној Гори…?

Ко може Николу да застраши и запрети тако брутално његовој породици да он одустане од трансфера?

Жао ми је што га увлачим у ову причу, али како је бити у Николиној кожи зна и Владимир Стојковић, бивши капитен Црвене звезде па голман Партизана, којег су живог хтели да спале бакљама у аутобусу репрезентације. Осим промене дреса отежавајућа околност му је била и мајица с поруком упућеном „гробарима“ – „опростите ми моју ружну прошлост“. Стојковић је упркос свему живео у Београду и играо за Партизан.

Сетите се увреда и претњи упућених Милану Гуровићу, Дејану Томашевићу, застрашивања Звездине делегације у Хумској присуством Вељка Беливука у ложи током вечитог дербија или „делија“ у свечаној ложи стадиона Црвене звезде где су седели представници Партизана…

Уместо да се прича о томе зашто су се ове ствари десиле и како да се више никад не понове, бавимо се темом да ли је Миротић слагао или није.

Шта год да је у питању – у реду је. Хоћеш да играш у миру – у реду је. Добио си боље услове, више новца, бољу кућу, ма и то је у реду. Нема потребе за љутњом, ово су само још једни спортски преговори који нису успешно завршени. Потезати приче о моралу, датој православој речи и сличним стварима јесте непотребно.

Али приче о претњама, ако су постојале, јесу потребне.

Ко је толико моћан да прети једном Николи Миротићу, човеку великог срца, који би објављивањем тог имена могао и да га „сахрани“.

Одговоре на сва питања има Никола Миротић, којег сигурно не би уплашиле „unknown caller“ претње.