Прочитај ми чланак
(mozzartsport.com)
Моцарт Спорт представља фудбалера Мелбурн Хартса, репрезентативца Аустралије У20. Рођен је 11. новембра 1993. године у Сиднеју, где је врло рано почео да тренира у клубу Вајт Сити.
Играјући за клуб српских исељеника Давид се суочио са првим озбиљним селекцијама тренера из Фудбалског савеза Аустралије. Најпре се доказао на регионалном нивоу, после чега се 2009. године обрео у НСWИС (Неw Соутх Wалес Институте оф Спорт) као њихов стипендиста. Исте године прикључен је АИС-у (Аустралиан Институте оф Спорт Фоотбалл Програм), где сваке године долази 20 најбољих фудбалера, у старосној доби од 15. до 17. године, из целе државе. Ту пролазе редовно средњошколско образовање, али се на терену упознају с тренерским кадром, саиграчима, тактичким варијантама…
На Институту се није дуго задржао, већ се приклонио најпре Сиднеју, а затим се обрео у познатој средини – Бонириг Вајт Иглсима, још једној сиднејској екипи основаној од стране српске емиграције. Прошетавши се током омладинског стажа од нападачке до бековске позиције, међу „белим орловима“ се усталио на месту штопера.
Одличне партије у јуниорској лиги Новог Јужног Велса препоручиле су га познатом клубу Мелбурн Хартсима, па је прошле године на инсистирање тренера Џона Алоизија дошао у свет професионалног фудбала и дебитовао 5. октобра, баш на градском дербију са Мелбурн Викторијем.
„Давид је млад, веома талентован играч и ми се веома радујемо што је одлучио да следећи корак на свом фудбалском путу направи заједно с нама“, рекао је на промоцији младог Србина чувени аустралијски центарфор Џон Алоизи.
Свој 19. рођендан Давид је прославио играјући за репрезентацију Аустралије на Азијском првенству за играче У19, на којем су Кенгури елиминисани од Ирака у полуфиналу, али су се зато квалификовали за Светско првенство у Турској.
„Поставио сам себи два циља. Први је био да будем део репрезентације која ће се такмичити на шампионату Азије у Уједињеним Арапским Емиратима, а други да се нађем на списку играча селектора Пола Окона за СП у Турској. Успео сам да их достигнем, али сада желим да се са талентованом генерацијом докажем пред целим светом“, рекао је Вранковић аустралијским медијима.
Давид открива да најбоље савете ван терена добија од рођеног брата. Идола је нашао у непознатом Џонију Гису из Вајт Иглса, а херој његовог детињства нису били ни Алоизи, ни Кјуел, Роналдо или Роналдињо, већ неко ван фудбалског света.
„Мој спортски херој је српски кошаркаш Владе Дивац. Волео бих да се моји сународници више баве спортом и фудбалом, јер нам треба још талентованих фудбалера“.
Шимунић „опаметио“ Аустралијанце
У случају да Фудбалски савез Србије пожели Давида Вранковића у редовима Орлова, вероватно ће, поред брисовнице из ФС Аустралије, морати да тражи износ компензације коју су дужни да плате за његово ангажовање.
Наиме, Аустралијски Институт за Спорт, поучен лошим искуством са својим некадашњим штићеником Јосипом Шимунићем, поставља пред све полазнике обавезу потписивања уговора у којем постоји клаузула о повраћају стипендије свих спортиста који се у једном тренутку каријере одлуче за наступе под другим националним бојама. Шимунић се својевремено прикључио матичној Хрватској, а недавно се на сличан корак одлучио и наш Милош Дегенек.
Везни играч Штутгарта (1994. годиште) убудуће ће играти за Србију, иако је две године био стипендиста АИС.
Сале Јанковић „сиднејски орао“
Бонириг Вајт Иглси основании су 1968. године од стране српских исељеника из југозападног дела Сиднеја. Створени су као одговор српске политичке емиграције на постојање нешто старије Кроације, иза чијег грба су стајали екстремисти из хрватске заједнице у Аустралији. Орлови су познати и под именом Авала, а код њих су својевремено играли познати аустралијски голман Дени Вуковић, као и доскорашњи тренер Црвене звезде Александар Јанковић.
