Прочитај ми чланак
Уместо да комплетна кошаркашка јавност стане уз селектора и његове одлуке, ма какве оне биле, сада када сви очекују да Орлови буду на врхунцу моћи, комплетна репрезентација поново се налази испред стрељачког одреда, који је спреман да отвори ватру на први знак слабости…
Постоји она, помало необична, али увек актуелна и интересантна прича да већина земаља на свету, а међу њима и Србија, има једног правог и више десетина хиљада селектора из фотеље. И свака одлука коју „мозак операције“ изнесе на сто пролази кроз детаљну анализу свих неформалних стручњака. Тако је било и овог пута, а као да се прича од прошле године понавља – Aлександар Ђорђевић је због својих одлука поново засут дрвљем и камењем.
Баш као што је раније и било најављено, Aлександар Ђорђевић је у овој недељи пресавио табак и са списка потенцијалних путника за Берлин наредног месеца отписао Марка Кешеља и Луку Митровића.
Одлука која није наишла на одобравање српске кошаркашке јавности.
Упркос Ђорђевићевој изјави да су „најситнији детаљи“ пресудили, постоје и логичке чињенице које су додатно утемељиле одлуке шефа струке – Марко Кешељ је са позиције крила отпао услед жестоке конкуренције (Никола Калинић, Драган Милосављевић, Немања Дангубић, Марко Симоновић…), док је капитена Црвене звезде од дреса националне селекције одвојио недостатак искуства у односу на старије колеге на позицији крилног центра (Немања Бјелица, Зоран Ерцег).
Марко Кешељ је самим повратком у групу кандидата за дрес Орлова наговестио да је на добром путу да се врати у форму која га је красила у финишу прве и на старту друге деценије 21. века. Тачније, на Мундобаскету у Турској (2010). Aли, Кешељ и даље није на нивоу некадашњег шутера и атлетске звери која је знала да убризга критичну дозу адреналина својим монструозним закуцавањима, па је јасно зашто су Калинић, Дангубић, Симоновић, па чак и повређени Милосављевић (сетимо се да је прошле године Ненад Крстић без утакмица „у ногама“ отишао у Шпанију) добили своје место у систему шефа струке.
С друге стране, Ђорђевићева одлука да се по други пут узастопно захвали Митровићу изазвала је посебну пажњу и доста негативних коментара. Несумњиво, Лука Митровић је иза себе имао сезону коју ће памтити док је жив – Црвена звезда је по први пут у историји освојила триплу круну, а 22-годишњи Новосађанин представљао је једну од кључних фигура у лансирању клуба с Малог Калемегдана до неких нових висина.
Ђорђевић је током прошле сезоне често истицао Митровића као пример како један кошаркашки „џентлмен“ и капитен треба да се понаша, посебно у јеку највећих, најжешћих и најљућих борби које су Партизан и Црвена звезда током претходних месеци. Aли, сезону из снова Митровић није успео да крунише својим првим званичним наступима у дресу са националним грбом.
Луки сада не преостаје ништа друго него да и овог лета засуче рукаве и добро презноји опрему за неко следеће окупљање. Јер, време засигурно ради за младог крилног центра и његових „пет минута“ ће сигурно доћи. Само, не ове године. Aли, време које је Митровић провео у школи Aлександра Ђорђевића, Мирослава Николића, Јовице Aнтонића и Милана Минића сигурно ће оставити велики траг.
О случају „Митровић“ могло би много тога да се напише, али у овом тренутку ништа не би могло да промени Ђорђевићево размишљање. И не треба. Сетимо се само прошлогодишњег сценарија, када је на Светски куп отишао Стефан Бирчевић, а Лука Митровић остављен у Београду на усавршавању. Селектор се и тада нашао на линији „отворене ватре“, али на крају се Ђорђевићево име нашло на уснама целе нације.
Уместо да комплетна кошаркашка јавност стане уз селектора и његове одлуке, ма какве оне биле, у тренутку када многи очекују да Орлови буду на врхунцу моћи, а не само екипа осредњег квалитета, комплетна репрезентација поново се налази испред стрељачког одреда, који је спреман да отвори ватру на први знак слабости.
Зато сваки следећи пут када се критике буду допремале на адресу човека који је својом харизмом, енергијом и знањем раздрмао српску националну кошарку и подарио јој један нови, блистави сјај, сетите се да је селектор увек у праву, све док се не докаже супротно. Посебно ако исти тај селектор има резултат иза себе.
Aлександар Ђорђевић је своје рекао прошле године…
Извор: mozzartsport.com
