Прочитај ми чланак
(Моцартспорт)
Мирољуб Живковић, фудбалер Нирнберга, играч селекције У19. Рођен је 2. јануара 1994. године у немачком граду Фирту, али је од првог дана фудбалског живота везан за боје другог по величини клуба из Баварске после славног минхенског Бајерна.
“Поникао сам у Нирнбергу и до сада нисам мењао клуб. На први тренинг сам отишао са пет година и већ тада сам схватио да ће фудбал бити мој живот. Ништа, ипак, не би било од мојих жеља и снова да нисам имао велику подршку родитеља. Они су поднели велику жртву мог свакодневног тренирања и на томе ћу им бити заувек захвалан”, каже Живковић за МОЗЗАРТ Спорт.
Кадетска репрезентација Србије коју предводи селектор Бранислав Николић победила је на турниру у Мађарском граду Рацкеве (познат и као Српски Ковин због значајног дела аутохтоне српске заједнице која живи у том делу земље нашег северног суседа).
Орлићи су победили Израел 6:3, Мађарску 1:0, док су Чехе савладали 3:2.
Одличне партије је пружио момак из нашег фељтона, „српски син“ с Кипра Матија Шпољарић, играч Атлетико Мадрида, а играли су још Денис Јовановић из Борусије Менхенгладбах и Стефан Бајић из Парме.
Школовање у омладинском погону бундеслигаша усадило је Живковићу дисциплину и развило у игри осећај одговорности, што су изузетно цењене играчке карактеристике, због којих се Немцима опраштају сви други недостаци у баратању лоптом.
“Да, моја највећа врлина је немачка дисцплина. Од наших особина код мене су изражени инат и борбеност, а мана ми је тешко подношење пораза. До сада сам имао доста успона и падова, али сам увек покушао да сагледам то где сам ја погрешио и да се на грешкама учим. Мислим да сам извлачио добре поуке, које су ми уз рад и велика одрицања, помогле да стално напредујем”.
Живковић покрива неколико позиција у тиму. Најбоље се сналази на месту штопера, али му нису страни ни задаци задњег везног. Током јуниорског стажа, пре годину дана, једно време је провео у раду са сениорима, у другом тиму Нирнберга, за који је дебитовао у августу прошле године против Розенхајма 1860 у мечу Регионалне лиге.
Скаутска служба ФСС-а имала је на оку Живковића пре две године, чак су га звали на припреме у Старој Пазови, али су касније контакти престали.
“Био сам у Старој Пазови са осталим репрезентативцима мојег годишта. На моју жалост, нисам одиграо ниједну утакмицу, јер мислим да је у том периоду постављен други селектор, после чега више нисам имао контакте са ФСС-ом. То ништа није променило у мојим размишљањима. Све бих дао да једног дана обучем дрес Орлова. Рођен сам и одрастао сам у Немачкој, али добро знам где су моји корени и где се осећам као свој на своме”.
Испред Живковића је време у којем ће морати да доноси велике одлуке за даљи ток каријере, можда чак и промена клуба. За испуњење снова о игрању у репрезентацији биће довољно времена.
“У Немачкој сам био репрезентативац Баварске четири године. Највећи успех ми је победа на турниру свих покрајина Немачке, па сам после тога ишао на камп репрезентације Немачке. Мислим да ФСС не посвећује довољно пажње деци из иностранства, иако ми можда имамо већу жељу да заиграмо за Србију него деца рођена у земљи.
Сви ми жељно очекујемо позиве ФСС-а, али уколико он не уследи, прихватамо позиве држава у којима живимо, јер је то степеник који нас води ка врху и промовише нас на најбољи начин“, закључио је Живковић.
