Олимпијско село на Кавказу – У 17 часова и 27 минута по овдашњем времену, а у 14.27 по нашем, у такозваном Планинском олимпијском селу, на Кавказу, позвана је Србија. Минут касније, двојица војника који су руским стројевим кораком пришли јарболу, уз помоћ трећег, који је ту стајао спреман, свечано су подигли заставу наше државе.

Тај тренутак је увеличао председник Србије Томислав Николић. Крај њега и његове супруге били су још министар омладине и спорта Вања Удовичић, наш амбасадор у Русији Славенко Терзић и председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац, као и његов генерални секретар Ђорђе Вишацки који је у Сочи дошао с нашим олимпијцима.

На Кавказу је био сунчан дан. Али када је почело свечано дизање застава земаља које учествују на XXII зимским олимпијским играма њега су већ скривали планински врхови. На главном тргу насеља спортиста зграде су биле довољно високе да својом сенком расхладе простор на коме је одржавана свечаност. Тај утисак је појачао још и бетон којим су покривени трг и околне улице.

– Хладније је него у Лондону – казао је после свечаности председник Србије Томислав Николић, замољен да упореди своје утиске са овакве свечаности на летњим олимпијским играма од пре две године и овим јучерашњим, зимским – али је овде топлија атмосфера. Желим свим нашим спортистима успех, а то исто им жели и домаћин игара.

Свечаном подизању српске заставе присуствовао је председник Србије Томислав Николић са супругом, наш амбасадор у Русији Славенко Терзић, министар омладине и спорта Вања Удовичић, председник ОКС Владе Дивац и наша олимпијска експедиција

Председник Србије је најласкавијим речима оценио огроман труд који је Русија уложила да сви учесници и гости добију најбоље услове. На питање да ли се примећује, приликом сусрета са страним државницима, траг који наш спорт оставља на међународној сцени, Николић је рекао:

– У последње две године је видљив велики напредак нашег спорта, а ни Србија није више оно што је била. То се видело и сада када смо се с председником Грчке поздравили као браћа. Спортисти, у ствари, никада нису били проблем, него ми, који се не бавимо политиком.

Председник Николић је са супругом оставио поруку на Зиду олимпијског примирја, постављеном крај јарбола на коме су подигнуте заставе. На овој свечаности подизање наше заставе било је финале, јер су пре ње ту церемонију обавили Грчка, Андора, Либан и Португалија.

Свечаност је протекла тако што се смењивало по пет националних олимпијских делегација. Догађај од посебне важности најављивале су четири лепе бубњарке, обучене у стилизоване униформе које су подсећале на гренадире из доба када је Русија победила Наполеона.

Програм је вођен на руском, енглеском и француском језику, а ведру олимпијску атмосферу је зачинила руска група „Сибир“, састављена од четворице певача и четири певачице. Као и шефови осталих делегација тако је и вођа наше експедиције на овим играма Дамир Штајнер измењао на бини симболичне дарове с представником домаћина.

На свечано дизање заставе спортисти су дошли кроз шпалир деце која су махала националним заставицама. Девојчица са српским знамењем се на поклич на руском језику иза својих леђа „Живела Србија!“ широко осмехнула и стидљиво, али весело, одговорила: „Да“.

Те исте заставе, само велике, истакнуте на зградама дуж главне улице у олимпијском селу, украшавале су призор. Испод тих „гроздова“ су продефиловали олимпијци.

Још је лепше било када је по дизању наше заставе завршен протокол. Тада су, не само та деца, него и велики број оних који су присуствовали овој свечаности похрлили да се сликају с председником Србије и нашим спортистима.

Ипак, права помама је владала за сликање не са садашњим олимпијцима, него с бившим. Владе Дивац и Вања Удовичић су, разуме се, с осмехом испуњавали такве жеље, јер тиме и даље доприносе угледу наше земље као онда док су се и сами бавили спортом.

– Другачији је утисак, наравно, али знам да је сан сваког спортисте да буде на олимпијским играма, на њиховом отварању, било да су летње било зимске. Драго ми је што сам овај тренутак поделио са нашим спортистима. Искрено се надам да ћу им у некој мери и донети срећу или послати неку енергетску поруку која је њима потребна – рекао је Удовичић уз истицање да наши олимпијци имају подршку, а да је познато да наши спортисти и кад им се дају мале шансе постижу много.

Вања Удовичић је то поткрепио и тиме да ће делегација у којој је он остати на свечаном отварању, а потом и бодрити Миланка Петровића сутра.

А Миланко Петровић, који је наш највећи адут, то је овако доживео:

– Драго ми је да су показали да нас подржавају и председник државе, и министар, као и председник нашег олимпијског комитета. Дошли су на подизање заставе, биће ту и када ја будем наступао у спринт-трци у биатлону. Хвала им што су дошли да нас подрже и ово је за нас право задовољство.

Александар Бундало је атлетичар, али ће, ето, на олимпијским играма први пут да учествује у њиховој зимској варијанти:

– Емоције су прорадиле… Дизање заставе… Једва чекамо да стартује такмичење и да што боље репрезентујемо нашу земљу.

Алпинац Марко Вукићевић је, такође, дебитант:

– Све је било лепо организовано. Добар је осећај кад се диже застава и свира химна. Лепо је што су дошли председник, министар и остали укључујући и представнике „Путева Ужице“ који су нам доста помогли.

Следи свечано отварање, па да се с речи пређе на дела. За сада је довољно што се Србија уписала међу земље с озбиљним такмичарима у зимским спортовима, а што се медаља тиче – нећемо да губимо стрпљење.

(Политика)

Ознаке: застава Србије, зимске олимпијске игре, Сочи