Pročitaj mi članakNovak Đoković se prošle godine prisetio kako je izgledalo bombardovanje Srbije i opisao kako su ga on i njegova porodica doživeli.
Тмуран период за целу Србију, тако и породицу Ђоковић који је британском новинару Џеју Шетију препричао Новак.
– Од 91, 92. па све до 2000. имали смо ембарго. Борили смо се за хлеб и млеко и остале најнеопходније ствари за преживљавање. Онда је, 1999. године, Србија била бомбардована два и по месеца без престанка, сваке ноћи и сваког дана. Моја породица и ја смо се два и по месеца будили током ноћи због сирена, авиона коју су нас прелетали. Било је поражавајуће и застрашујуће. Најгора ствар коју сам икада видео. Било је ужасно видети авионе који вам изнад главе бомбардују болнице и све остало. Многи невини људи су умрли, а захвалан сам што ја нисам изгубио никог блиског, иако знам људе који су изгубили себи ближње и то је ожиљак који ћу носити до краја живота. Сећања (на бомбардовање) ће остати са мном до краја живота, открио је британском новинару Џеју Шетију прошле године Ђоковић.
Српски ас је потом причао и томе како је рођендан славио уз бомбардовање.
– На почетку сам осетио оно што је и већина нашег народа – желео сам освету. Ко су они да бомбардују невине људе? Шта се дешава? Имао сам 12 година и сећам се да сам се на дан рођендана крио у склоништима и смо рекли да ћемо се, после недељу, две скривања, вратити нормалном животу и то је било то. Да нас неће занимати шта ће се десити јер – ако нас погоде, шта ми ту можемо? Тако да, сећам се да сам 12. рођендан провео са пријатељима играјући тенис. Тада нисмо ишли у школу, тако да је то било супер! Певали су ми рођенданску песму, а ја се јасно сећам слике авиона који свугде испуштају бомбе. Било је ужасавајуће, али сам се у исто време осећао као да одрастам и у томе су ми доста помогли родитељи.
