Прочитај ми чланак
(Јутарњи лист)
Јако волим и поштујем Славка Расбергера и Николу Пилића. Па захваљујући Пилићу сам добрим дијелом ово што сам данас. Био ми је као други отац.
Протеклих су дана фотографије најбољег свјетског тенисера Новака Ђоковића затрпале хрватске портале. Двадесетшестогодишњак из Београда одмарао се у друштву брата Марка на далматинској обали те напунио батерије за наставак сезоне. По завршетку одмора Јутарњи лист је добио ексклузивни интервју са шестероструким освајачем Гранд Слам турнира.
Ђоковићев је тим одабрао Јутарњи лист за први интервју у Хрватској од почетка сарадње с Новаком. Српски тенисер у њему говори о досадашњем дијелу сезоне, успоредбама с највећим именима у повијести тениса, али и лаганијим темама, попут одабира идеалног друштва за забаву на АТП или WTA Touru.
Управо проводите 90. тједан на врху АТП љествице. Знам да желите избјећи паралеле с највећим играчима у повијести, али оне су неизбјежне. Осјећате ли се као пуноправни члан ако не самог повијесног врха, онда барем оних који имају сличне бројке (Wilander, Edberg, Becker, Agassi…)?
– Свака ера у тенису била је друкчија на свој начин.. То можда неком звучи као клише, али стварно је тако. Опет, када прочитам имена која сте навели, осјећам велико дивљење према свима њима. Јесам ли пуноправни члан тог друштва или не, мислим да говоре резултати које постижем, али ја се не задовољавам оствареним.
Класик с Надалом
Деведесет недеља на врху је лепа ствар, али свјестан сам да нећу остати први ако не наставим освајати Гранд Сламове. Јако сам задовољан овогодишњом игром и резултатима јер сам готово на свим турнирима играо полуфинале или финале, освојио Australian Open, Monte Carlo, одиграо јако добро Davis Cup. Сад се спремам за наставак сезоне и вјерујем да ћу и трећу годину заредом завршити на првом мјесту.
Ове сезоне одиграли сте неке мечеве који улазе у избор за меч године, од Дел Потра у Wimbledonu до Надала у Паризу. Да данас заврши сезона, који бисте тренутак истакнули као најпамтљивији?
– Било је заиста великих мечева, али увијек се трудим из свега што ми се догађа извлачити најбоље. Зато би свакако главни дојам у 2013. досад била четврта титула из Аустралије, која ми је донијела много радости, али и освојени трофеј у Monte Carlu. С друге стране, меч с Надалом у Паризу нешто је што никада нећу заборавити јер сам дао свој максимум и одиграо феноменалан меч. Иако нисам побиједио, био сам јако задовољан игром.
Идол Сампрас
Остаје ли вам Roland Garros као највећи циљ у будућности? Да вам нетко, примјерице, понуди 14 Гранд Сламова, али без наслова у Паризу, или каријеру с 10 Гранд Слам наслова, али једним насловом у РГ-у, што бисте одабрали?
– Најрадије бих изабрао 14 Гранд Сламова с Паризом. Не проматрам своју каријеру на тај начин, једноставно играм најбоље што могу. Мој циљ је што више титула, без компромиса. Свакако највише желим Roland Garros јер га још никад нисам освојио, али за мене је свака титула једнако важна и за сваку се борим. Освајам, а не браним. То је моја филозофија. С друге стране, ни мој идол Pete Sampras није освојио French Open, а до сада је најуспјешнији тенисач; имао је 14 титула.
Након година владавине двојице, па касније тројице тенисача, стиже ли нам вријеме дисперзије квалитете или је Wimbledon био изнимка? Очекујете ли у будућности константне пријетње од Дел Потра, Јановича, Раонића, Димитрова…?
– Не вјерујем да ће се ситуација с Wimbledonа тако често понављати, али изненађења су увијек могућа. Дел Потро је врхунски играч и у самом је врху, не бих га успоредио с младим играчима који се пробијају. Њима треба континуитет у великим мечевима. Тако ће стећи и самопоуздање без којег не можете напријед, а посебно не у ери овако великих играча.
Треба ли тенису свјежа крв на врху или је препознатљивост шампиона, коју овај спорт годинама добива кроз вас, Федерера или Надала добра за промоцију?
– Тенис еволуира и развија се онако како је то чинио и прије Федерера, Надала и мене. То ће се догађати и послије нас. Из навијачке перспективе, претпостављам да је увијек занимљиво да неко ново име избије у први план, али што се мене тиче, не размишљам превише о противницима.
Од Марина Чилића у хрватском се тенису годинама очекивало да буде ‘нови Иванишевић’. Сматрате ли да су његови досадашњи резултати у складу с потенцијалом или је могао направити и више?
– Марин је сјајан момак, с којим се јако дуго познајем. За њега слободно могу рећи да ми је и пријатељ, а кад год можемо, проводимо вријеме заједно на турнирима. Помажемо један другоме, тренирамо заједно, што нас чини ближима. Желим му сву срећу у каријери и да се ускоро боримо у финалима Гранд Сламова.
Прије неколико сте се година једном изјавом издигнули изнад националистичке жабокречине у којој на овим просторима многи живе десетљећима. Је ли изјава ‘нема везе што сте ме назвали Хрватом, то је ионако готово исто’ правилно интерпретирана и стојите ли иза ње и данас?
– И овога бих се пута издигао изнад националистичких жабокречина, како сте рекли. За неког у иностранству јако је тешко разликовати наш народ, границе, тко смо, што смо. Зато нисам ни замјерио нити сам покушавао објаснити јер и сам знам колико ми труда треба да објасним одакле долазим и гдје је тај брдовити Балкан којег обожавам.
Псовке на терену
Данас је изражавање фрустрација на тениском терену немогуће сакрити. Како се носите с тим да свака ваша ријеч за вријеме меча, чак и читање с усана, може сутрадан бити највећа прича?
– Ух, није лако, стварно. Колико год били свјесни да вас гледа много људи, обузму вас емоције. И ја сам само човјек од крви и меса и некада ми се догоди да направим нешто што нисам смио. Познат сам као особа која не псује и трудим се то не радити. Али то су такви тренуци, сами сте на терену, фрустрирани и догоди се. Знам да сам узор деци и да их понашањем морам усмјеравати према позитиви.
Два велика хрватска имена воле се хвалити пријатељством с вама. Колико се често чујете с Николом Пилићем и Славком Расбергером?
– Обојицу их јако волим и поштујем. Славко је годинама био изванредан домаћин у Умагу, изнимно га поштујем и прави је породични пријатељ. Што се Никија тиче, па он је један од оних којима највише дугујем за оно што сам данас. Мој однос с њим је далеко већи и ближи него што је уобичајено између учитеља и ученика. Његова супруга и он били су ми као други родитељи за мог боравка на Академији у Њемачкој. Никада нећу заборавити њихову доброту, пажњу и све што су ме научили.
Дио одмора проводите у Далмацији, и то вам је већ својеврсна породична традиција. Јесу ли природне лепоте једине које вас вуку или планирате и некакав пословни пројект у Хрватској? Знамо да сте ту често на одмору. Можете ли навести три омиљена мјеста у Далмацији?
– Ове сам године први пут дошао на прави одмор у Далмацији и било ми је јако лијепо. Сваки пут досад у вашој сам земљи био због турнира у Умагу, и обично сам долазио с целом породицом и пријатељима. Славко је наш породични пријатељ и увијек се трудио да угостинас и учини да се осјећамо као код куће па смо се радо враћали.
Када смо код Хрватске, баш је у нашим новинама директор АТП-а у Умагу изразио велику жељу да вас врати у Истру. Купили сте публику још у оном финалу против Wawrinke 2006. И Загреб памти сјајни полуфинале против Љубе исте године. Реално, постоји ли икаква шанса да вас један од наша два турнира угости у скорој будућности и је ли распоред једина препрека вашем евентуалном доласку?
– Једноставно је ријеч о томе да се вријеме одржавања тих турнира не поклапа с распоредом који мој тим саставља за натјецања тијеком сезоне. Ипак, вјерујем да ћу се поновно наћи на вашим турнирима следећих година.
