Нова тактика Русије на фронту: Удари у два таласа и још једна нерешива енигма

21:35 12.09.2023.

Према украјинским ваздухопловним снагама, „Русија је у ноћи 11. септембра 2023. напала Украјину са 12 дронова камиказа Герањ-2 са југоистока“.

„Такође, Русија је користила тактичку авијацију у Дњепропетровској области, лансирајући противрадарске ракете Х-31П и вођене ваздушне ракете Х-59 из авиона Су-34/Су-35.

Неколико канала на Телеграму јавља да је главна мета руског напада аеродром Долгинцево на периферији Кривог Рога, у Дњепропетровској области, где се налазило неколико авиона украјинске војне авијације.

Тврди се да су на аеродрому уништена два ловца МиГ-29 и три јуришна авиона Су-25 украјинског ратног ваздухопловства, а оштећени су и елементи аеродромске инфраструктуре. Локални званичници су потврдили напад на ваздушну базу.

„Експлозије у Кривом Рогу. Не снимајте ништа и не постављајте видео-снимке на Интернет“, написао је на каналу на Телеграму начелник војне управе Александар Вилкул.

Ниједан украјински војни авион није стално лоциран у ваздухопловној бази Долгинцево у близини града Криви Рог на југу централне Украјине.

База се рутински користи за извођење удара дронова на Крим помоћу кинеских беспилотних летелица мугин-5 ПРО пренамењених за нападе камиказа. 2017. године, база из совјетске ере, која је некада примала теретне Ил-76, обновљена је да подржи операције свих типова авиона у служби украјинског ваздухопловства.

Сателитска фотографија авио-базе са Гуглових мапа не показује бетонске капонире (склоништа), што би значило да у бази нема дуготрајног паркирања војних авиона.

Удар на ваздушну базу Долгинцево

Према речима руског војног експерта, украјински војни авиони су од почетка септембра посматрани како делују из Долгинцева. Такође, серија ракета и дронова ХАРМ допремљена је у ваздушну базу за напад на руска позадинска подручја. Руске Ваздушно-космичке снаге су успеле да буду испред непријатеља.

Локални извештаји показују да се руски напад одвијао у два таласа. Ако су извештаји тачни, вероватно је да су први талас чинили беспилотне летелице герањ-2 које су послате да „осветле“ украјинске радаре противваздушне одбране око аеродрома и нападну их антирадарским ракетама Х-31П.

У том случају, украјинско ваздухопловство тврди да је оборило све дронове камиказе герањ-2 које је лансирала Русија може бити иронично јер су оборени дронови герањ-2 постигли своју сврху тако што су били оборени.

Успех руске обавештајне службе

Наводно уништавање украјинских ловаца у ваздухопловној бази Долгинцево може бити још један велики успех руских обавештајаца.

Као што је раније поменуто, база нема ојачана склоништа. Због тога је вероватно да се база користи за извођење напада покренутих из база дубље у унутрашњости и западној Украјини.

Нападачка летелица слеће на Долгинцево, највероватније само да би допунила гориво. Додатна предност је у томе што када се дигну у ваздух за напад, због близине ваздухопловне базе линији фронта, време упозорења на располагању руској противваздушној одбрани се смањује.

Чињеница да су руске снаге биле у стању да изведу ракетне нападе на авио-базу Долгинцево, док су украјински ловци ратног ваздухопловства пролазили кроз њу, могла се постићи само људским радом.

Руси не само да су знали када је летелица стигла у базу, већ су знали и тачну локацију на којој је била паркирана. Мало је вероватно да су руске снаге могле да добију информације о циљању користећи свемирска или ваздушна средства ИСР.

Претходни обавештајни успеси

Да би сачувала свој инвентар ракета, Русија се све више ослања на прецизну, благовремену и активну људску помоћ из својих ресурса на украјинској окупираној територији.

Руска кампања забране у руским говорним подручјима територије Украјине дала је изванредне резултате. Русија је више пута успешно гађала возове који истоварају муницију, места где су резерве трупа премештене на бојиште и командне и контролне центре у којима су се одржавали састанци.

Руски прецизни напади у лучком региону Одесе, поново засновани искључиво на људском фактору, пореметили су снабдевање ВСУ оружјем и муницијом из САД и НАТО земаља.

Чињеница да Украјина више од месец дана није била у стању да изведе нападе крстарећим пројектилима сторм шедоу/СЦАЛП сведочи како о одличној руској шпијунској служби, тако и о прецизности руског прецизног ударног оружја.

У прошлости су САД и НАТО исмевали могућности руског прецизног ударног оружја. Они сада плаћају високу цену за своје заблуде.

Х-59

Чини се да руска крстарећа ракета Х-59 игра важну улогу у руској кампањи. Х-59, која има бојеву главу од 360 кг, дизајнирана је да пробије статично очвршћене и закопане мете.

Постоје различите варијанте пројектила са ТВ, активним радаром или оптичким трагачима. Варијанта Х-59МКМ са оптичким трагачем је ракета која може прецизно да се креће у условима звездане светлости. Има ЦЕП у распону од 3 до 5 м.

Чини се да је Русија у потпуности прешла на добро планиране ударе малих ракета и беспилотних летелица заснованих на људским подацима.

Ограничена употреба америчког и НАТО прецизног оружја дугог домета као што су ХИМАРС, сторм шедоу, СЦАЛП, ЈДАМ и ХАРМ од Украјине наговештава ограничења залиха, што заузврат гарантује ефикасност руске кампање забране.

Под овим околностима, инфузија новог западног оружја дугог домета, као што су западнонемачки пројектили таурус и амерички АТАЦМС, вероватно ће мало утицати на ток рата.