Pročitaj mi članak
(Новости)
Владан: Затекао сам дуг у клубу од 22. 3 милиона евра плус педесетак судских спорова које нико није водио у књигама. Нисам могао да дозволим да останемо без Европе и зато сам позајмљивао новац.
Повукао се Владан Лукић из председничке фотеље Црвене звезде 12. новембра 2012. после три и по године проведене на челном месту клуба са „Маракане”.
Од тада није желео ниједном званично да се осврне на дане боравка у Љутице Богдана, да коментарише затечено и урађено за време своје мисије, на долазак наследника…
После више од годину дана тишине пристао је да, у ексклузивном разговору за „Спорт” у свом родном Сопоту, изнесе многе детаље, а са јединим циљем да навијачи Црвене звезде сазнају и другу страну медаље.
Срдачан и непосредан, без длаке на језику у канцеларији потпредседника општине где спроводи други мандат причао је на многе табу теме из његових дана, али и периода после долска нове Управе. А управо му је ту највише засметала хајка на њега са одређеним циљем, однос појединаца, пласирање података без покрића и пресинга да ће га ухапсити.
Да ли се ненаменски трошило на поједине ситнице као што су телефонски рачуни и гориво?
– Многе ствари сам и сам плаћао и за то постоје докази. Нисам могао да укинем запосленима хиљаду динара за телефон када су им касниле плате, а у питању је наш спонзор. Нисмо ми зидали скупе ложе, медија центре, бунаре који нису постојали, потпорне стубове, терене и слично. Све сам морао да платим, али сада нико то не ферма – каже Лукић.
Уосталом, од тога Лукић не бежи тврдећи да није ништа радио самостално и против интереса клуба…
– Када сада све сагледам највећи успех је што сам са својим сарадницима спасао клуб од банкрота. Успео сам да га подигнем, да плаћам европску лиценцу четири године, да освојимо два Купа Србије и да будемо осим последње сезоне конкурентни за титулу. Свако зна како нам је прве сезоне украден овај трофеј – истакао је Лукић на почетку разговора.
Период престројавања није дуго трајао, а морао је да се експресно направи тим?
– Прво, моја Управа је вратила публику на стадион. Кренули смо у акцију и успели да нађемо највећег спонзора „Гаспром”, да променимо Статут, па тако чланови клуба бирају органе клуба. План је био да се ослонимо на нашу децу, али су нам отимали таленте који су нешто вредели. Засукали смо рукаве, па сам тако оставио 26 репрезентативаца у свим категорјама.
Први проблем са којим сте се сусрели био је огроман минус у каси?
– Запосленима се дуговалао седам плата, блокада је била 1.2 милиона евра, играчи су враћани са аеродрома, а клуб је имао лош имиџ. На грудима смо носили знак „Тојоте” без пара само са коришћењем аутомобила и укупна вредност спонзорстава била је бизарна само 200.000 евра.
Имали смо веома непријатељски однос државе према клубу, па тако нисмо могли ни код кога да отписујемо дугове или да их репрограмирамо.
Да ли се лутало са тренерима и избором играча?
– Са ове временске дистанце, када погледам до доласка Роберта Просинечког и јесмо лутали, а свакако да је било лоших потеза када су у питању играчи. Себи никада нећу да опростим што прве године, када нико није очекивао титулу нисмо покушали да направимо млад тим као 2012. године и да кажемо тада бићемо пети, али правимо тим. Нисмо то урадили јер смо били први 25 кола, понела нас је еуфорија и погрешили смо – искрен је Лукић.
Подаци су изашли на видело тек после неколико месеци?
– Бивши генерални секретар Козић је у пролеће 2009. године рекао да клуб дугује 22.3 милиона евра, да је у периоду 2007. године потрошено 50 милиона евра, да су плате подигнуте запосленима и фудбалерима дупло, да су само кредити банкама били 12 милиона евра и да је четири милиона евра потрошено на појачања која су пропала.
Појављивали су се уговори повериоца, а стизале су само редом бројне тужбе?
– Сачекао ме огроман број судских спорова, чак педесетак које нико није водио у књигама као дуговање што нас је после коштало још додатних десет милиона евра. Увођење финансијског фер плеја од УЕФА терао нас је да све до 31. марта плаћамо или регулишемо према бившим играчима, тренерима, држави клубовима и запосленима.
Да ли је било штетних уговора по клуб потписаних у вашем периоду ?
– Све те приче које се износе сада су злонамерне. Нису то били штетни већ реални уговори у складу са тадашњим могућностима. Ја сам звездино дете, одрастао сам на северу и једини сам фудбалер у Србији који се у време бомбардовања вратио у земљу, оставио милионски уговор и узео пушку у руку да браним земљу. И сада ће мене да пљуљу?
Пре бих одсекао руку него дозволио да Звезда буде оштећена.
Помињало се да је између Вас и Просинечког било много несугласица?
– Не. Он ми је пријатељ, дугогодишњи саиграч… Два пута сам разговарао са њим да промени одлуку о одласку, јер сам сматрао да као председник имам право да га питам насамо неке ствари.
Сам је отишао и могу вам рећи да ми је било много жао, али то је живот. Веровао сам да можемо заједно да радимо и драго ми је да је после Звезде у Кајсерију успео и да смо му са правом дали прилику да води екипу поред силних притисака – рекао је Лукић
.
Стално се потенцира да су неке лоше процене довођења играча скупо коштале клупску касу?
– Ти који причају о тим уговорима не знају да смо радили у немогућим условима, улазили смо из блокаде у блокаду, са рачуна нам је скинуто више стотина милиона динара, а поред много мука сматрам да смо обезбедили квалитетан тим за 1.5 милона евра и углавном млади репрезентативци.
Приликом склапања аранжмана давани су проценти од даље продаје из Звезде?
– Тачно је и то раде сви клубови на свету када немају паре. Или имаш паре, па купиш играча и потпуно је твој или немаш, па платиш и оставиш проценте. И није тачно да је то само радила Звезда. Пре годину дана смо се „тукли” са Партизаном за једног младог голмана и тражено нам је 80.000 евра и 30 одсто за тај клуб. Било нам је много, а Партизан је дао 100.000 евра и 30 одсто.
Куповина Дејана Лекића била је погодак у сам центар?
– Када сам га видео рекао сам Пижону и Аџићу да је играч за Звезду. Отишао сам у Земун и тражили су ми више стотина хиљада евра. Нисмо имали ни евро, а онда су нам га дали без динара и тражили 35 одсто. Ако Управа која нас је наследила буде имала милионе неће имати проблем да сви буду само звездини. Ја им то од срца желим.
Спомиње се да су менаџери богато зарађивали на провизији после продаје?
– Није тачно све је потписивано са клубовима, а ја никоме не могу да забраним да после продају своје власништво. Борац из Чачка нас је обавестио да су права уступили једној агенцији за Дарка Лазовића и да су добили новац пошто не могу да чекају. Сада Максимовић, Касалица, Мудрински, Миливојевић, Младеновић… вреде много више.
Многима се није свиђало што се у вашем тиму све време налазио као сива еминенција Горан Весић?
– Наш однос је био само у циљу да се стабилизује Црвена звезда. И када сам имао дилему увек сам хтео да пресечем преузимајући ризике, а никада нисам дозвољавао сарадницима да буду појединачно изнад клуба или да неким потезима урушавају углед који је био низак због разних ствари из прошлости – сматра Лукић.
Понеки пропусти су могући у пословима пуним ризика?
– Када причамо о штети Јанковић је изгубљен за 12.000 евра од стране актуелног руководства, а било је званичних понуда да се заради два или три милиона. Не пада ми на памет да кажем да је намерно, али ето десило се и нико није на црној листи.
Поједини кораци су били изнуђени у датим околностима?
– Пословање клуба је имало неколико контрола. Није само Лукић одлучивао већ Упрва, а да би парирали богатијим за Касалицу, Максимовића, Миливојевића и Мудринског кога није хтео Просинечки већ Јанковић морали смо да ризикујемо. Ова пракаса је била и раније и нико ме није питао колико је Жигић био звездин, па Вујадин Савић само 50 одсто, па Томовић… Не видим да је то сада проблем већ само Миливојевић.
Да ли су играчи имали високе плате, а запослени премије?
– Од када сам у Звезди, дакле од осамдесетих година део руководиоца у администрацији добија 10 до 20 одсто од премија. Тај систем сам наследио и први увео да нема премија када Звезда није прва. Гро играча има примања од 30 до 90.000 евра. Бруто плате износе око три милиона за играче.
Подизани су и скупи кредити са енормним каматама?
– Нисам хтео да будем председник који је Звезди онемогућио да игра у Европи. Преузео сам ризик желећи резултат, па да се после све наплати и врати уласком у Лигу шампиона или Лигу Европе. Три минута у Бордоу нас је делило од 6 милиона евра.
42 месеца Лукић је провео у председничкој фотељи и исплатио је запосленима 42 плате
158.000 динара имао је Лукић просечну плату, а она му је повећавана као и запосленима да би последњег месеца износила 164.000 динара 10 играча са професионалним уговорима затекао је Лукић по доласку на функцију и пет из млађих категорија који су имали стипендијске уговоре.
Зашто је дошло до растанка са Аџићем и да ли је смена Владимира Петровића одрађена под притиском?
– Аџић је рекао да ће ако изгубимо од Партизана поднети оставку. Ја га нисам терао на то нити би га било када терао. Изгубили смо, он је одржао реч и отишао. Одлазак Пижона сматрам као изнуђен потез. Покушали смо шок терапијом да дођемо до титуле, али нисмо успели.
Стали сте у одбрану Драгана Џајића када је био ухапшен и желели сте по сваку цену да се врати у клуб?
– Моја управа је позвала Џајића на стадион на који није долазио годинама. Имали смо много проблема због тога, али смо ћутали. Поготово када је долазио Путин. Тада је била организована читава акција да му он случајно не приђе. А послао сам и писмо суду да није оштетио. И поново бих то урадио.
Неке реакције нове Управе су вас изненадиле поготово изношења података без покрића?
– Очекивао сам посебно од Џајића да сада подигне глас, када се против мене, из његове Управе води хајка јер он најбоље зна шта је хајка или да каже званично да стоји иза свих тих ружних изјава. Ништа више. Нисмо се скоро чули, а њему лично и Звезди стојим увек на располагању – закључио је Владан Лукић, најавивши још много детаља који ће Звездиниом навијачима показати и другу страну медаље.
