Pročitaj mi članak
На начин на који је почео сезону, Новак Ђоковић успео је и да је оконча – тријумфално.
Од јануара и Мелбурна много тога се догодило, позитивног и негативног, а Новак је у Лондону потврдио да дилеме нема, он је најбољи тенисер на свету.
Упорност и психичка стабилност били су одлучујући чиниоци у освајању титуле на завршном Мастерсу (WТФ), а Ђоковић је још једном исказао особину која га и чини бројем један светског тениса – најбољи је када је најпотребније.
Лош почетак и фуриозна завршница, тако би се у најкраћем могле описати Ђоковићеве партије у Лондону. Са изузетком меча са Бердихом, Новак је у сваком дуелу био подређени ривал на почетку (против Марија и Дел Потра изгубио је и први сет), али је проналазио начин да се извуче и сваки пут дође до победе.
То је чињеница која истовремено охрабрује и забрињава. Новак показује да је ментално стабилан када се нађе у заостатку, али се са друге стране поставља питање зашто од старта не игра онако како уме и очигледно може.
Ако погледамо целу сезону, видећемо да се Новаку често дешавало да нешто ’спорије’ започне велике мечеве и да га то кошта пораза или да му бар знатно отежа посао. Финале Ролан Гароса са Надалом, финале УС опена са Маријем и полуфинале Вимблдона са Федерером јесу примери дуела које је изгубио, али то се догађало и у мечевима које је касније добијао – финале Аустралијан опена са Надалом, финале Шангаја са Маријем, па чак и полуфинале Гароса са Федерером у којем је заостајао на почетку првог сета, али је ипак успео да добије у три.
Уколико на неки аспект игре Ђоковић уопште и треба да обрати пажњу после изванредне сезоне коју је имао, онда је то концентрација на почетку најзначајнијих мечева.
Полуфинале са Дел Потром до почетка другог сета деловало је као пресликан меч са Олимпијских игара у Лондону. Ђоковић је први имао шансе за брејк, није их искористио, а онда је Делпо освојио први сет и направио брејк у раној фази другог.
Међутим, Аргентинац је до тада погађао практично све, посебно форхендом, и правио је неуобичајено мали број грешака за свој начин игре. Ђоковић моментално узвраћа брејком за 2:2, подиже ниво игре, Делпо донекле пада и био је то тренутак када се ситуација окренула у корист српског тенисера.
Новак је у том интервалу урадио кључну ствар – успео је да промени ток поена, више се играло по ширини, а мање по дужини, што у дуелу са Дел Потром одговара Ђоковићу. Наравно, Новак може да се носи са њиме и у отвореној борби са основне линије (прса у прса, што би рекли коментатори), тако је и добио други сет на УС опену, али ипак су му шансе мање у таквој врсти поена.
Са друге стране, када се игра по ширини, када се скраћују углови, шаљу кратке дијагонале, често мења ритам и када финесе и осећај за лоптицу играју пресудну улогу, Ђоковић је у озбиљној предности у односу на Делпа. Управо је такве размене Новак успео да наметне од средине другог сета и то је умногоме допринело његовом тријумфу.
У финалу са Федерером Новак је изгубио првих девет поена и брзо је заостајао са 3:0. Мало времена било му је потребно да врати брејк, затим да направи нови и да сервира за сет. Међутим, а и то му се догодило више пута ове сезоне, Ђоковић није успео да одсервира и морао је да игра тај брејк како би дошао до вођства.
Као и сви Роџерови супарници, Новак је форсирао његову бекхенд страну и у томе је био нарочито и чини ми се некарактеристично упоран у првом сету, узевши у обзир да је Ђоковић тенисер који воли да ’шета’ ривале и да их надмудри.
Очекивао сам чешће промене ритма бекхендом по паралели (једну такву видели смо у тај брејку, нешто чешће у другом сету) или спинованом дијагоналом из форхенда, али једноставна тактика коју је Новак испланирао на крају се испоставила перфектном – дочекао је Федерерове грешке из бекхенда онда када су биле најпожељније, у завршници тај брејка првог сета.
Прву сет лопту Роџер је спасао невероватним волејом, али је на другој Ђоковић одлично одсервирао и муњевитим ’инсајд-аут’ форхендом окончао сет.
У овом тренутку најприкладније је споменути значај Новаковог сервиса јер да није њега вероватно не би ни било тај брејка. Неколико минута раније, Федерер је после два добијена гема у низу имао предност 6:5 и 0:30. Међутим, Ђоковић је од наредна четири поена три добио сервисом и тако је пребродио период лошије игре. Звучи као нешто што би Федереру пошло за руком, али то је сада учинио Новак, баш као и неколико пута током целог турнира.
Ђоковић је изгубио гем на свој сервис на самом почетку другог сета – гем је трајао 11 минута и после њега се чинило да је психолошко преимућство на страни Федерера.
Новак је правио и сувише грешака, није користио шансе и полушансе које су му се указивале, а чинило се да је последњу прилику у другом сету пропустио при резултату 4:3. Тада је Федерер очајно сервирао, са изузетком поена на јединој брејк лопти, али Ђоковић није успео да направи брејк.
Вероватно би против сваког другог противника Швајцарац рутински окончао сет, али Ђоковићу је и најмањи ’прозор’ довољан за повратак. Федерер је дошао до две везане сет лопте, а прву је протраћио брзоплетим форхендом који је завршио у ауту.
Маниром најбољег на свету, Новак је ’намирисао крв’, у следећем поену је ушао у терен и био агресиван, па је оштрим бекхендом по паралели изнудио грешку Федерера и спасао другу сет лопту.
Ђоковићу је тада порасло самопоуздање, лоптице су му моментално добиле на дубини и направио је брејк. Сценарио из петог сета прошлогодишњег УС опена већ се могао наслутити.
Новак је одсервирао за 6:5, а затим и после три грешке Федерера дошао до 30:40 и лоптице за титулу. Федерер је напао на краћу лоптицу Ђоковића и изашао на мрежу, али је Новак ’пасингом’ из тешке позиције, бекхендом по паралели, освојио титулу. Савршен поен за крај одличне сезоне.
Какво је Ваше мишљење – шта је било одлучујуће за Новаков тријумф у Лондону? У наредним данима на страницама нашег сајта моћи ћете да прочитате резиме целе сезоне.
П.С. Ако неко од поштованих коментатора има било каква питања, може их поставити путем коментара или на мом налогу на Твитеру (@озмо_саса).
(Б92)
