• Почетна
  • СПОРТ
  • ЛИСИНАЦ: Фудбалер до 16. године, сада најбољи блокер ЕП
Прочитај ми чланак

ЛИСИНАЦ: Фудбалер до 16. године, сада најбољи блокер ЕП

0

Lisinac50_w640

Почео је Европско првенство у другом плану, а завршио га је као један од најбољих играча Србије и један од најзаслужнијих за бронзану медаљу. Срећко Лисинац, најбољи блокер Европе, за Б92 је говорио о свом необичном путу до сениорске репрезентације и о утисцима са тек завршеног Шампионата.

Пут није почео баш најсрећније – пораз од Словеније и изгубљена два сета од Холандије. Елиминација је била близу, али наши момци нашли су снаге за преокрет.

“Надао сам се да ћу добити шансу и да ћу, ако уђем у игру, бити тај играч који ће преокренути ствари и помоћи екипи да дође до победе. Против Словеније сам почео утакмицу, али лоше смо деловали. Друга, одлучујућа утакмица, губили смо 2:0 од Холандије, ушао сам у игру са клупе и знао сам да ту шансу морам да искористим јер друге можда неће бити. Добили смо следећа три сета и мислим да сам се тада изборио за место у постави”, каже Лисинац за Б92.

Средњи блокер ‘орлова’ каже да се утисци још нису до краја слегли.

“Стварно сам пресрећан, као и сви у тиму. Веома смо млада екипа, прво нам је такмичење, а већ смо направили велики утисак. Издржали смо притисак који је био на нама као браниоцима титуле, нисмо посустали, није нас прогутао страх и мислим да можемо да будемо задовољни. Играње за репрезентацију је велики мотив”.

Лисинац је рођен у мају 1992. године, висок је 205 цм, а први професионални уговор потписао је са Рибницом. Прешао је у Пољску у Белхатов, сезону је провео на позајмици у Честохови, а наредне сезоне играће у Берлину. Ипак, одбојка није била Лисинчева ‘прва љубав’.

“Моји први спортски кораци били су у фудбалу, који сам почео да тренирам са десет година. До 16. године никада нисам ни помишљао да ћу престати са фудбалом јер сам желео у томе да успем. Ипак, порастао сам и моје физичке могућности нису биле погодне за фудбалера, тако да сам прешао на одбојку, која ми је више лежала због висине”.

Од тог тренутка све се одвијало муњевито – од сеоцета крај Врњачке Бање до бронзе у Копенхагену.

“У врло кратком периоду достигао сам ниво довољан да заиграм у нашој Суперлиги. Кроз јуниорску репрезентацију доста сам напредовао и на крају сам дошао до сениорског тима. Али ето, да није било тог сеоског клуба у Грачацу (код Врњачке Бање, прим. аут), ни мене не би било сада. Зато сам им веома захвалан”, закључио је Лисинац за Б92.

(Б92)