Прочитај ми чланак
(Википедиа, Србин.инфо, Блиц)
Милан Галић
08.03.1938.
Клуб: ФК Партизан
Каријера: У Партизану од 1958 до 1966. 288 наступа и 179 голова. Играо је и за ФК Пролетер, Стандарда из Лијежа, ФК Ремса и репрезентацију Југославије.
Највећи успех: Три везане титуле првака
“Партизан је сигурно шампион а остали нек’ се поређају како им је воља” легендарни је одговор Милана Галића на питање телевизијског коментатора какав ће редослед бити на крају шампионата.
Био је школован фудбалер одличне техником, брз, жилав и агресиван. Један од најбољих играча Партизана био је део тима који је три године узастопно био шампион државе, а клубу је помагао и током одслужења војног рока 1966. године, када су црно-бели стигли до финала Купа шампиона.
Идол му је био Стјепан Бобек, његови голови су неретко одлучивали победника, а највеће успехе постизао је у дресу репрезентације. Када се ближио крај дружења “Партизанових беба”, Галић је био један од последњих који је отишао у иностранство.
Играјући за југословенску репрезентацију на 51 утакмици, постигао је 37 голова, а током каријере постигао је преко 300 голова – убедљиво највише играјући за Партизан. Учествовао је на Летњим олимпијским играма 1960. године, када је репрезентација Југославије освојила златну медаљу, на Европском фудбалском првенству 1960. године, када је Југославија била друга, и на Светском првенству 1962. године, када је Југославија заузела четврто место. Исте године добио је златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији. У лигашким такмичењима играо је за Партизан и Стандард Лијеж и Ремс.
![Partizan1961 66]()
Куп шампиона са Партизаном
Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу шампиона Европе. Тадашње Партизанове бебе, предвођене тренером Матекалом представљале су озбиљног ривала било ком тадашњем Европском клубу.
Партизан је на већини утакмица Купа шампиона играо у следећем саставу:
- (1) Шошкић (голман), (2) Јусуфи, (3) Васовић (капитен), (4) Рашовић, (5) Михајловић, (6) Ковачевић, (7) Бечејац, (8) Бајић, (9) Хасанагић, (10) Милан Галић, (19) Пирмајер. Тренер је био Абдулах Гегић.
Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескоћена са укупим скором од 4:2.
Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1. У Београду 3:0 и у Бремену 0:1.
У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, док је другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме са укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале.
У полуфиналу је на Партизан чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у Лондону) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.
Финале Купа европских шампиона се играло у Бриселу 11. маја 1966. године и противник Партизана је био првак Шпаније Реал из Мадрида. Играло се на чувеном стадиону Хејсел пред 55.000 гледалаца. Партизан је у свему био равноправан противник Реалу и у 55 минуту је повео поготком Велибора Васовића. На жалост играча Партизана то је било све што су могли да учине. Погодцима Амансија и Серене, Реал је успео да порази Партизан и освоји титулу шампиона континента[2].
