Прочитај ми чланак
У историји фудбала небројено је светлих примера о беспоштедном пожртвовању играча, који су прегорно грабили ка успеху не устукнувши ни сломљених руку ни окрвављених глава.
Један од таквих јунака беше и Џон Каминг (1930-2008), који је целу каријеру посветио шкотском Хартсу, играјући ту и у најславнијим данима тима из Единбурга у другој половини педесетих (клуб је познат као Хартс, што на енглеском значи „срца”, али му је право име у једнини – Срце грофовије Мидлотијан – тако се звала плесна дружина из које се развио фудбалски тим).
Каминг, који би у данашњем фудбалском речнику био одређен као дефанзивни везни играч, заиста је остављао храбро срце на терен из утакмице у утакмицу. И тако 612 пута. Његова неустрашивост, због које је добио надимак Човек од челика, најупечатљивије је дошла до изражаја у финалу шкотског купа 1956, када је Хартс савладао моћни Селтик с 3:1 пред 132.840 гледалаца на Хемпден парку у Глазгову.
Одлучном борцу је у једном бескомпромисном дуелу с противничким играчем страдала глава. Потекла је крв коју су, изводећи га подруку с игралишта, покушали да му упију сунђером. Чинило се да неће моћи да настави меч, али је надвладала снага његове воље. Сутрадан је у острвској штампи опеван епски.
Касније су му приписали реченицу „Крв се не познаје на бордо дресу”. Неки бољи познаваоци његове личности указали су да је био сувише скроман човек да би своје пожртвовање осликао таквом звонкошћу. У његову част, ипак, на зиду тунела из којег се излази на терен стадиона Тајнкасл стоји онај цитат с његовим именом и презименом као пример Хартсовом поколењу.
У Камингово време, а и много затим, окрвављена лица су била сведочанство о жртвовању на бојном пољу између два гола. Онај коме је дрес био натопљен крвљу важио је за својеврсног фудбалског Обилића на терену. О таквом би се говорило с дубоким наклоном чак и ако његов тим не добије битку.
А онда је фудбал из неких англосаксонских спортова примио „Крваво правило”, уведено из предострожности због болести које могу да се шире путем крви (сида, хепатитис…). Сада смо сведоци да играч не може да се остане у игри уколико судија примети крв на њему.
Шта се десило на утакмици Лиге шампиона између Борусије и Наполија прошле недеље у Дортмунду? У жару борбе играч италијанског тима Кристијано Мађо у скоку је лактом ударио узданицу домаћина Свена Бендера. После меча се испоставило да је немачком играчу поломљен нос, а он је стоички издржао до краја сусрета иако је до дуела дошло у 18. минуту.
Тренер европског вицешампиона Јирген Клоп се није усудио да замени Бендера, који је принудно био померен у одбрану јер су повређена чак три Борусијина халфа (Невен Суботић, Матс Хумелс, Марцел Шмелцер). Чекао је да лекари овом зауставе крволиптање, што је најзад и учињено, али је одлични фудбалер, да би наставио да игра, морао да има дрес без трагова крви.
За кратко време је променио чак три мајице. Више их није било у резерви. И – откривено је да је економ немачког вицеправака отрчао у клупски дућан на стадиону да за своје паре купи још неколико дресова с Бендеровим презименом на полеђини. Један кошта 74,95 евра! Нема сумње да су му „милионери” то надокнадили, а сва је прилика да ће његова предузимљивост бити награђена повишицом.
Да је правило по којем на играчу не сме да се окаже ни тачка крви важило 1989, не би настале чувене фотографије крвљу поштрапаног енглеског репрезентативца Терија Бучера (54) у утакмици квалификација за Мундијал у Италији 1990. против Шведске на Расунди у Стокхолму (0:0). Стамени одбрамбени играч Гордог Албиона, на том мечу капитен, задобио је у дуелу дубоку расекотину на челу. Ушили су му је покрај терена.
Главу су му обмотали дебелим слојем завоја, али се рана убрзо отворила пошто је често морао да отклања опасност у ваздушним окршајима у шеснаестерцу. Утакмицу је завршио с крвавом главом и крвљу натопљеним белим дресом. Израстао је у јунака нације тим пре што је повреду описао као безазлену.
(Политика)
